Najveće košarkaško rivalstvo u regionu

Klupsku košarku u nekadašnjoj Jugoslaviji, a potom i u regionalnoj ligi, u velikoj meri su obeležila i obogaćivala i velika rivalstva. Sticajem okolnosti mnogi šampioni su iz raznih razloga sišli sa velike scene (OKK Beograd, Bosna, Jugoplastika), neki velikani su u ovom trenutku u fazi „tranzicije“(Partizan, Olimpija, Cibona i Zadar), ali barjak „ljutih“ protivnika nose Crvena zvezda i Cedevita. Dueli dva tima počeli su prošle sezone da dobijaju obrise rivalstva, a za nešto više od godinu dana sastali su se čak osam puta. Finalna serija ABA lige („crveno-beli“ dobila 3-1) bila je uvod u dve koje slede i u velikoj meri mogu da odrede budućnost klubova iz Beograda i Zagreba. U Evroligi će odigrati dve utakmice koje bi jednog od takmaca mogle da odvedu do istorijskog četvrtfinala, a uskoro je i rasplet za regionalnu titulu. Cedevita i Crvena zvezda sastaće se u polufinalu, a u tri preostala kola pašće odluka koji tim će imati prednost domaćeg terena (igra se na dve dobijene).

Šampion ABA lige lane je bio uspešniji, a Zagrepčani su u ovoj sezoni dobili obe utakmice. U „Draženovom domu“ sa 74:72, a u „Pioniru“ 80:79. Sutra je treći, do sada i najvažniji duel, a prvi evroligaški. Zvezda je u izglednijoj poziciji, a da nije „promašila“ pobede u gostima protiv Efesa i Darušafake, već bi komotno moglo da se kaže da je među najboljih osam timova u Evropi. Pobedom manje Cedevita je još u igri, a eventualnom u sutrašnjem duelu, zakomplikovala bi život „crveno-belima“, ali i u veoma izjednačenoj E grupi.

Kvalitet je na strani našeg tima, što bi uz navijačku snagu trebalo da bude dovoljno za pobedu, ali Cedevita je tim koji mnogo bolje igra van Zagreba, što je donekle i normalno s obzirom da nema armiju navijača. U dosadašnjih 16 evroligaških utakmica ima skor 6-10, ali čak četiri utakmice je dobila na strani (Limož, Armani, Efes i Darušafaka). Koncepcijom tima i taktički prilično je nalik Zvezdi. Osnova je čvrsta odbrana, napadački se oslanjaju na igru „dva na dva“ sa Bilanom kao realizatorom (naspram Cirbesa) i odličnom šutu za tri poena Pulena (93-31), Pilepića (45-22), Babića (60-21) i Vokera (30-10). Trener Veljko Mršić, nekadašnji hrvatski reprezentativac, otkrovenje je esnafa u evropskim razmerama i jedan od ključnih faktora velikog uspeha. Ima spremnih deset igrača za veliku borbu u svakom trenutku, nosioci igre su iskusni igrači Pulen, Vajt, Voker, Pilepić, Bilan, Babić i Žorić, ali forsira i mlade, tako da su Katić, Musa, Mazalin, Žganec i Arapović već uveliko u beležnicam moćnih menadžera, čak i iz NBA. Za pomoćnika je uzeo stranca, nekada vrsnog igrača, Italijana Poceka, koji zbog neverovatne energije i optimizma više doprinosi timu u psihološkom nego trenerskom smislu.

I po infrastrukturi sličnost novopečenih rivala je jasno uočljiva. Cedevita ima odlične uslove za rad i široku bazu, a što je uz stabilne finanisje siguran znak da nije instant klub. Desetogodišnje ulaganje košarkaškog fanatika i uspešnog biznismena Emila Tedeskog daje očigledne rezultate. Osnivač i predsednik „Atlantik grupe“ (među liderima prehrambene industrije u regionu sa prepoznatljivim brendovimaa – „Cedevita“, Grand kafa“ i „Kokta“) generalni je sponzor Cedevite koja je udruženje građana, a ne privatni klub, ali iz godine u godinu smanjuje učešće svoje firme u finansiranju, ali ne na uštrb budžeta. Rezultati daju jasnu sliku kojim putem ide najbolji hrvatski košarkaški kolektiv (šampion dve poslednje sezone) i trostruki osvajač kupa, što će novom rivalstvu dati još veću dimenziju.