Prema političaru i tropar

Simpatizeri sa stranačkim zastavama, televizijske kamere, konobari s leptir-mašnama, privatno i policijsko obezbeđenje i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević kao počasni gost. Povod za svečanost u oktobru prošle godine nije bio završetak radova na Žeželjevom mostu, već otvaranje prve točilice za metan.

Ne zaostaje ni Goran Cvetanović. Prvi čovek Leskovca je u prisustvu novinara otvorio javni toalet na Svetoilijinskom groblju, a nekoliko meseci kasnije svečano je presekao vrpcu otvarajući privatni butik.

Gradonačelnik Vučević ne krije zašto je otvorio metan-pumpu: „Sve je u našem poslu kampanja. Od prvog radnog dana, do poslednjeg.

To vrlo dobro zna i Bojan Pajtić koji  više od decenije drži vlast u Vojvodini. Stoga mu i nije smetalo da pre neku godinu otvori most preko Velikog bačkog kanala i da na tabli koju je otkrio bude njegovo ime da podseća građane Vrbasa ko je zaslužan što su dobili ćupriju.

Iako su za premijera rezervisana otvaranja kapitalnih objekata kao što je deonica istočnog kraka Koridora 10 kod Bele Palanke Vučić svesno ne beži ni od naizgled malih ceremonija gde bi crvenu vrpcu mogao da preseče neki ministar  ili gradonačelnik. Tako je predsednik vlade krajem prošle godine otvori novi službeni prolaz za vozila na aerodromu „Nikola Tesla”.

Dramaturg Nenad Prokić kaže da su za premijera rezervisana sva iole značajnija otvaranja, pa lokalnim funkcionerima ostaju semafori, pumpe i butici.

„Imitirajući premijera, oni upadaju u istu vrstu groteske. Ako optužiš Đilasa da je neodgovorno zadužio Srbiju auto-putem od Pančeva do Pupinovog mosta, a onda ponosno otvaraš taj isti auto-put sa šest traka i ograničenjem brzine na 50 kilometara, kao da si ga platio iz sopstvenog džepa, to može da bude samo žanr groteske. Mada bi mogla da bude i tragična farsa”, naglašava Prokić.

Satiričar Petar Lazić  zbog toga žali za „rahmetli Jugoslavijom” u kojoj se njen tadašnji neprikosnoveni predsednik i trostruki narodni heroj J. B. Tito pojavljivao na malim ekranima nekoliko puta mesečno. On podseća da je to bilo u vreme istorijskih kongresa, kada se Broz vraćao s belosvetskih turneja i kada je otvarao privredne i infrastrukturne gigante. Danas, kaže, živimo u zemlji u kojoj, ako se premijer ne pojavi sat vremena na televiziji, to svakom dobronamernom građaninu daje povoda za brigu – da se Vučić nije razboleo od onolikog rada i nespavanja?!

„U Srbiji se jedino još otvaranja nekako drže. Tek po njima vidimo koliko smo se smanjili, koliko su nam se skvrčile ambicije, kriterijumi, a bogme i iluzije. Otvara se sve i svašta, s naglaskom na ovo potonje: nekoliko metara brze pruge u perspektivi, pešački prelazi, rupe za semafore, livade na kojima će se jednog dana nešto graditi... a s vremena na vreme otvori se i poneki privatni butik, zlu ne trebalo”, ističe Lazić.

On naglašava da su danas za otvaranja nadležni svi, a naročito oni koji ni konzervu ne bi mogli da otvore bez pomoći savetnika i uputstva „odozgo”.

Ono što se u demokratskoj Evropi podrazumeva kao redovan i normalan posao komunalnih službi koje se finansiraju iz džepova građana, u Srbiji je postao događaj. Zato komičar Srđan Dinčić kaže da su se po prvi put u modernoj istoriji uveliko presecane crvene tračice i da se nije na tome štedelo uprkos merama štednje.

„Škljocali su aparati i držani su govori prilikom otvaranja lifta, verovatno na svakom spratu posebno. Otvarani su kružni tokovi (nadam se da traka nije sečena skroz ukrug), otvarani su parkovi za pse, točkovi za hrčke, javni toaleti na groblju, tri drveta i klupa, rupa za semafor, semafor za rupu... I na kraju, na samom zalasku godine imali smo prilike da ispratimo spektakularno svečano otvaranje zatvaranja zbog korupcije”, ističe Dinčić.

Aforističar Aleksandar Baljak konstatuje da se koristi svaka pa i najgluplja prilika da se promoviše partija na vlasti i da je to stvarnost u kojoj živimo.

„Sva ta silna otvaranja i presecanja vrpci često deluje kao satirični komad u kojem su glavni glumci naši političari. Vrlo često se dešava da se odmah posle otvaranja nekih objekata, čim se ugase kamere, nastave radovi na tom istom mestu. Neke stvari se otvaraju više puta, a narod je kratkog pamćenja i lako naseda na takozvane velike investicione uspehe”, naglašava Baljak.

Nenad Milosavljević iz „Njuz neta” kaže da nova verzija poslovice „Prema svecu i tropar” sada glasi – „Svako otvara ono što ima”. On dodaje da se u političkim krugovima hijerarhija vidi, između ostalog, i po tome šta koji političar otvara.

„Tako neki otvaraju pregovaračka poglavlja sa EU, neki puteve i fabrike, a neki točilice za gas, poput gradonačelnika Novog Sada, ili toalete na groblju i butike, kao njegov kolega iz Leskovca. Izuzetak od pravila je Aleksandar Vulin, jer mu ne dozvoljavaju da otvori bilo šta u skladu sa funkcijom, već mu tu i tamo zapadne poneki lift”, kaže Milosavljević.

Aleksandar Baljak smatra da je na delu pokušaj potpunog ispiranja mozga na kome radi gomila marketinških stručnjaka za izborne kampanje: „Neko te lokalne političare uverava da je dobro što to rade i da će im doneti poene na izborima. To je pogrešno rezonovanje, jer smo na primeru Demokratske stanke, kada je bila na vlasti, mogli da vidimo kako marketing izaziva kontraefekat što se najbolje videlo kada je Boris Tadić mazio krave”, podseća Baljak.

To što lokalni političari pozivaju medije za svaku sitnicu već postaje obrazac i model ponašanja naših političara. Medijski stručnjak Nebojša Krstić i nekadašnji Tadićev savetnik kaže da razvoj digitalnih komunikacija i društvene mreže menjaju ponašanje političara.

„Nekad su oni živeli mirnije. Aktivirali bi se tek pred izbore. Danas se sve ubrzalo. Sve je vidljivije, bliže i dostupnije biračima. Funkcioneri na svim nivoima vlasti shvataju da se svet menja i pokušavaju da koriste nove tehnologije ugledajući se na svoje konkurenti. I onda, naravno, neki medije koriste da bi svoj rad prikazali na dobar i primeren način, a neki na karikaturalan, neuk i za sebe štetan, a ima i onih koji ih uopšte ne koriste”, zaključio je Krstić.