Svi bi ukinuli Dinkićeve subvencije

Oporezivanje bogatih, smanjenje stope PDV-a na osnovne prehrambene proizvode, hleb, mleko i ulje, ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje, svođenje poreza na imovinu na simboličan nivo, uštede na javnim nabavkama od 600 do 700 miliona evra... Iako ove mere deluju kao alternativa ekonomskoj politici koju danas sprovodi Aleksandar Vučić, one su, zapravo, samo izvod iz programa Srpske napredne stranke (SNS) koji je javnosti predstavljen pred izbore 2012. godine.

Od tada do danas, povećani su gotovi svi porezi, a najveće uštede, umesto na javnim nabavkama, ostvarene su smanjenjem plata i penzija. Predizborni program tada opozicionog SNS-a, umesto da se primeni u praksi, najvećim delom završio je u kanti za smeće. Iz jednostavnog razloga – u budžetu za njegovo sprovođenje nije bilo para.

Uoči tih izbora iz Fiskalnog saveta stizala su dramatična upozorenja: da Srbija klizi prema grčkom scenariju i da se kriza javnog duga ne može izbeći bez smanjenja plata i penzija. Pred izbore održane na Đurđevdan 2012. godine, naravno da nijedna politička partija u svom predizbornom programu nije predlagala nijednu od bolnih mera na kojima je insistirao Fiskalni savet.

Ilustracija Špiro Radulović 

Ovaj primer možda najbolje ilustruje da su ekonomski programi stranaka pred izbore najvećim delom samo spisak lepih želja. U velikom broju slučajeva, kad partija preuzme vlast, bar kad je o ekonomiji reč, nužda zakon menja.

Pajtić i Čeda ne prećutkuju otpuštanja

Šta uoči ovih izbora predlaže srpska opozicija? Šta predlažu kao alternativu ekonomskoj politici koju danas vodi Aleksandar Vučić?

Koliko god da su njihovi programi različiti, predstavnici opozicionih stranaka slažu se u jednom – subvencije po novootvorenom radnom mestu, koje su patent bivšeg ministra privrede Mlađana Dinkića, svi bi ukinuli. Iznenađujuće je i da nijedna stranka ne bi prekinula aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Bilo je, međutim, onih (DSS i SRS) koji su odgovorili da bi im se postepeno zahvalili na saradnji. Ako se zna da prema programu s Fondom, koji važi do 2017. godine, na dnevni red dolaze najteži zadaci, poput otpuštanja zaposlenih u javnom sektoru, završetak procesa privatizacije i restrukturiranja i reforma javnih preduzeća, pitali smo predstavnike opozicije da li neko ima političke hrabrosti da sada, u kampanji, otvoreno kaže da će morati da otpušta ljude.

Jedino su Jovan Najdenov, portparol Liberalno-demokratske partije i Ivan Stefanović, ministar privrede vlade u senci Demokratske stranke, na to pitanje odgovorili pozitivno.

– Svi teški izbori tek su pred nama. A sve uštede, koje se ovde predstavljaju kao rezultat neke velike političke hrabrosti, potiču isključivo iz dva izvora. Prvi je smanjenje plata i penzija, a drugi prekidanje šverca duvana. Reforma javnih preduzeća, završetak procesa restrukturiranja i racionalizacija javnog sektora, koji podrazumevaju otpuštanje, nisu ni počeli. Kao opoziciona stranka, mi nemamo nikakvog razloga da šminkamo neke stvari koje je nemoguće našminkati – kaže Stefanović.

Predstavnike opozicionih stranaka pitali smo i na koji bi način smanjili minus u državnoj kasi i da li bi to podrazumevalo i smanjenje plata i penzija. Zanimljivo je da je, na primer, Goran Radosavljević, potpredsednik Socijaldemokratske stranke (SDS), čiji je lider Boris Tadić, odgovorio da je takva mera bila neizbežna, jer bi u suprotnom zemlja bankrotirala. On, međutim, dodaje, da ne mogu građani i penzioneri biti jedini koji snose teret štednje i fiskalne konsolidacije i da javna preduzeća ostanu netaknuta, a državna uprava nereformisana.

