Америка какву досад нисте познавали

Можете ли да замислите америчког председника који у јавности објављује број мобилног телефона Владимира Путина, у говору о стању нације поспрдно имитира Стивена Хокинга, а на билатералном састанку мери колико се дуго у тоалету задржала Ангела Меркел, поручујући јој да ће на изборима бити „шлонгована”?

Много тога било је незамисливо док није почела републиканска кампања за овогодишње председничке изборе, током које су пробијени сви нивои непристојности, вулгарности и екстремизма. У први план избили су кандидати попут Доналда Трампа, који је пред симпатизерима обелоданио број мобилног телефона страначког ривала Линдзија Грејема, увредљиво имитирао извештача са инвалидитетом и за Хилари Клинтон казао да је „одвратно” колико се дуго задржала у тоалету током ТВ дебате. Не само да гласачи нису одбацили ексцентричног милијардера који је за Клинтонову казао да је била „шлонгована” (шлонг је на јидишу мушки полни орган) када је изгубила изборе 2008, већ су од њега направили најјачег конзервативног претендента на Белу кућу, са 39 одсто гласова подршке. Пoврх свега, према последњем истраживању „Галупа”, Американци се највише диве Обами (17 одсто) па Трампу и папи Фрањи (по пет одсто). Међу женама, прва на листи је Хилари Клинтон.

Први страначки избори одржаће се за мање од месец дана, а кампања, која траје од прошлог лета, већ је показала да су се десиле крупне промене у америчкој демократији, где су уљудност и политичка коректност уступиле место сензационализму, радикализму, мизогинији, презиру према седмој сили и ксенофобији. Трамп у овом тренутку има највеће изгледе да добије номинацију Републиканске странке, иако је за жену која је основала „Хафингтон пост” казао да је „ружна”, за новинарку „Вашингтон поста” да је „глупача”, а за водитељку Фокса да је нервозна јер јој „крв цури са свих страна”. Он је најпластичнији пример који заслужује посебан текст у оквиру наше Теме недеље, али не дајте се заварати – његови бројни страначки ривали такође су нам показали једно досад невиђено лице Америке.

Испливало је радикално десно крило републиканаца, као и кандидати без ранијег политичког искуства који су, кад су видели Трампов рејтинг, и сами почели да дају запаљиве изјаве. То нам говори да су амерички грађани презасићени Вашингтоном, једним те истим лицима и добро познатим династијама. Гласањем за Трампа, бирачи републиканаца поручују да их је странка разочарала и да елита у Конгресу и Сенату одавно не слуша шта јој база поручује. Другопласирани сенатор Тед Круз (18 одсто) и трећепласирани Марко Рубио (10) делују као опозиција сопственој странци и уживају подршку екстремног партијског крила оличеног у покрету „Чајанка”. Тај покрет настао је као директна последица доласка на власт либералног председника Барака Обаме. Његови подржаваоци борили су се против фискалног дефицита, државне интервенције у сферу економије и „Обамакера”, али су и гасили федералну владу и потпиривали нетрпељивост према првом афроамеричком председнику који је у њиховом свету – социјалиста и прикривени муслиман рођен у Кенији. Међу најпопуларнијима су кандидати који уопште не припадају републиканском естаблишменту. Такви су и пензионисани неурохирург Бен Карсон и пословна жена Карли Фјорина. Нико од њих није омиљен ни странци ни донаторима, али јесте бирачима који сматрају да политичка коректност више никоме није потребна и да су Трамп и њему слични макар аутентични и смели да дирну у осетљива питања: имиграцију, исламски екстремизам, губитак послова због конкуренције из иностранства...

