Amerika kakvu dosad niste poznavali

Možete li da zamislite američkog predsednika koji u javnosti objavljuje broj mobilnog telefona Vladimira Putina, u govoru o stanju nacije posprdno imitira Stivena Hokinga, a na bilateralnom sastanku meri koliko se dugo u toaletu zadržala Angela Merkel, poručujući joj da će na izborima biti „šlongovana”?

Mnogo toga bilo je nezamislivo dok nije počela republikanska kampanja za ovogodišnje predsedničke izbore, tokom koje su probijeni svi nivoi nepristojnosti, vulgarnosti i ekstremizma. U prvi plan izbili su kandidati poput Donalda Trampa, koji je pred simpatizerima obelodanio broj mobilnog telefona stranačkog rivala Lindzija Grejema, uvredljivo imitirao izveštača sa invaliditetom i za Hilari Klinton kazao da je „odvratno” koliko se dugo zadržala u toaletu tokom TV debate. Ne samo da glasači nisu odbacili ekscentričnog milijardera koji je za Klintonovu kazao da je bila „šlongovana” (šlong je na jidišu muški polni organ) kada je izgubila izbore 2008, već su od njega napravili najjačeg konzervativnog pretendenta na Belu kuću, sa 39 odsto glasova podrške. Povrh svega, prema poslednjem istraživanju „Galupa”, Amerikanci se najviše dive Obami (17 odsto) pa Trampu i papi Franji (po pet odsto). Među ženama, prva na listi je Hilari Klinton.

Prvi stranački izbori održaće se za manje od mesec dana, a kampanja, koja traje od prošlog leta, već je pokazala da su se desile krupne promene u američkoj demokratiji, gde su uljudnost i politička korektnost ustupile mesto senzacionalizmu, radikalizmu, mizoginiji, preziru prema sedmoj sili i ksenofobiji. Tramp u ovom trenutku ima najveće izglede da dobije nominaciju Republikanske stranke, iako je za ženu koja je osnovala „Hafington post” kazao da je „ružna”, za novinarku „Vašington posta” da je „glupača”, a za voditeljku Foksa da je nervozna jer joj „krv curi sa svih strana”. On je najplastičniji primer koji zaslužuje poseban tekst u okviru naše Teme nedelje, ali ne dajte se zavarati – njegovi brojni stranački rivali takođe su nam pokazali jedno dosad neviđeno lice Amerike.

Isplivalo je radikalno desno krilo republikanaca, kao i kandidati bez ranijeg političkog iskustva koji su, kad su videli Trampov rejting, i sami počeli da daju zapaljive izjave. To nam govori da su američki građani prezasićeni Vašingtonom, jednim te istim licima i dobro poznatim dinastijama. Glasanjem za Trampa, birači republikanaca poručuju da ih je stranka razočarala i da elita u Kongresu i Senatu odavno ne sluša šta joj baza poručuje. Drugoplasirani senator Ted Kruz (18 odsto) i trećeplasirani Marko Rubio (10) deluju kao opozicija sopstvenoj stranci i uživaju podršku ekstremnog partijskog krila oličenog u pokretu „Čajanka”. Taj pokret nastao je kao direktna posledica dolaska na vlast liberalnog predsednika Baraka Obame. Njegovi podržavaoci borili su se protiv fiskalnog deficita, državne intervencije u sferu ekonomije i „Obamakera”, ali su i gasili federalnu vladu i potpirivali netrpeljivost prema prvom afroameričkom predsedniku koji je u njihovom svetu – socijalista i prikriveni musliman rođen u Keniji. Među najpopularnijima su kandidati koji uopšte ne pripadaju republikanskom establišmentu. Takvi su i penzionisani neurohirurg Ben Karson i poslovna žena Karli Fjorina. Niko od njih nije omiljen ni stranci ni donatorima, ali jeste biračima koji smatraju da politička korektnost više nikome nije potrebna i da su Tramp i njemu slični makar autentični i smeli da dirnu u osetljiva pitanja: imigraciju, islamski ekstremizam, gubitak poslova zbog konkurencije iz inostranstva...

