Kraj putovanja dugog četiri decenije

Putnički voz za Novi Sad, moderna „Štadlerova” kompozicija, ulazi na železničku stanicu „Beograd centar”. Ženski glas sa razglasa najavljuje da će se u 10 časova na osmi kolosek tek završenog zdanja iskrcati premijer Srbije Aleksandar Vučić i njegova pratnja. Pet minuta kasnije, tačno u sekund, sa stanice poznatije kao „Prokop” u iste kompozicije su se smestili i putnici.

Sa osmehom ulaze, svesni da su upravo zakoračili u istoriju. Prvi su imali čast da za Novi Sad, „srpsku Atinu”, putuju sa nove beogradske stanice o kojoj se maštalo više od pola veka. Razloga za hvalisanje su i te kako imali jer znaju da su prvi putnici sa te stanice mogli da budu još njihovi očevi, pa možda i deke. Da su se ostvarile prvobitne vizije komunističkih otaca SFRJ, izveštaji o prvom polasku putničkog voza sa „Prokopa”, trebalo je da se pojave još 1. maja 1979. godine.

(Foto Beta/Miloš Miškov)

Jer kada je u hladno jutro, 3. decembra 1976. godine žitelje ulica Stevana Filipovića i Prokupačke, probudio zvuk građevinskih mašina i pijuka – plan je bio drugačiji.

Neimari su tada počeli da podižu potporni zid podno Maleškog brda. Građevinari su morali pošteno da zapnu jer pred njima je bio zahtevni poduhvat – da do 1. maja 1979. podignu modernu železničku stanicu „Beograd centar”, graditeljsko čedo naroda i narodnosti od Vardara pa do Triglava. Ideja je bila da te godine sa „Prokopa” krenu prve putničke kompozicije kako bi se iz Savskog amfiteatra uklonile šine i kako bi počeo da se rađa „srpski Menhetn”.

Ali, samo godinu i po kasnije projekat je ocenjen kao megalomanski i skup. Najuporniji optimisti, istina sve manje njih, ipak su nastavili da sređuju „Prokop”, ali u toj trci svaki korak ka cilju je postajao sve teži. Ekonomska kriza u zemlji, gradnju moderne stanice „Beograd centar” gurnuli su u zapećak.

(Foto Beta/Miloš Miškov)

Poslednji radovi otvoreni su 3. decembra 2014. Da, baš na onaj dan kada su se 38 godina ranije na Prokopu začule prve građevinske mašine. Zadati rok ovoga puta nije probijen.

– Četrdeset godina se pisalo o „Prokopu”, mnogi političari, novinari i stručnjaci su ovde stajali. Mnogi su ostarili, a „Prokop” nije bio završen. A, to nije zavisilo ni od finansija ni od stručnjaka već od političke volje da se ovako važan projekat zaista i završi. Želim da zahvalim i projektantu, izvođačima, svim radnicima, više od 200 njih koji su ovde radili svaki dan – naglasila je Zorana Mihajlović, potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva koja je najveću zahvalnost izrekla premijeru jer je „pomogao da se ’Prokop’ otvori i da se Beograd vrati na evropsku mapu železnica”.

Divljenje onim što je urađeno iskazali su i Jusef el Bader, regionalni menadžer kuvajtskog Fonda za arapski ekonomski razvoj, iz čijeg je kredita od 25,8 miliona evra urađena stanica, kao i Jusuf Ahmad Abdulsamad, ambasador Kuvajta.

Ali, naročito ponosan zbog konačnog završetka prve faze radova na „Prokopu” bio je premijer Vučić. Posebno je zahvalio Živoradu Lisičiću, članu tima koji je pre više od 40 godina uradio projekat stanice a juče prisustvovao njenom otvaranju, kao i predstavnicima CIP-a koji su isto toliko u ovom poslu.

– Hvala vam jer ste imali viziju, razmišljali o budućnosti – ukazao je Vučić koji je predstavnike grada, ambasadore Kuvajta, Češke i Turske i druge okupljene podsetio na istoriju „uspona i padova” „Prokopa” od 1971, kada je počeo da se razrađuje projekat pa sve do danas.

– U julu 2014. smo se dogovorili kako treba da izgleda ova stanica. Svi su govorili da su to „Potemkinova sela”, da smo vlast koja kao i svaka prethodna samo obećava, a nikada ne ispuni. Ali, mi smo želeli da se razlikujemo, da pokažemo da su građani Srbije vredni i da ovakvi projekti mogu da postanu realnost – kazao je Vučić čiji je govor na kraju imao i emotivnu notu. Kako je naglasio, noć pre otvaranja „Prokopa” on je napisao „kratko slovo”.

– Onaj večiti đak koji živi u meni ostavio me je zapanjenog činjenicom da nije moguće pročitati sve o železnici. Verujte mi da sam probao. Mnogi su razmišljali o važnosti železnice, među njima i kralj Milan, ali mu se Srbija suprotstavljala. Govorili su da će ona uništiti šljivike, razoriti Srbiju i našu tradiciju. A, od železnice u stvari nema i nikada nije postojalo ništa lepše – naglasio je Vučić koji je ukazao da završetak peronskog dela „Prokopa” označava kraj jednog i početak drugog putovanja naše zemlje.

– Ovo putovanje je trajalo više od 40 godina. Menjali smo vozove i mašinovođe. Gubili smo putnike, nekada kasnili, stajali na usputnim stanicama, klackali se, nekada smo se švercovali, pa sve to mnogo skuplje platili. Stigli smo i sada idemo dalje jer je reč o pokretanju cele zemlje. Voz koji smo pokrenuli mora da bude brz i da stigne na vreme. Ali, mora i da se plati karta jer od te karte imamo obavezu da izdvojimo za buduće pruge i vozove, škole, bolnice, puteve i mostove – simbolično je zaključio Vučić zahvalivši kuvajtskim prijateljima i srpskim neimarima.

-----------------------------------------

Pristupne saobraćajnice od marta

Pristupne saobraćajnice do „Prokopa”, kako je juče naveo premijer, počeće da se rade u martu kako bi bila iskorišćena i ova građevinska sezona. Kompletno iseljenje stanice iz Savskog amfiteatra, najavio je Vučić, biće završeno do 2018, a ne do 2019. kako je ranije bilo planirano. Do tog cilja ostalo je nekoliko važnih koraka među kojima je i stanična zgrada na „Prokopu”.

– Mislim da će to biti prava evropska lepotica. Bio sam u Berlinu na novoizgrađenoj centralnoj stanici i po onome što sam video ova u Beogradu neće zaostajati – rekao je Vučić.

Greške traže oni koji su ih uočili kod sebe

Pojedini novinari juče su podsetili premijera da je u toku radova koje je „Energoprojekt” izvodio na „Prokopu” bilo reči da je tender za izbor izvođača bio nezakonit.

– Neka sudovi rade svoj posao, ako bilo ko ima sumnju. Ovde su na najkvalitetniji način radile srpske kompanije i radnici. Neću da dozvolim da mi o korupciji govore oni koji prvo treba da vide kako su sticali bogatstvo. Oni kod poštenih ljudi traže greške koje su, pre svega, kod sebe uočili – kazao je Vučić citirajući reči Nikole Tesle da bi „njihova mržnja pretvorena u električnu energiju mogla da osvetli gradove”.