С изузетком сенатора Ренда Пола, који се залаже за изолацију САД у међународним односима и прекид масовног надзора комуникација у режији НСА, кандидати Републиканске странке траже агресивну спољну политику, ескалацију операција у Сирији и Ираку и одрешене руке за НСА. Укинули би „Обамакер” и забранили абортус и истополне бракове. Смањили би порез богатима. То би се још могло убројати у класичне конзервативне „заповести” да оне нису „оплемењене” Трамповим предлогом да се муслиманима забрани улазак у САД или Карсоновим позивом да се муслиман никад не изабере на чело земље. Прослављени лекар један је од ретких који још брани мучење у Гвантанаму, а додатно је запрепастио свет кад је за Си-Ен-Ен изјавио да Јевреји не би страдали у холокаусту да су којим случајем имали оружје. За жртве масовних убистава сматра да су криве што и саме нису биле наоружане јер у САД свако може да купи и носи оружје. Обамине бираче упоредио је са симпатизерима нациста, док је за реформу здравственог система (после које су милиони сиромашних први пут добили прилику да се лече) истакао да је гора од 11. септембра. За прихват сиријских избеглица у САД казао је да је исто што и довођење „бесног пса” у комшилук.

Конзервативни кандидати преувеличавају опасност од терористичких напада и обећавају да ће се управо они обрачунати са зликовцима. Сенатор из Тексаса Тед Круз поручује да „Исламску државу треба бомбардовати тепих-бомбама док се песак не запали”. За већину републиканаца, рат против Иранаца много је прихватљивије решење од споразума који је с њима постигао Обама. Бивши гувернер Арканзаса Мајк Хакаби упоредио је нуклеарни договор са холокаустом, објаснивши да ће Обамин дил „покупити Израелце и одвести их до врата пећнице”.

Џеб Буш је једини кандидат међу републиканцима који подржава Обамин план о озакоњивању статуса за 11 милиона илегалних имиграната, али његово потонуће у анкетама сведочи да конзервативни бирачи не желе даљи прилив миграната. То посебно важи за белце без факултетске дипломе, чији су послови угрожени доласком нове, јефтиније радне снаге. Због тога су се и Рубио и Круз, синови кубанских дошљака, од заговорника легализације статуса миграната претворили у апологете Доналда Трампа, који би све Латиносе баз папира послао кућама, а мексичку владу натерао да дуж границе са САД изгради зид.

Како пише магазин „Атлантик”, гласачи Трампа и осталих неконвенционалних кандидата јесу и припадници средње класе који нису на својој кожи осетили излазак земље из рецесије. Просечно домаћинство и даље зарађује 4.000 долара мање него пре економске кризе. Говоримо о људима који бесне када треба да на телефону изаберу нулу да би им се оператер обратио на енглеском. Гласачи републиканаца разочарани су у све институције, па и у Конгрес где конзервативци имају већину, кивни су на своју партију која међу вашингтонским и умеренијим лидерима не успева да пронађе ниједно име које би могло да се супротстави готово сигурној кандидаткињи демократа Хилари Клинтон. Коначно, никако не подносе Обаму јер верују да је он новац одузео од њих и доделио га „ленштинама које неће да раде”, мигрантима, избеглицама...

На почетку изборне утакмице републиканци су се још и ограђивали од Трампа, али, свесни његове популарности, нису смели да га избаце. Дејна Милбенк из „Вашингтон поста” тврдио је да Републиканска странка не може да се одрекне Трампа јер је Трамп – Републиканска странка. Он је „карикатура” опортунисте с тачним осећајем да треба искористити атмосферу коју је радикално крило партије годинама подгревало обасипајући паљбу по Обами. Седам година протекло је у сатанизацији „Обамакера”, критици споразума с Кубом и Ираном, осуди наводне Обамине мирољубиве политике и „млаког одговора” у Украјини и Сирији. Једна симпатизерка републиканаца из Ајове објаснила је новинарима да је дошла на Трампов митинг јер Обаму више не може да гледа ни на екрану: „Морам да угасим ТВ, толико сам изнервирана.”

Исто толико на помен Трампа нервирају се и подржаваоци демократа, умерени конзервативци и досад неопредељени и незаинтересовани грађани који ће у новембру можда први пут изаћи на гласање само да би спречили његов долазак на власт. Хилари Клинтон неће марити ако буде била изабрана уз помоћ оних који су гласали „против”, а не „за”.