O čemu govore mladi Francuzi u pola glasa

Štampana u Španiji u 40.000 primeraka, dopremljena u Francusku u poslednjem trenutku, nova knjiga dojučerašnje ministarke pravde Kristijan Tobire pojavljuje se danas u knjižarama, taman usred parlamentarne debate o „reformi” ustava. „Mladi u pola glasa”, to bi mogao da bude prevod naslova nevelike, sedme knjige Kristijan Tobire, pisane u najtežoj godini francuske istorije, kada su se desila dva teroristička napada u Parizu („Šarli ebdo” 7. januara, Bataklan, stadion, kafei 13. novembra 2015) i kada ova zemlja nema odgovor na pitanja o mladim sugrađanima. Šta se mota po glavama mladih Francuza, zašto se sve veći broj njih radikalizuje, kako ih ubediti da je prihvatanje radikalnog islama pogrešan put?

Ubeđena da će stezanje kaiša oko ljudskih prava i sloboda uzdrmati temelje republikanskih vrednosti i pri tom poslužiti kao izgovor radikalnim učiteljima da sa još većom žestinom navode mlade nezadovoljnike na sukob sa Zapadom, Kristijan Tobira je prošle srede ipak odlučila da podnese ostavku, s kojom se složio predsednik Fransoa Oland. Od tamnopute ministarke rođene u Gvajani, jedinog prekomorskog departmana Francuske u Južnoj Americi, očekivala se nemoguća misija: da kao sjajni orator i pisac brani reforme u koje ne veruje i ubedi parlament da glasa za produženje vanrednog stanja, za pretrese kuća bez sudskog naloga i oduzimanje francuskog državljanstva, rođenim Francuzima, ukoliko su osuđeni za terorizam.

Socijalisti su morali znati da Kristijan Tobira nije spremna da se takvom nalogu podvrgne, čak i ako zbog toga izgubi ministarsko mesto. U privatnim razgovorima govore da je u pravu, pišu pojedini francuski portali. Znaju da je oduzimanje državljanstva simbolična mera, sračunata da umiri jedan deo javnosti, ali da će izazvati podele na „prave” i Francuze drugog reda  u „zemlji jednakosti”. Nešto se mora preduzeti, pa makar se time nanela dugoročna šteta čitavoj Francuskoj. Već dugo iz medija iz pera pojedinih analitičara stanaru Jelisejske palate stižu upozorenja da se suviše približio desnici i zanemario socijalne reforme koje je obećao. Procenjuje se takođe da će ostavka Tobire kratkoročno pomoći francuskoj vladi da progura nove restrikcije, uprkos upozorenjima međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava. Ali će u izbornoj godini 2017. greške socijalista i odstupanje od levičarskih merila doći na naplatu.

O novoj knjizi Kristijan Tobire, koja stiže posle „Randevua sa republikom” (2006) i „Slobodarskih reči” (2014), znaće se mnogo više kad danas stigne u francuske knjižare.

U centru njene pažnje je najavljeni zakon o oduzimanju državljanstva.

„Usudimo se da ovo kažemo javno: jedna država bi morala da bude kadra da se nosi sa svojim državljanima, bilo da su oni zločinci bilo junaci. Šta bi se desilo sa svetom kad bi svaka zemlja na svetu izbacila svoje državljane koji su tu rođeni samo zato što ih ne želi? Da li treba da zamišljamo neku teritoriju na kojoj bi se svi oni skupili zajedno”, piše Kristijan Tobira, a citira je „Frans 24”.

„Dovoljno je već manijaka koji pate od paranoidne želje da stvaraju nove teorije zavera. Takvi će se ostrviti na ljude koje smatraju petokolonašima”, dodaje ona.

„Nikada ne bih imala mirnu savest kad bih takav zakon podržala”, konstatuje bivša ministarka u kljižici od 94 stranice koja će verovatno postati bestseler. Mnogi Francuzi sećaju se njenih reči da ne poštuje autoritet šefa i da je njena savest jedini nadređeni kog je spremna da posluša.

Ako nastavi da sluša svoju savest, neće odustati od oštre kritike vlasti i opozicije, imaće više vremena i više prostora da svoje stavove uobliči u uticajni politički diskurs. A to neće pomoći socijalistima da na izborima 2017. osvoje vlast, niti će biti od koristi desnici i njenim ksenofobičnim programima. Ako knjige još uvek mogu uticati na javno mnjenje, pa i na političare, onda je dobro što je Kristijan Tobira napisala manifest i što on izlazi u najodsudnijem trenutku.