Kina pred izborom novog rukovodstva

Centralni komitet Komunističke partije Kine obavio je na zatvorenom zasedanju, od 25. do 27. februara, značajan kadrovski posao za bolje upravljanje zemljom u narednih pet godina: sačinio je listu kandidata za najviše funkcije u državi i vladi koju će dostaviti Svekineskom narodnom kongresu (parlamentu) na razmatranje i (poželjno) usvajanje. Ovogodišnje prolećno zasedanje Svekineskog narodnog kongresa počinje 5. marta i trajaće, najverovatnije, dve nedelje.

Predstoji izbor predsednika i potpredsednika republike, premijera, vicepremijera i ministara vlade, kao i rukovodstava u drugim državnim organima. Ti ljudi će, sledeći političke smernice vladajuće Komunističke partije – o „izgradnji socijalizma sa još izrazitijim kineskim odlikama, na naučnoj osnovi”, i o razvoju „naprednog, demokratskog, harmoničnog društva, zasnovanog na visokim etičkim normama” – u narednih pet godina upravljati najmnogoljudnijom zemljom sveta i njenim mamutskim administrativno-upravnim aparatom od oko pedeset miliona ljudi. CK KPK obavezao se da će nacija „produbiti političke reforme i unapređivati socijalističku demokratiju”.

Nekad, u Maovoj Kini, ovakvi događaji su bili iščekivani sa nestrpljenjem i nagađanjima. U međuvremenu, Kina je, još za života svog glavnog reformatora Deng Sjaopinga, uvela i ustalila institucionalizovanu smenu vlasti i prirodnu smenu generacija na vlasti, tako da su senzacionalni obrti na njenom političkom vrhu postali vrlo retki. Činjenicu da će ovo parlamentarno zasedanje pratiti rekordan broj od 2.800 novinara pekinški analitičari objašnjavaju rastućim interesovanjem strane javnosti za predstojeću Olimpijadu, koja se u avgustu održava u Pekingu, privlačnošću kineskog „ekonomskog čuda”, očekivanjem bržih političkih reformi i „transparentnošću” samog parlamenta.

Predsednik Hu Đintao i premijer Ven Đijabao ostaće na svojim položajima i narednih pet godina, jer polažu pravo i na drugi mandat. To je, uostalom, 17. kongres KP Kine, održan u oktobru prošle godine, već predodredio. Ali oni ne ostaju na najvišim funkcijama samo zbog toga: zemlja je, pod njihovim rukovodstvom, ostvarila neke od najviših dometa u sprovođenju ekonomskih reformi i jačanju svog međunarodnog položaja i uticaja. A tandem koji pobeđuje na trkama uglavnom se ne menja.

Iako mnogi uspesi imaju, prirodno, svoje inventivne začetke, koji se sada iskazuju kao plodonosne završnice, nesporno je da je Kina, pod rukovodstvom Hua i Vena, ostvarila vrhunske domete u čitavom nizu oblasti.

Navedimo samo nekoliko primera.

U svetskoj privredi Kina je, po bruto domaćem produktu, postala četvrta sila, posle SAD, Japana i Nemačke, a uskoro će preteći i Nemačku. U trgovini sa Amerikom ima suficit od 237,5 milijardi dolara (zaključno sa novembrom 2007), a u trgovini sa Evropskom unijom suficit od 227 milijardi. Ušla je u ovu godinu sa deviznim rezervama od bilion i 455 milijardi dolara, što nijedna zemlja, otkad je sveta i veka, nije imala.

Na unutrašnjem planu ostvarila je, za mandata Hua i Vena, ključni tranzicioni preobražaj od nekadašnje državne planske ka tržišnoj privredi. U novembru prošle godine imala je 5,5 miliona privatnih preduzeća, što čini 80 odsto registrovanih firmi. Uz to, vlada je prošle godine, uprkos teškim ideološkim otporima, „progurala” Zakon o svojini, koji garantuje jednaka prava vlasništva u državnom, kolektivnom i privatnom sektoru. To je, verovatno, najvažniji reformski iskorak iz maovskog sistema i ideološkog nasleđa.  

U nekadašnjoj zemlji siromašnih seljaka i neukih radnika upadljivo je, u poslednjih pet godina, ojačala srednja klasa kao garant daljih reformi. Godine 2004, to jest godinu dana nakon izbora Venove vlade, srednju klasu je činilo samo 2,8 odsto stanovnika, a danas 13,5 odsto.

Za tri decenije reformi Kina je, prema podacima Svetske banke, izvukla iz najnižeg siromaštva 400 miliona seljaka. Posebno je, u ovom procesu, bio važan period od 2003. godine do danas. Pod Huovim i Venovim rukovodstvom 2006. godine, kad su raslojavanje i pauperizacija nagnali preko 150 miliona seljaka da opsedaju velike gradove u potrazi za boljim životom i zaradom, usvojen je akcioni plan o izgradnji „novog socijalističkog sela”.

Cilj programa je smanjenje jaza između grada i sela. Na selu je dohodak tri do četiri puta niži nego u gradu. Za ovaj program, bitan i za smanjenje socijalne napetosti, izazvane nezadovoljstvom seljaka, vlada je izdvojila 42,4 milijarde dolara – više nego za vojni budžet te godine (35 milijardi).

Ovakvi rezultati, međutim, neće osloboditi novu vladu od težih obaveza. Zbog toga će, nagoveštava se, i vlada i čitav državni aparat pretrpeti temeljne kadrovske i organizacione promene. Jedna od tih promena je ukrupnjavanje ministarstava za nekoliko oblasti (transport, energija, životne sredina) radi veće efikasnosti vlade, po ugledu na praksu razvijenih zemalja, pored ostalog i SAD. (Kineska vlada, inače, ima 28 ministarstava i preko 40 direkcija i agencija u rangu ministarstava.)

Pažnju običnog čoveka, međutim, više, od reorganizacije upravnog aparata, privlači efikasnost vlade u rešavanju svakodnevnih problema građana. Prema anketi „Ženmin žibaoa”, prvu grupu od deset najakutnijih problema čine: zapošljavanje, skuplja hrana i energija, skuplje zdravstvo, nepravedna raspodela dohotka, socijalna nesigurnost, slaba pravna zaštita na radu, korupcija, nesavremeno obrazovanje, nesamostalno sudstvo i haotična stambena izgradnja.

Spisak je dugačak. Ali, za utehu, ni u drugim, čak razvijenijim, zemljama spisak ove vrste nije mnogo kraći.