Путеве нам граде страни неимари

Грчке, бугарске, италијанске, шпанске, чешке, кинеске и азербејџанске фирме у Србији граде више од 200 километара аутопутева, на коридорима 10 и 11. За наша грађевинска предузећа није било места на тим деоницама, које се финансирају из међународних кредита или на основу међудржавних споразума. Лавовски део зараде, али и референце, носе странци као главни извођачи. За домаће путаре резервисана је, и то с пуно среће, улога подизвођача. И још нешто је само наше – враћање кредита.

Наше фирме су, само теоријски, имале прилику да добију неки посао. Практично нису имале шансе. За Коридор 10 од 2009. расписивани су међународни тендери на којима су домаћи конзорцијуми заузимали друге или треће позиције. Углавном су их ниским ценама претицале стране компаније иза којих су стајале њихове државе и банке. Наших најпознатијих грађевинских предузећа на деоницама Коридора 10 нема ни као подизвођача. Мрвице углавном добијају локална предузећа. Било је, додуше, неких деоница које је држава финансирала из буџета. Реч је о северном краку кроз Војводину, који смо сами кредитирали, и недавно осам километара од Левосоја до Српске куће на југу.

Стране банке имају јасне процедуре и услове који важе свуда у свету. Најчешће да фирма има референце. Да је сличан објекат изградила у последњих неколико година, да има одговарајући промет на рачуну у последњих неколико година и да може да обезбеди гаранцију за добро извршење посла. Ко то испуни и понуди најнижу цену – добиће посао.

На Коридору 11, где се деонице тренутно граде из кинеског и азербејџанског зајма, друга је прича. Ту је реч о међудржавним споразумима па наши путари нису ни имали шансу да постану носиоци посла, али као подизвођачи по прихватљивим ценама изводе добар део радова.

За лошу позицију домаћих фирми и неконкурентност на тржишту, према мишљењу Горана Родића, потпредседника Грађевинско-инжењерске коморе, крива је држава, јер не штити свој интерес.

– Услови међународних банака су такви да наше фирме не могу да их испуне. Онај ко у име државе уговара кредит мора да се избори за услове који ће омогућити српској оперативи да равноправно учествује на тендерима. А не да допустимо банкама да фаворизују своје фирме као у случају моста код Бешке. Због тога нас је тај мост коштао двоструко више него што је уговорено. Стране фирме користе наш немар при пројектовању и сваку грешку у пројекту дебело наплате кроз накнадне радове – објашњава Родић.

Родић каже да наши грађани враћају те кредите и да наша држава и те како треба да се пита око услова и обезбеђивања равноправног третмана за наше грађевинце. Ако су услови такви да наша предузећа не могу да их испуне, држава са гаранцијским фондом треба да стане иза њих. Странe фирме профитирају са 30 одсто на овим пословима, а наши бивају ангажовани као кооперанти. Имају нешто зараде, али и даље немају референце.

– Нама за годину или две неће имати ко да одржава те путеве и мостове које нам сада граде странци. Наши сада раде за два и по до три евра по сату. Када на ред буде дошло одржавање коридора 10 и 11 плашим се да ће се појавити странци и тражити 20 евра по сату. Зато морамо да сачувамо „Мостоградњу”, „Енергопројект” и ово мало путарских предузећа што нам је преостало – каже Родић.

У Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре нису нам одговорили да ли при уговарању кредита и тендерских услова могу да се изборе за бољи третман домаћих фирми. Признају да су због небриге државе према грађевинској индустрији домаће фирме годинама биле у веома тешком положају.

– Домаће фирме поседују знање, искуство и квалитет да буду главни извођачи на многим пројектима, а не само подизвођачи, што је био случај годинама. Подсећамо да су домаће компаније биле ангажоване на изградњи приступних саобраћајница за мост „Михајла Пупина”, као и на реконструкцији станице „Прокоп”, који су финансирани из кредита кинеске Ексим банке, односно Кувајтског фонда за арапски економски развој – наводе у министарству и додају да су посао који им је поверен завршили квалитетно и у року.

Конзорцијуми домаћих компанија на јавним позивима добили су посао главног извођача на два важна инфраструктурна пројекта – изградњи моста Љубовија–Братунац, на Дрини, и деонице јужног крака Коридора 10, од Српске куће до Левосоја.

– Верујемо да ће успешна реализација ових пројеката помоћи домаћим компанијама да добију референце и поправе своје финансијске показатеље пословања, што ће побољшати њихове изгледе и на тендерима који се расписују за послове финансиране од других кредитора – кажу у министарству.

Мало и за утеху.