S izuzetkom senatora Renda Pola, koji se zalaže za izolaciju SAD u međunarodnim odnosima i prekid masovnog nadzora komunikacija u režiji NSA, kandidati Republikanske stranke traže agresivnu spoljnu politiku, eskalaciju operacija u Siriji i Iraku i odrešene ruke za NSA. Ukinuli bi „Obamaker” i zabranili abortus i istopolne brakove. Smanjili bi porez bogatima. To bi se još moglo ubrojati u klasične konzervativne „zapovesti” da one nisu „oplemenjene” Trampovim predlogom da se muslimanima zabrani ulazak u SAD ili Karsonovim pozivom da se musliman nikad ne izabere na čelo zemlje. Proslavljeni lekar jedan je od retkih koji još brani mučenje u Gvantanamu, a dodatno je zaprepastio svet kad je za Si-En-En izjavio da Jevreji ne bi stradali u holokaustu da su kojim slučajem imali oružje. Za žrtve masovnih ubistava smatra da su krive što i same nisu bile naoružane jer u SAD svako može da kupi i nosi oružje. Obamine birače uporedio je sa simpatizerima nacista, dok je za reformu zdravstvenog sistema (posle koje su milioni siromašnih prvi put dobili priliku da se leče) istakao da je gora od 11. septembra. Za prihvat sirijskih izbeglica u SAD kazao je da je isto što i dovođenje „besnog psa” u komšiluk.

Konzervativni kandidati preuveličavaju opasnost od terorističkih napada i obećavaju da će se upravo oni obračunati sa zlikovcima. Senator iz Teksasa Ted Kruz poručuje da „Islamsku državu treba bombardovati tepih-bombama dok se pesak ne zapali”. Za većinu republikanaca, rat protiv Iranaca mnogo je prihvatljivije rešenje od sporazuma koji je s njima postigao Obama. Bivši guverner Arkanzasa Majk Hakabi uporedio je nuklearni dogovor sa holokaustom, objasnivši da će Obamin dil „pokupiti Izraelce i odvesti ih do vrata pećnice”.

Džeb Buš je jedini kandidat među republikancima koji podržava Obamin plan o ozakonjivanju statusa za 11 miliona ilegalnih imigranata, ali njegovo potonuće u anketama svedoči da konzervativni birači ne žele dalji priliv migranata. To posebno važi za belce bez fakultetske diplome, čiji su poslovi ugroženi dolaskom nove, jeftinije radne snage. Zbog toga su se i Rubio i Kruz, sinovi kubanskih došljaka, od zagovornika legalizacije statusa migranata pretvorili u apologete Donalda Trampa, koji bi sve Latinose baz papira poslao kućama, a meksičku vladu naterao da duž granice sa SAD izgradi zid.

Kako piše magazin „Atlantik”, glasači Trampa i ostalih nekonvencionalnih kandidata jesu i pripadnici srednje klase koji nisu na svojoj koži osetili izlazak zemlje iz recesije. Prosečno domaćinstvo i dalje zarađuje 4.000 dolara manje nego pre ekonomske krize. Govorimo o ljudima koji besne kada treba da na telefonu izaberu nulu da bi im se operater obratio na engleskom. Glasači republikanaca razočarani su u sve institucije, pa i u Kongres gde konzervativci imaju većinu, kivni su na svoju partiju koja među vašingtonskim i umerenijim liderima ne uspeva da pronađe nijedno ime koje bi moglo da se suprotstavi gotovo sigurnoj kandidatkinji demokrata Hilari Klinton. Konačno, nikako ne podnose Obamu jer veruju da je on novac oduzeo od njih i dodelio ga „lenštinama koje neće da rade”, migrantima, izbeglicama...

Na početku izborne utakmice republikanci su se još i ograđivali od Trampa, ali, svesni njegove popularnosti, nisu smeli da ga izbace. Dejna Milbenk iz „Vašington posta” tvrdio je da Republikanska stranka ne može da se odrekne Trampa jer je Tramp – Republikanska stranka. On je „karikatura” oportuniste s tačnim osećajem da treba iskoristiti atmosferu koju je radikalno krilo partije godinama podgrevalo obasipajući paljbu po Obami. Sedam godina proteklo je u satanizaciji „Obamakera”, kritici sporazuma s Kubom i Iranom, osudi navodne Obamine miroljubive politike i „mlakog odgovora” u Ukrajini i Siriji. Jedna simpatizerka republikanaca iz Ajove objasnila je novinarima da je došla na Trampov miting jer Obamu više ne može da gleda ni na ekranu: „Moram da ugasim TV, toliko sam iznervirana.”

Isto toliko na pomen Trampa nerviraju se i podržavaoci demokrata, umereni konzervativci i dosad neopredeljeni i nezainteresovani građani koji će u novembru možda prvi put izaći na glasanje samo da bi sprečili njegov dolazak na vlast. Hilari Klinton neće mariti ako bude bila izabrana uz pomoć onih koji su glasali „protiv”, a ne „za”.