Sa Skajvokerom kroz Imperiju

Specijalno za Politiku
Beč – Dok „Buđenje sile” lomi bioskopske rekorde, izložba posvećena fenomenu filmskog serijala „Zvezdani ratovi” je počela da puni bečki Muzej primenjene umetnosti u kome će ostati do polovine aprila naredne godine. Milion i dvesta hiljada posetilaca je do sada videlo ovu postavku u Montrealu, Parizu i Kelnu i mada je nemoguće unapred reći kakav će odjek biti u Beču, poklapanje izložbe sa premijerom sedmog filma iz serijala „Zvezdanih ratova” joj ne odmaže. Iza aktuelne postavke „Zvezdani ratovi. Identiteti” stoje kanadska produkcijska kuća „Iks3” i „Lukas film”, čija je šefica arhiva Lejla Frenč ujedno i kustos. Ona nam kaže da je MAK prvi izložbeni prostor u kome se mogu videti čak tri eksponata iskorišćena pri snimanju „Buđenja sile” – kostim Stormtrupera prvog reda, BB-8 droid i šlem pilota letilice klase Iks-krila.

Da bi izbegli princip pokretnog izloga rekvizita i izložbi dali poseban šmek, inicijatori su dugo radili na konceptu koji publiku aktivno uključuje u svet „daleke galaksije”. Kompanija „Iks3” je sarađivala sa timom stručnjaka iz Naučnog centra u Montrealu čija je ekspertiza na polju neuropsihologije, zdravstvene nauke i psihologije doprinela nastanku informativnog materijala koji, kombinovan sa filmskim sekvencama iz Zvezdanih ratova, daje važne odgovore na pitanja o evoluciji, funkciji mozga, uticaju porodičnog okruženja i društva na razvoj ličnosti i usvajanju vrednosti.

Integracija u svet Ratova zvezda teče kroz čipovane narukvice koje svakome omogućavaju da stvori novi, fiktivan identitet. Odgovara se na pitanja, reaguje se na iznenadne „galaktičke situacije” (nasukao si se na planetu Geonozis, šta ćeš učiniti? Izaberi opciju a), b) ili v)), biraju se lične preference o rasi, poreklu i genetskom nasleđu i polako, krećući se kroz deset kompjuterski opremljenih stanica, kombinujući neke od ličnih karakternih osobina sa fiktivnim, posetilac uskače u svoju novu kožu. Koja si vrsta bića? Sa kakvim genetskim sklopom si rođen? Kako si postao to što jesi? Ko je u tvome okruženju? Čime se baviš? Koja iskustva su uticala na tebe? Ko je tvoj uzor? Kako se ponašaš? Šta ti je bitno u životu? – odgovori na ova pitanja vode na interaktivno putovanje u sopstveno „ja” putem sofisticirane tehnologije prijemčive svim starosnim dobima. U poslednjoj prostoriji, pre odlučujućeg odgovora na pitanje Imperije da li biste joj se ipak priključili, skeniranjem narukvice možete videti video rezultat svog izbora, projektovan na velikom (zvezdama prekrivenom) platnu. Ovaj tekst je, na primer, nastao na kompjuteru jedne Togrute sa planete Koruskant, nekadašnje robinje, a danas Džedaja.

Dvesta originala je u Beč stiglo iz Lukas arhiva koji čuva pola miliona objekata iz filmova na kojima je Džordž Lukas radio kao scenarista, producent, izvršni producent, reditelj ili sve zajedno. Mada nije okrenut samo Zvezdanim ratovima, već svemu od Američkih grafita (1973) do Osvete Sita (2005), njegov uspeh se zasniva na slavi filmskih serijala o Indijani Džonsu i Zvezdanim ratovima.

Svi kostimi, rekviziti, skice, makete i umetnička dela na izložbi u Beču su korišćeni u procesu planiranja (skice, crteži i skulpture) i snimanja klasične trilogije i trilogije prednastavaka (1999–2005). „Džabina palata/ Raj za prestupnike” je odeljak u kome se može videti odlivak lica Han Sola (Harisona Forda), zbog neplaćenih dugova kažnjenog zamrzavanjem u ugljeniku (film Povratak Džedaja). Tu je i kostim koji je Keri Fišer kao princeza Leja nosila u zatočeništvu kod Džabe Hata, skulpturalni modeli i fantastične studije filmskih scena za Džabinu palatu – „Maks Rebo”, „Roštilj”, „Droid za kockarskom mašinom” i „Mučenje robota” koje je 1982. nacrtao Norman Rejnolds. Nekoliko koraka dalje, saznavši da su Jodine oči verna kopija očiju Alberta Ajnštajna (radi intelektualnog izgleda), dolazimo do prostorije posvećene najraznovrsnijim letilicama iz čitavog serijala. U centralnoj vitrini se nalaze makete pobunjeničke flote, flote zvezdanih razarača, letilica Imperije i Milenijumski Soko Han Sola, a trkačka letilica Anakina Skajvokera iz epizode jedan Fantomska pretnja, kao jedina u prirodnoj veličini, dobija sopstveni prostor u odeljku posvećenom raznolikim bićima i robotima.

Kostimi Džedaja, Sita, članova Vrhovnog Saveta, senatora, kancelara, raznih bića i pustinjskih razbojnika se takođe mogu videti u MAK-u, ali ni raskošnost odora koju je Natali Portman nosila kao Padme Amidala (na izložbi ih je čak četiri), ne umanjuje efekat koji izaziva kostim Darta Vejdera, originala iz epizode sedam iza kog se nalazio britanski glumac Dejvid Prouz.

I pored paprenih cena sa neznatnim popustima za decu, izložbu vam najtoplije preporučujemo. Neka Sila bude sa vama!