Šta je najveći Tadićev greh

Mnogi ekonomisti, međutim, iskonskim grehom fiskalne politike smatraju upravo vanredno povećanje penzija od 10 odsto, na koje je, zarad opstanka koalicije sa SPS-om i pod pritiskom PUPS-a, krajem 2008. godine pristao Boris Tadić. I sam Tadić kasnije je govorio da je to možda bila greška.

– To nije bila greška 2008. godine, ali se 2009, s dolaskom krize, ispostavilo da jeste – kazao je Radosavljević.

I 2008. je, međutim, bilo ekonomista koji su upozoravali da je to greška i da će ta mera imati razorne efekte na budžet, podsetili smo našeg sagovornika. Čak je i Mlađan Dinkić, koji je bio poznat po zagovaranju veće potrošnje, tada bio protiv povišice i istakao da bi „to bilo isto kao da kuću kojoj preti požar polijete benzinom”.

– Dinkić je na vladi podržao tu meru, bez obzira na to šta je javno pričao – podsetio je Radosavljević.

Kako kaže, ako nema privrednog rasta, sve mere štednje su uzaludne. To što je prošle godine ostvaren rast ekonomske aktivnosti od 0,8 odsto ne znači ništa, jer je naš bruto domaći proizvod (BDP), odnosno sve ono što građani i privreda stvore za godinu dana, i dalje najniži u regionu.

– To vam je isto kao i u domaćinstvu, ako jedan član ostane bez posla. Vi možete da štedite i da stegnete kaiš i smanjite potrošnju, ali to vam neće doneti boljitak – kaže Radosavljević.

Ceh partijskog zapošljavanja

S druge strane, Saša Radulović, lider Pokreta „Dosta je bilo”, na pitanje o smanjenju plata i penzija eksplicitno odgovara sa: „Ne”.

– Smanjenje penzija je protivustavno. Tačka. Smanjenje plata takođe. Ako hoćemo da budemo pravna država, to se mora ukinuti i ljudima vratiti oteto kroz izdavanje obveznica. To ćemo tražiti na prvom redovnom zasedanju Skupštine posle izbora – kaže Radulović.

Na pitanje kako bi onda smanjio deficit u budžetu, Radulović odgovara da nas partijsko zapošljavanje košta više od milijardu evra godišnje. Jer, u javnom sektoru radi više od 700.000 zaposlenih, političke stranke su ugurale više od 100.000 partijski zaposlenih kadrova, uglavnom s kupljenim diplomama kvaziuniverziteta, na izmišljena administrativna radna mesta.

– Predsednik države, gradonačelnik, ministar policije, guverner su primer za to – kaže Radulović.

Izričito protiv smanjenja plata i penzija jeste i Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke (SRS). Kao alternativnu meru za spas budžeta, on navodi vraćanje carina na robu koja se uvozi iz Evropske unije. Jednostranu primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), Šešelj smatra jednim od velikih ekonomskih promašaja vlade Mirka Cvetkovića, jer je ona domaće proizvođače dovela u neravnopravan položaj. Na pitanje da odgovori precizno u brojkama kakve bi efekte mere koje predlaže imale na budžet, Šešelj odgovara:

– Nemojte vi da potcenjujete moje znanje iz ekonomije. Ja do svog znanja iz ekonomije držim mnogo više nego do svog znanja iz oblasti prava. Dakle, ponovno vraćanje carina bi budžetu na godišnjem nivou povećalo prihode za 400 do 500 miliona evra, a to je više od ovih ušteda koje su ostvarene smanjenjem plata i penzija. Mi ne bismo zabranjivali uvoz, već bismo, na primer, samo za iznos koji nemačka država subvencioniše, uveli akcize da bismo zaštitili svoje poljoprivrednike. Time bi samo naši proizvođači bili vraćeni u ravnopravnu poziciju sa konkurencijom. I šta ima Evropa da negoduje? Zar nije to najpravednije rešenje – pita se Šešelj.

I DSS bi pregovarao s Briselom

Demokratska stranka Srbije (DSS) svojevremeno je bila najžešći kritičar jednostrane primene SSP-a. Dušan Proroković, predsednik Političkog saveta DSS-a, uprkos evroskeptičnom stavu stranke, kaže da ne bi prekinuo pregovore s Briselom. Ne bi prekinuo ni aranžman s MMF-om.

