Javni dug povećan dve milijarde evra

Javni dug Srbije na kraju 2015. dostigao je 24,8 milijardi evra ili 75,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je juče Ministarstvo finansija. U poređenju sa prethodnom 2014. godinom, javni dug je povećan za oko dve milijarde evra. Na kraju 2014. javni dug je iznosio 22,76 milijardi evra, odnosno 70,4 odsto BDP-a, dok je na kraju 2013. godine bio 20,14 milijardi evra, sa učešćem od 59,6 odsto u BDP-u. Krajem 2000. godine javni dug je bio 14,17 milijardi evra ili 201,2 odsto BDP-a, a najniži iznos javnog duga bio je 2008. godine kada je iznosio 8,78 milijardi evra ili 28,3 odsto BDP.

Dug države će rasti do kraja 2016. godine, zapisano je u Strategiji upravljanja javnim dugom. Prema jučerašnjoj izjavi premijera Vučića rast duga biće zaustavljen 2017, kada konsolidujemo domaće finansije, a sa početkom 2018. počeo bi da opada, da bi na kraju 2018. bio oko 74,5 odsto vrednosti svega stvorenog u toj godini.

Zakonom o budžetskom sistemu učešće javnog duga u BDP-u ograničeno je na 45 odsto. Ta gornja granica zaduženosti države prekoračena je krajem 2011, kad je javni dug dostigao 14,7 milijardi evra.

– Srbija je visoko zadužena zemlja jer je samo 22,3 odsto ukupnog zaduženja države, uključujući i dug gradova i opština, u dinarima – ukazuje Mlađen Kovačević, član akademije ekonomskih nauka. – Pogotovu što 75 odsto našeg izvoza ostvaruju strane kompanije, tako da država teško dolazi do deviza, a na nove kredite u devizama plaćamo visoku kamatu od četiri-pet odsto. Na drugoj strani, takođe visoko zadužene Italija i Irska, članice EU i „evrozone” nove kredite dobijaju po kamati manjoj od dva odsto.

Autori časopisa „Makroekonomske analize i trendovi” Ekonomskog instituta ukazuju da upravljanje državnom kasom i njenim tekućim računom u narednim godinama neće biti lako.

– Platni bilans u narednim godinama postaje vrlo osetljiv – upozorava urednik MAT-a Stojan Stamenković. – Ako se pokrenu investicije može se očekivati povećanje uvoza, a istovremeno se ne može sa sigurnošću računati na očekivani rast izvoza u nekim nosećim oblastima, kao što je izvoz bakra, čelika i automobila. Pri tom dolaze kritične godine za otplatu u kojima dospevaju „evrobondovi”, odnosno krediti uzeti u dolarima od 2017. do 2021. Neizvesno je da li će biti rasta stranih investicija jer se sa sigurnošću ne zna kakvi će biti uslovi kreditiranja u godinama koje dolaze.

– Spoljni dugovi država bivše SFRJ narasli su na 145 milijardi dolara, što je oko 133 milijarde evra – kaže Dejan Jovović, naučni savetnik – ekspert za međunarodne finansije. – Pre rata 1991. ukupni javni dug bivše nam zajedničke države kretao se oko 15 milijardi dolara, što je znatno manje od sadašnjeg spoljnog duga Srbije. Danas je spoljni dug Hrvatske, Slovenije i Srbije, posmatrano pojedinačno za svaku državu, veći od tadašnjeg duga cele SFRJ.

To, doduše, ne odslikava pravo stanje, napominje Jovović, jer vrednost američkog dolara danas nije ista kao pre 25 godina. Pojedini stručnjaci upozoravaju da je vrednost američke valute od 1991, pa zaključno sa 2012, gotovo prepolovljena.

– Uključujući i tu činjenicu, realno je ukupan iznos spoljnog duga svih država nastalih na području bivše SFRJ na kraju 2013. bio oko šest puta veći nego krajem 1991. S druge strane, ukupan realni iznos BDP u 2013. svih šest država nastalih na području bivše SFRJ bio je manji nego 1991. – napominje Jovović.

Posmatrano po republikama, najzaduženija bila je Srbija. Njen spoljni dug iznosio je 4,8, sledi Hrvatska – 2,7, Slovenija – 1,7, BiH – 1,5, Makedonija – 0,7, Crna Gora – 0,6, dok je Federacija dugovala 3,1 milijardu dolara.

Prema podacima Svetske banke, odnos spoljnog duga i BDP-a u 2013. godini iznosio je za BiH – 52,1, za Makedoniju – 64,4, za Sloveniju – 84,4, za Srbiju – 87,4, za Hrvatsku – 103,4, a za Crnu Goru 120,4 odsto.

– Ako se ima u vidu da se po kriterijumima međunarodnih finansijskih institucija država smatra visoko zaduženom ako odnos njenog spoljnog duga i BDP-a premašuje 80 odsto, onda su Crna Gora, Hrvatska, Slovenija i Srbija visoko zadužene zemlje. Da ne govorimo o tome da je veličina BDP-a, izražena u dolarima, manje ili više naduvana, jer se BDP u domaćoj valuti deli sa veštačkom, nerealnom vrednošću američkog dolara – napominje Jovović.

Ubedljivo najzaduženija zemlja bivše Jugoslavije je Hrvatska, čiji je spoljni dug te godine dostigao oko 49 milijardi evra. Sledi Slovenija sa 45, Srbija sa 27, Makedonija sa šest, a na začelju liste su Bosna i Hercegovina sa četiri i Crna Gora sa oko dve milijarde evra.

Stručnjaci se slažu, kaže Jovović, da donekle samo Slovenija i Hrvatska, kao punopravne članice Evropske unije, mogu dozvoliti sebi toliki dug posmatrano u odnosu na BDP. U slučaju problema u izmirivanju svojih obaveza, one mogu da očekuju podršku EU, koja je u sličnim situacijama – Grčka, Irska, Portugal, Kipar i Španija, već intervenisala.