Ucenjuje li Erdogan Evropu izbeglicama

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je juče da Turska može da računa na tri milijarde evra pomoći EU da bi se poboljšali životni uslovi za 2,5 miliona sirijskih izbeglica smeštenih u Turskoj, a da će do samita u Briselu 18. februara biti izrađeni konkretni projekti za pomoć Sirijcima u Turskoj. Nemačka će se, kako je obećala, pojačano angažovati na školovanju izbegličke dece i pojačanju zdravstvene pomoći migrantima. Premijer Ahmet Davutoglu je, posle sastanka sa Merkelovom u Berlinu, branio zahteve njegove vlade da dobije veću finansijsku pomoć od EU, dok je Zigmar Gabrijel, nemački vicekancelar, ponovio da će obećanih tri milijarde evra Turska dobijati „na kašičicu” – u zavisnosti od toga kako ispunjava preuzete obaveze.

Pred porukom iz Ankare da su tri milijarde evra samo prvi pokazatelj dobre volje EU da sarađuje sa Turskom, ali da će za suzbijanje krize biti potrebno mnogo više novca, opozicija i mediji upozoravaju nemačku kancelarku da ne dopusti da je Ankara ucenjuje i da ne dozvoli da Erdogan, koga nazivaju „Putinovim duhovnim bratom”, kormilari evropskim poslovima. Hiljade novih izbeglica prelaze u Grčku, odakle preko Makedonije i Srbije pokušavaju da uđu u EU, uprkos ledenim temperaturama i upozorenjima da su svi kapaciteti u gotovo svim zemljama Evrope dupke puni. Sa druge strane, u Tursku iz Sirije stiže desetine hiljada izbeglica, a turski premijer naglašava da ovu izbegličku krizu niti je izazvala Turska niti je kriva za sadašnje stanje.

„Trenutno je u Turskoj smešteno 2,5 miliona izbeglica iz Sirije i 300.000 iz Iraka. Za njihovo zbrinjavanje već smo utrošili 10 milijardi evra i ja ne idem u Berlin da kamčim pare”, rekao je turski premijer u intervjuu agenciji DPA pre nego što se juče u Berlinu sastao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Svetski ekonomski forum u Davosu se održava u senci izbegličke krize. Francuski premijer Manuel Vals čak je ocenio da će i sam koncept Evrope biti ugrožen ukoliko ona nastavi da prima sve izbeglice koje beže od rata u Siriji i Iraku. Istu dijagnozu izneli su u Davosu holandski premijer Mark Rute, švedski predsednik vlade Štefan Loven, šefica evropske diplomatije Federika Mogerini… Evropa puca, ugrožen je opstanak EU, „Šengen”, evrozona, sami temelji na kojima je sazdana…

Upozorava se da Evropa ima samo šest do osam nedelja da zaustavi priliv izbeglica koje pristižu sa Bliskog istoka. Nije čak preterano reći da je to novi i poslednji rok da se spase ne samo šengenska zona već i sama Evropska unija. Dablinski sporazum, po kome se očekuje da izbeglice dobiju azil u prvoj zemlji Evropske unije u koju su ušli, postoji samo na papiru. Evropski lideri se u teoriji slažu da se on mora izmeniti i prilagoditi novonastaloj krizi. Ali kad u pojedinim zemljama donose odluke o deportaciji migranata, tada se pozivaju upravo na Dablinski sporazum kao da je on sveto pismo.

I predsednik Evropskog saveta Donald Tusk slaže se da je Evropi ostalo još najviše dva meseca da stavi izbegličku krizu pod kontrolu, jer će u suprotnom doći do kolapsa „Šengena”.

Viktor Orban ima razloga da likuje. Onoliko je napadan da se izgradnjom bodljikave žice, zaustavljanjem vozova sa migrantima i njihovim sprovođenjem u sabirne centre vratio u vremena zapamćena po progonima Jevreja, a sada se čak i skandinavske zemlje brane od prekomernog priliva migranata sličnim metodama. No, situacija je suviše ozbiljna, u pitanju je sam opstanak Evropske unije, pa je Orban, bez likovanja, pozdravio odluku Austrije da uvede ograničenja za prihvat izbeglica.

Austrija je pre tri dana donela odluku da ograniči prihvat izbeglica u naredne četiri godine na ukupno 127.500, tako da će sredinom 2019. broj ljudi izbeglih sa ratnih područja na Bliskom istoku činiti 1,5 odsto stanovnika Austrije. Samo u toku prošle godine Austriji je podneto 90.000 molbi za dobijanje azila. Da nije postavila gornju granicu, u Austriju bi se ove godine slilo bar 120.000 tražilaca azila.

Postavljajući rampu, Beč je, prema shvatanju austrijskog ministra spoljnih poslova Sebastijana Kurca, uputio poziv na buđenje, kako bi se Evropa podstakla na zajedničko rešenje. Čak i ako bi se sada probudila, a sva je prilika da će zimski san potrajati još nekoliko nedelja, ne bi mogla bog zna šta da uradi jer je broj migranata koji se kreću balkanskom rutom i dalje veliki uprkos ledenom vremenu.

Federika Mogerini, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, upozorila je da će EU mnogo rizikovati ukoliko njene članice počnu da grade zidove i ograničavaju kretanje bez granica. Usled zabrinutosti za sopstvenu bezbednost i u nedostatku sveobuhvatnog rešenja, može doći do faktičkog ukidanja slobodnog kretanja roba i ljudi unutar EU, što bi moglo da dovede i do ukidanja zajedničke valute.

Vašington traži da Ujedinjene nacije povećaju budžet za izbeglice sa 10 na 13 milijardi dolara, a da zemlje članice UN povećaju kvote za prijem azilanata. Državni sekretar SAD Džon Keri izjavio je kako će Amerika izvršiti pritisak na najmanje deset zemalja da izbeglicama ponude programe za naseljavanje. Na marginama jesenjeg zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija održaće se svetski samit posvećen izbeglicama, a planira se da domaćin tog skupa bude Barak Obama, koji je na kraju svog predsedničkog mandata.

Kad se pogleda situacija na terenu, jasno je, međutim, da su planovi i najave u velikom vremenskom raskoraku sa realnim stanjem. Samo u protekla 24 sata u tranzitni centar u Đevđeliji stiglo je 1.305 izbeglica  Prijem migranata je usledio pošto je ponovo otvoren neformalni granični prelaz između Grčke i Makedonije za osobe koje dolaze iz Sirije, Iraka i Avganistana, dok građanima drugih država nije dozvoljeno da tu prelaze granicu.