Najbolja među dve stotine soprana

Britanski Indipendent uvrstio je Dušicu Bijelić, beogradsku opersku umetnicu u osam najvećih mladih talenata u svetu umetnosti u 2014. godini. To se dogodilo zahvaljujući njenom izuzetnom nastupu u Beriovim „Narodnim pesmama” na sceni Kraljevske opere u Londonu. Beše ovo našem mladom sopranu gromka preporuka za nove angažmane, a nakon toga je izazvala zanimanje i domaće muzičke javnosti. Nedavno smo Dušicu Bijelić slušali na koncertu sa Beogradskom filharmonijom, a večeras ćemo u 20 časova imati priliku da uživamo u operskoj Gala večeri u Kolarcu, gde će uz Milijanu Nikolić (mecosopran), Rozarija la Spinu (tenor), Nikolu Mijailovića (bariton) i u pratnji pijaniste Đorđa Nešića i naša sagovornica nastupiti. Na programu će se naći operski hitovi.

Dušica Bijelić je studije završila u klasi Ljudmile Gros Popović, a usavršavala se punih sedam godina u značajnim muzičkim centrima kao što su Beč, Rim, Njujork i London. Trenutno boravi u Beogradu, gde joj u odgajanju 13-mesečne ćerkice pomaže porodica, što joj omogućuje da se nesmetano vrati na opersku scenu. U želji da saznamo više o mladoj umetnici susreli smo se sa njom neposredno pred koncert u Kolarcu.

–Ovo je moj povratak na scenu. Nakon porođaja telo i glas se promene i trebalo je vremena da se vratim u formu. Nedavno sam bila na gostovanju u Italiji, pevala sam u Trstu u Teatru „Đuzepe Verdi”, prvo kao Sofi u operi „Verter”, a potom glavnu ulogu, Adinu u Donicetijevom „Ljubavnom napitku”. Moj suprug Ugo Rabek, operski pevač je Francuz, do nedavno smo živeli u Parizu i on veoma voli našu zemlju. Nadam se da ćemo se odlučiti da nam baza i dom budu u Beogradu, kaže Dušica Bijelić.

Veliku zahvalnost i poštovanje naša sagovornica ima za svoju profesorku Ljudmilu Gros Popović, smatrajući je zaslužnom za obrazovanje koje je stekla.

– Ljudmila je veoma dobra žena, prijatelj i profesor. Pomogla mi je mnogo nakon gubitka oca, prigrlila me, a sada me prati i dalje brine o meni. Na trećoj godini studija sam imala lepo iskustvo da budem u operskom studiju Narodnog pozorišta i videla da tu nema mesta za još jedan sopran. Zato sam otišla u svet. Usavršavala sam se na Univerzitetu za muziku u Beču, u Rimu kod Renate Skoto na Konzervatorijumu „Santa Ćećilija”. Prvi nastup na operskoj sceni dogodio mi se u Španiji u Kraljevskoj operi sa jednom od glavnih uloga u Rosinijevom „Povratku u Rems“. Nakon toga sam boravila u Americi na Bart koledžu gde sam radila na pesmama i modernoj muzici, uz pomoć čuvenog soprana Don Apšo. Tu me je pratio profesor Danijel Fero koji je predavao na Džulijardu, a njegovi studenti su bili veliki pevači Ketlin Betl, Ana Mofo itd. U njegovim poznim i mojim ranim godinama mi smo se sreli, dao mi je stipendiju, tako da sam nekoliko leta putovala u Toskanu da učim na njegovom master klasu. Na žalost, on nije više među nama i u aprilu ću putovati u Njujork i pevati na koncertu koji se organizuje u znak sećanja na ovog divnog umetnika.

O utiscima kada je pre tri i po godine primljena u operski studio Kovent Gardena, u okviru programa „Mladi umetnici” Dušica kaže:

– Audicija je u Londonu trajala sedam dana, bilo je to izuzetno iskustvo, a prijavilo se više od 200 soprana, na kraju su primili samo mene. I tada počinje ozbiljna priprema od dve godine, gde se radi na tehnici, dikciji, frazi, muzici, pokretu, držanju tela. Cilj je bio da maksimalno upoznate sebe, svoje telo, glas, sposobnosti. U program su uključili psihologa. Savetovali su nas da budemo svoji, iskreni sa sobom i da se bez straha predstavimo publici. Odmah su krenule manje uloge na velikoj sceni koje su omogućile da budem u kontaktu sa najpoznatijim pevačima i dirigentima na svetu, da osetim pravi život opere. Sarađivali smo sa Domingom, Anom Netrebko, Anđelom Georgiu, Sajmonom Retlom, dirigentom koji je pravi gospodin koji mi je dao šansu da me čuju svi u glavnoj roli. Pevala sam manje uloge i zamenjivala veće i uvek bila spremna kao da ću sutra pevati. Nastupala sam kao glavni solista u Pulankovoj „Gloriji” sa londonskim Kraljevskim baletom.

Kad je reč o planovima Dušica Bijelić ih ima jer njeno vreme tek dolazi, ne želi da govori unapred o tome dok ne potpiše ugovore, samo kratko kaže:

– Vidim sebe na svetskim scenama, to sebi želim i na tome radim. Naravno postoji i momenat sreće koji je neophodan.