Kuće grade, papire ne traže

Nikšić – Grade kuće, papire ne traže – tako je, u većini slučajeva, bilo u Nikšiću tokom minule dve decenije. Oko 5.000 objekata u urbanizovanom delu podignuto je nelegalno u gradu u kome je Opštinski sekretarijat za komunalno-stambenu delatnost i uređenje prostora u više navrata pozivao građane da podnesu zahtev za legalizaciju izgrađenih ili nadograđenih objekata.

O problemu divlje gradnje bilo je reči i ranijih godina, na sednicama lokalnog parlamenta, međutim, mnogi se sećaju da je poslednja prava akcija rušenja nelegalnog, u organizaciji republičke i lokalne inspekcije, izvedena 1986. Tada su rušeni objekti od centra do obale Krupačkog jezera. Međutim, od tog vremena u Nikšiću je gradio gde je ko hteo i mogao. Čak i uz magistralne puteve nikli su trajni objekti, skladišta. Menja se geografski izgled okoline, nestaju čitava brda, zelene površine, njive... U centru grada su podignuti privremeni objekti koji predstavljaju pravo ruglo.

Lokalna vlast je lane rešila da stane na put dosadašnjem načinu gradnje. Poslednji rok za legalizaciju divlje sagrađenih objekata istekao je 1. novembra 2007. Taj datum je pomeran od proleća do leta, pa do jeseni, kada je nadležnom sekretarijatu podneto 1.050 zahteva a legalizovano je 300 objekata. Inspektori Sekretarijata za inspekcijske poslove lane su, prilikom obilaska terena, kontrolisali one koji su gradili objekte bez papira ili nisu izmirili obaveze prema državi, nisu platili naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta. Vođen je upravni postupak u 118 slučajeva i naplaćeno više od 600.000 evra. Inspekcija je donela 67 rešenja o zabrani radova i izdala 47 naloga za rušenje nelegalnog.

Prema rečima Vladimira Vasiljevića, prvog čoveka ovog sekretarijata, tokom protekla četiri meseca, od kada je završeno podnošenje zahteva, opštinska komisija je obišla oko 200 Nikšićana koji su izrazili želju da legalizuju objekte i pokušaju da ih „unesu“ u urbanističke planove.

– Sigurno je da u Nikšiću više neće moći da se radi kao do sada. Oni koji nisu vlasnici zemljišta, a na njemu su sagradili objekat, prvo će morati da otkupe zemljište i izmire obaveze predviđene zakonom. Građani koji su podneli zahtev tokom akcije, ukoliko im bude odobrena legalizacija, naknadu za uređenje građevinskog zemljišta platiće po staroj ceni, zavisno od toga u kojoj zoni se objekat nalazi. Odnosno, od osam do 84 evra po metru kvadratnom – rekao je novinarima Vasiljević.

I Nikšićani koji su uz stambene gradili pomoćne objekte za njihovu legalizaciju će, u zavisnosti od zone, plaćati od dva do 21 evro. Građani ove troškove mogu da izmire i u 36 mesečnih rata, ali će im u tom slučaju cena biti uvećana 20 odsto.

U međuvremenu, dok je trajala akcija legalizacije, lokalna vlast je donela odluku o povećanju cena kvadrata zemljišta u prvoj, drugoj i trećoj urbanističkoj zoni, tamo gde su urađeni detaljni urbanistički planovi. Ona je korigovana za čak 300 odsto. Sada, kada je reč o prvoj zoni, oni koji žele da grade u centru grada za ovu stavku treba da izdvoje 180 umesto 38 i 52 evra. Za građane koji bi da otvore gradilište na drugom kilometru od Nikšića nova cena iznosi 130, a kilometar dalje –70 evra po kvadratu.