Puteve nam grade strani neimari

Grčke, bugarske, italijanske, španske, češke, kineske i azerbejdžanske firme u Srbiji grade više od 200 kilometara autoputeva, na koridorima 10 i 11. Za naša građevinska preduzeća nije bilo mesta na tim deonicama, koje se finansiraju iz međunarodnih kredita ili na osnovu međudržavnih sporazuma. Lavovski deo zarade, ali i reference, nose stranci kao glavni izvođači. Za domaće putare rezervisana je, i to s puno sreće, uloga podizvođača. I još nešto je samo naše – vraćanje kredita.

Naše firme su, samo teorijski, imale priliku da dobiju neki posao. Praktično nisu imale šanse. Za Koridor 10 od 2009. raspisivani su međunarodni tenderi na kojima su domaći konzorcijumi zauzimali druge ili treće pozicije. Uglavnom su ih niskim cenama preticale strane kompanije iza kojih su stajale njihove države i banke. Naših najpoznatijih građevinskih preduzeća na deonicama Koridora 10 nema ni kao podizvođača. Mrvice uglavnom dobijaju lokalna preduzeća. Bilo je, doduše, nekih deonica koje je država finansirala iz budžeta. Reč je o severnom kraku kroz Vojvodinu, koji smo sami kreditirali, i nedavno osam kilometara od Levosoja do Srpske kuće na jugu.

Strane banke imaju jasne procedure i uslove koji važe svuda u svetu. Najčešće da firma ima reference. Da je sličan objekat izgradila u poslednjih nekoliko godina, da ima odgovarajući promet na računu u poslednjih nekoliko godina i da može da obezbedi garanciju za dobro izvršenje posla. Ko to ispuni i ponudi najnižu cenu – dobiće posao.

Na Koridoru 11, gde se deonice trenutno grade iz kineskog i azerbejdžanskog zajma, druga je priča. Tu je reč o međudržavnim sporazumima pa naši putari nisu ni imali šansu da postanu nosioci posla, ali kao podizvođači po prihvatljivim cenama izvode dobar deo radova.

Za lošu poziciju domaćih firmi i nekonkurentnost na tržištu, prema mišljenju Gorana Rodića, potpredsednika Građevinsko-inženjerske komore, kriva je država, jer ne štiti svoj interes.

– Uslovi međunarodnih banaka su takvi da naše firme ne mogu da ih ispune. Onaj ko u ime države ugovara kredit mora da se izbori za uslove koji će omogućiti srpskoj operativi da ravnopravno učestvuje na tenderima. A ne da dopustimo bankama da favorizuju svoje firme kao u slučaju mosta kod Beške. Zbog toga nas je taj most koštao dvostruko više nego što je ugovoreno. Strane firme koriste naš nemar pri projektovanju i svaku grešku u projektu debelo naplate kroz naknadne radove – objašnjava Rodić.

Rodić kaže da naši građani vraćaju te kredite i da naša država i te kako treba da se pita oko uslova i obezbeđivanja ravnopravnog tretmana za naše građevince. Ako su uslovi takvi da naša preduzeća ne mogu da ih ispune, država sa garancijskim fondom treba da stane iza njih. Strane firme profitiraju sa 30 odsto na ovim poslovima, a naši bivaju angažovani kao kooperanti. Imaju nešto zarade, ali i dalje nemaju reference.

– Nama za godinu ili dve neće imati ko da održava te puteve i mostove koje nam sada grade stranci. Naši sada rade za dva i po do tri evra po satu. Kada na red bude došlo održavanje koridora 10 i 11 plašim se da će se pojaviti stranci i tražiti 20 evra po satu. Zato moramo da sačuvamo „Mostogradnju”, „Energoprojekt” i ovo malo putarskih preduzeća što nam je preostalo – kaže Rodić.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nisu nam odgovorili da li pri ugovaranju kredita i tenderskih uslova mogu da se izbore za bolji tretman domaćih firmi. Priznaju da su zbog nebrige države prema građevinskoj industriji domaće firme godinama bile u veoma teškom položaju.

– Domaće firme poseduju znanje, iskustvo i kvalitet da budu glavni izvođači na mnogim projektima, a ne samo podizvođači, što je bio slučaj godinama. Podsećamo da su domaće kompanije bile angažovane na izgradnji pristupnih saobraćajnica za most „Mihajla Pupina”, kao i na rekonstrukciji stanice „Prokop”, koji su finansirani iz kredita kineske Eksim banke, odnosno Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj – navode u ministarstvu i dodaju da su posao koji im je poveren završili kvalitetno i u roku.

Konzorcijumi domaćih kompanija na javnim pozivima dobili su posao glavnog izvođača na dva važna infrastrukturna projekta – izgradnji mosta Ljubovija–Bratunac, na Drini, i deonice južnog kraka Koridora 10, od Srpske kuće do Levosoja.

– Verujemo da će uspešna realizacija ovih projekata pomoći domaćim kompanijama da dobiju reference i poprave svoje finansijske pokazatelje poslovanja, što će poboljšati njihove izglede i na tenderima koji se raspisuju za poslove finansirane od drugih kreditora – kažu u ministarstvu.

Malo i za utehu.