Куће граде, папире не траже

Никшић – Граде куће, папире не траже – тако је, у већини случајева, било у Никшићу током минуле две деценије. Око 5.000 објеката у урбанизованом делу подигнуто је нелегално у граду у коме је Општински секретаријат за комунално-стамбену делатност и уређење простора у више наврата позивао грађане да поднесу захтев за легализацију изграђених или надограђених објеката.

О проблему дивље градње било је речи и ранијих година, на седницама локалног парламента, међутим, многи се сећају да је последња права акција рушења нелегалног, у организацији републичке и локалне инспекције, изведена 1986. Тада су рушени објекти од центра до обале Крупачког језера. Међутим, од тог времена у Никшићу је градио где је ко хтео и могао. Чак и уз магистралне путеве никли су трајни објекти, складишта. Мења се географски изглед околине, нестају читава брда, зелене површине, њиве... У центру града су подигнути привремени објекти који представљају право ругло.

Локална власт је лане решила да стане на пут досадашњем начину градње. Последњи рок за легализацију дивље саграђених објеката истекао је 1. новембра 2007. Тај датум је померан од пролећа до лета, па до јесени, када је надлежном секретаријату поднето 1.050 захтева а легализовано је 300 објеката. Инспектори Секретаријата за инспекцијске послове лане су, приликом обиласка терена, контролисали оне који су градили објекте без папира или нису измирили обавезе према држави, нису платили накнаду за уређење градског грађевинског земљишта. Вођен је управни поступак у 118 случајева и наплаћено више од 600.000 евра. Инспекција је донела 67 решења о забрани радова и издала 47 налога за рушење нелегалног.

Према речима Владимира Васиљевића, првог човека овог секретаријата, током протекла четири месеца, од када је завршено подношење захтева, општинска комисија је обишла око 200 Никшићана који су изразили жељу да легализују објекте и покушају да их „унесу“ у урбанистичке планове.

– Сигурно је да у Никшићу више неће моћи да се ради као до сада. Они који нису власници земљишта, а на њему су саградили објекат, прво ће морати да откупе земљиште и измире обавезе предвиђене законом. Грађани који су поднели захтев током акције, уколико им буде одобрена легализација, накнаду за уређење грађевинског земљишта платиће по старој цени, зависно од тога у којој зони се објекат налази. Односно, од осам до 84 евра по метру квадратном – рекао је новинарима Васиљевић.

И Никшићани који су уз стамбене градили помоћне објекте за њихову легализацију ће, у зависности од зоне, плаћати од два до 21 евро. Грађани ове трошкове могу да измире и у 36 месечних рата, али ће им у том случају цена бити увећана 20 одсто.

У међувремену, док је трајала акција легализације, локална власт је донела одлуку о повећању цена квадрата земљишта у првој, другој и трећој урбанистичкој зони, тамо где су урађени детаљни урбанистички планови. Она је коригована за чак 300 одсто. Сада, када је реч о првој зони, они који желе да граде у центру града за ову ставку треба да издвоје 180 уместо 38 и 52 евра. За грађане који би да отворе градилиште на другом километру од Никшића нова цена износи 130, а километар даље –70 евра по квадрату.