„Dragi naši” lane bili šire ruke

Doznake novca naših radnika i iseljenika u 2015. premašiće, gotovo je sigurno, 2,8 milijardi evra. Na to ukazuje činjenica da je od početka januara do kraja novembra prošle godine od „naših dragih” iz sveta u Srbiju stiglo 2,62 milijarde evra, ili za 10,3 odsto više nego u istom periodu 2014. Prema podacima Narodne banke Srbije, najveći priliv doznaka iz inostranstva registrovan je iz Nemačke, Austrije, Švajcarske i Francuske. Novčane pošiljke „dragih naših” od 2001. naovamo redovno su bile veće od godišnjih iznosa direktnih stranih investicija. Izuzetak je 2006. kad su, najviše zbog prodaje „Mobtela” za oko 1,5 milijardi evra, ulaganja stranaca dostigla bezmalo 4,4 milijarde evra.

Doznake naših radnika i iseljenika i u 2015. znatno će premašiti neto direktne strane investicije. Devizne pošiljke sa raznih strana sveta su, pored solidnih rezultata robne razmene, i u prošloj godini znatno doprinele smanjenju deficita tekućeg platnog bilansa, tako da će taj minus biti najmanji posle 2003. godine.

Prema računici Stojana Stamenkovića, urednika časopisa „Makroekonomske analize i trendovi” Ekonomskog instituta, neto priliv direktnih investicija od početka januara do kraja oktobra 2015. dostigao je 1,44 milijarde evra, što je čak za 39 odsto više nego u prvih deset meseci 2014. Procena je da su u celoj prošloj godini dostigle oko 1,6 milijardi evra.

– Deficit tekućeg računa platnog bilansa u toku deset meseci 2015. bio je za 17 odsto manji nego u istom periodu prethodne – ukazuje Stamenković. – Svi su izgledi da iznos deficita u celoj 2015. neće premašiti, ili bar ne bitno, sumu od 1,7 milijardi evra. To će biti najmanji iznos deficita tekućih transakcija posle 2003. godine. Manji od četvrtine maksimalnog deficita iz 2008, kad je iznosio 7,1 milijardu evra.

Pošiljke novca, uglavnom naše dijaspore, relativno su stabilan izvor deviznih priliva, jer najčešće stižu na adrese njihovih rođaka u Srbiji kojim oni plaćaju svakodnevne potrepštine.

Od početka ovog veka u proseku smo trošili za petinu više nego što smo zarađivali. Da nije bilo pošiljki deviza, koje redovno stižu od druge polovine prošlog veka, u Srbiji bi se živelo mnogo skromnije, a bauk državnog bankrota zakucao bi nam na vrata mnogo ranije.

Od početka 2001. u našu zemlju slila se ogromna suma deviza, ali su doznake naših ljudi, po pravilu, bile najredovnije i najobilnije, kaže dr Mlađen Kovačević, redovni član Akademije ekonomskih nauka.

– Samo po osnovu takozvanih tekućih transfera, u kojima dominiraju doznake, od 2001. do kraja 2012. u neto iznosu stiglo je više od 34 milijarde evra – kaže Kovačević. – Poređenja radi, na ime stranih direktnih i portfolio investicija u tom periodu inkasirali smo oko 19,5 milijardi evra.

Prema dostupnim podacima, 23 odsto stanovnika naše zemlje ima bar jednog člana porodice u inostranstvu, a 11 odsto je anketarima jednog istraživanja izjavilo da ima povremene ili redovne prihode od rođaka iz sveta. Računica kazuje da, neposredno ili na neki drugi način, dijaspora u Srbiji pomaže oko 800.000 ljudi.

– Novac koji naši ljudi iz inostranstva šalju svojima u zemlju decenijama podiže standard mnogih porodica u Srbiji, njihovu kupovnu moć, ali doznake pozitivno utiču i na domaću proizvodnju – kaže Kovačević. Na drugoj strani, rast doznaka u 2015. posledica je i iznudice da se pomogne roditeljima i rođacima kojima je životni standard znatno opao zbog smanjenja plata i penzija, ali i gubitka posla. On je posledica i povećanja broja građana prinuđenih da odu iz zemlje.

Kovačevićev kolega Vladimir Grečić, jedan od najboljih poznavalaca naše dijaspore, napominje da se ona ne može svrstati u bogatiju, ali je istina i da naši ljudi rasuti po „belom svetu” ne zaboravljaju svoje u zemlji porekla. Grečić podseća da je istraživanje analitičara Svetske banke pokazalo da je po prosečnom iznosu pristiglih doznaka po stanovniku od 2000. do 2009. godine naša zemlja bila na petom mestu među rangiranih 155 država.

Podaci Svetske banke kazuju da je u prvoj deceniji ovog veka od dijaspore putem doznaka u Srbiju stiglo čak 43 milijarde dolara i da su doznake činile 13,7 odsto bruto domaćeg proizvoda. Po toj računici, od 2000. do 2010. u Srbiju je stiglo 2,5 puta više doznaka nego direktnih stranih investicija.

Priliv deviznih doznaka u Srbiju u 2015. biće veći nego u prethodnoj godini, pored ostalog i zato što se broj emigranata iz Srbije od 2007. godine povećava, napominje Grečić

– Sekretarijat OECD-a je u svojoj studiji objavljenoj u drugoj polovini 2015. saopštio da je u 2007. iz Srbije u zemlje OECD-a emigriralo 27.000, a u 2013. oko 43.000 ljudi. Inače, broj migranata po metodologiji Svetske banke jedan je od glavnih činilaca na osnovu kojeg procenjuje priliv deviznih doznaka – ukazuje Grečić.

Prema njegovim rečima, autori studije Odeljenja za stanovništvo UN International Migrant Stock: The 2015 Revision, koja je predstavljena javnosti 12. januara 2016. u Njujorku, procenili su da je u 2015. godini od naših iz sveta u Srbiju stiglo 4,88 milijardi dolara.