Hajka na deset ari

Plaćajte, kažu oni, jer živite na „suvišnom”. Ako živite na Savskom vencu, suvišno je i ono ispod 10 ari i ono iznad 10 ari, ali samo ako je vaš plac makar jedan metar iznad 10 ari. Ako je metar ispod, na vas se taj poreski namet ne odnosi.

Do 2015. poreski organi se nisu oglašavali poreskim rešenjima za zemljište. Od maja 2015. krenula je hajka. Poreska paljba je počela taktički, sporadično, slanjem poziva pojedinim građanima da se za pet dana jave poreskom odeljenju. Poštar je povremeno nosio iznenađenja u plavom kovertu. Vlasnik s podozrenjem prima poziv. Već je jedno poresko rešenje primio i sve dospele rate platio.

Revnosni građani, a među njima i osamdesetogodišnjaci, ispunjavaju svoju građansku dužnost. Odazivaju se. Ko neće da popuni poresku prijavu, saznaje da duguje milionske sume i da mu već teče kamata, a potom dolazi i popis imovine. Popunjava poresku prijavu, navodi podatke o zemljištu koje poreska uprava već ima. Na licu mesta shvata da je upao u klopku.

Zateturali se ljudi od šoka, zaplićući jezikom objašnjavaju da su ispunili sve dotadašnje obaveze, a o ovoj, niti su bili obavešteni, niti opomenuti. Ne vredi im. Njihova krivica je ako nisu znali zakon. Koji zakon? Onaj koji je donela neka prethodna vlast?! Koji se naprasno primenjuje 2015. godine.

Dramatični prizori odigravaju se u opštini, ispred i iza vrata sobe 78. Iz nje izlaze ošamućeni ljudi, dočekuju ih uspaničeni građani koji čekaju u redu, predosećajući da će doživeti isto. Ni čaša hladne vode da ih povrati, ni humana reč nadležnog osoblja. Jedino može da pomogne lekarska intervencija. Iza vrata sobe 78 oni smeliji i otresitiji hvataju se ukoštac s poreskim organima. Ore se hodnici od pogrdnih reči na račun politike i rada poreske službe, zbog diskriminacije, korupcije, nezakonitosti i nepoštovanja ljudskih prava.

Gde je ovde ustavna ravnopravnost?

Uzalud! Poreska mora širila se tokom 2015. Poreska uprava svojom tajanstvenom politikom pogađa samo određene žrtve da im izmami milionske sume koje oni ne mogu da plate. Oni to znaju, na to i ciljaju s potmulom namerom. Ostale drže u strahu i neizvesnosti, a ipak neke zaobilaze. Susedi se sa zazorom premeravaju da li su ispod ili iznad 10 ari. Makar jedan metar ispod – odmah bi im laknulo.

U 2015. bio je to život sa stalno povišenim krvnim pritiskom, u grozničavom iščekivanju da li će poštar doći ili proći toga dana. A ako dođe, iz podebelog koverta ispadaju silna rešenja za minule godine, a vrtoglavi brojevi, do 20.000 evra, pomućuju zdrav razum.

Poreski činovnici pozivaju se na regularnost postupka i rok od pet godina za zastarelost potraživanja. Zapanjeni građani se pitaju: „Kakva zastarelost potraživanja kada ova rešenja nisu postojala ni 2011, ni 2012, ni 2013, ni 2014”? Blagonaklono nude u oktobru i novembru 2015. plaćanje „u ratama” – do kraja 2015. godine! Ne brine ih ni to što će, umesto njih, i ovo rešavati Strazbur.

Kao dodatak atmosferi opšte unezverenosti, pojavila su se pisamca u sandučićima sa istom sadržinom: „Kupujemo stan ili kuću u Vašoj ulici”! Svako je pomislio da Taj cilja na njegovu! „E, vala, nećeš da opereš svoj novac baš u mojoj kući!”

Sve ovo priziva sećanja na dalju prošlost kada se isti problem rešavao nacionalizacijom, konfiskacijom i eksproprijacijom.

Sada su mere rafiniranije, a time i opasnije.

I na kraju, pitamo se: Da li će se neko „naljutiti” pa da poreska uprava prestane da udara nepropisno, pa još i unatraške?

U ime ugroženih građana Savskog venca