– Nismo mi u prilici da najurimo bilo koga. Mi smo i ucenjeni i uslovljeni. Aranžman koji trenutno imamo s MMF-om polako bismo zatvarali i onda bismo im se zahvalili na dosadašnjoj saradnji. Pregovore s Briselom ne bismo prekidali, već bismo ih drugačije postavili. Proces pridruživanja EU treba da krene iz potpuno drugog pravca. Počeli bismo od poglavlja 35, o Kosovu. Jer, mi prvo moramo da definišemo da pristupanje EU nije uslovljeno priznavanjem Kosova – kaže Proroković.

Potpuno očekivano, ni Borislav Stefanović, lider Levice Srbije, koja baštini ideje grčke Sirize Aleksisa Ciprasa, minus u budžetu ne bi rešavao smanjenjem plata i penzija.

– Prihode bi povećao uvođenjem zakona o poreklu imovine, ali i oporezivanjem verskih zajednica – objašnjava.

Dodaje i to da je zagovornik progresivnog oporezivanja, po kome oni koji imaju više treba da plate i veći porez. Kao jednu od mera predlaže i zabranu stranačkog zapošljavanja. Za sebe i svoju stranku kaže da je to jedina prava alternativa politici štednje i stezanja kaiša koju sprovodi Aleksandar Vučić.

Mi smo i jedini koji se zalažu za državni intervencionizam – kaže Stefanović i dodaje da je nekad jeftinije da država uloži nekoliko stotina miliona evra u proizvodnju, nego da subvencioniše strane investitore po novootvorenom radnom mestu.

S obzirom na to da državni intervencionizam košta, pitali smo Stefanovića gde bi našao pare u situaciji kada ih u budžetu nema, a strani investitori zbog krize oklevaju da ulože svoj kapital. On kaže da bi sa kreditorima otvorio pregovore o moratorijumu na naše dugove. Tražio bi grejs period, odnosno poček, od pet godina za vraćanje kredita. Ne bi li nas onda svi naši problemi sačekali u budućnosti, posle pet godina, pitali smo.

– Ne bi. Jer mi moramo istovremeno da smanjujemo dužničku omču i stimulišemo privredni rast. Kakva je vajda od smanjenja penzija ako su dugovi „Srbijagasa”, koje je država preuzela, veći od toga – zaključuje Stefanović.

-----------------------------------------

Šešelj ne bi najurio MMF

Na pitanje da li bi prekinuo aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom, Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, odgovara:

– Ne možemo mi njih preko noći odmah da najurimo i prekinemo program. Ali bismo polako izlazili iz aranžmana koji imamo s njima i privodili bismo ga kraju. Jer MMF pokušava da nas natera da u budžetu moramo da imamo sredstva za finansiranje nevladinih organizacija i civilnog sektora, a da plate i penzije smanjimo. E, mi bismo ukinuli finansiranje NVO iz državne kase. Jer, ako su to nevladine organizacije, nema potrebe da ih onda vlada finansira. Takođe bismo i ukinuli finansiranje verskih zajednica iz državne kase. Uveli bismo i porez na putovanja u inostranstvo, jer to smatramo luksuzom. A smanjili bismo poreze na putovanja u Srbiju – kaže Šešelj.

Na pitanje da li bi i on delio turističke vaučere poput Aleksandra Vučića, Šešelj odgovara negativno.

Zar nije i smanjenje poreza neka vrsta subvencionisanja, pitali smo. Nije, jer ne bismo davali pare. Kako kaže, neke poreze bi i smanjio, naročito one na knjige.

-----------------------------------------

SRS bi zabranio film „Turneja”

Odgovarajući na pitanje kako bi smanjio budžetski deficit, Vojislav Šešelj, lider radikala, rekao je kako bi zabranio finansiranje antisrpskih filmova. Kao primer navodi film „Turneja”, reditelja Gorana Markovića. Taj film opisuje kao izrazito antisrpski.

U filmu, inače, komandant paravojnih formacija, kojeg glumi Sergej Trifunović, tera glumce koji prolaze kroz minsko polje da pevaju pesmu „Kukavica” Svetlane Ražnatović. Do njega, film čija je radnja smeštena u 1993. godinu niko nije tako protumačio.