Obnova Hilandara do 2014. godine

Četiri godine od katastrofalnog požara, u noći između 3. i 4. marta 2004, u kojem je uništeno više od polovine manastira Hilandara, Srpska carska lavra na Svetoj gori uspešno vida rane. Radovi na rekonstrukciji izgorelih konaka i paraklisa zadužbine svetog Save i svetog Simeona Mirotočivog potrajaće, najverovatnije, do 2014. godine.

„Analize i srpskih i grčkih stručnjaka govore da će biti potrebno oko deset godina da bi se obnovilo sve što je izgorelo. Nije realno govoriti o kraćem roku, jer se obnova Hilandara, osim infrastrukture, ne sprovodi kao savremena gradnja. Reč je o osetljivom poslu rekonstrukcije svetinje koja je u isto vreme i živi manastir pod zaštitom Uneska i pod zakonskom regulativom druge države. To znači da se u radu mora očuvati svetost mesta, uz primenu strogih konzervatorskih principa”, objašnjava Milivoj Ranđić, direktor Zadužbine svetog manastira Hilandara.

Ovogodišnja građevinska sezona je započela već prošlog meseca i trajaće do manastirske slave Vavedenje, 4. decembra. Radovi na paraklisu Svetog Nikole, koji su započeli krajem prošle godine, biće dovršeni tokom ovog proleća.

„Ovo je najbolje sačuvani od izgorelih paraklisa, a predstavlja i naš ulazak u posao na rekonstrukciji ulaza sa Starim konakom. Okončanje ovih radova omogućiće da nakon Vaskrsa dovršimo i poslednji sprat konaka iz 1814.”, objašnjava Ranđić.

Direktor Hilandarske zadužbine podseća da su posle završetka rekonstrukcije najmanjeg od konaka krajem 2007. počeli radovi na najvećem iz 1821. godine, takozvanom Velikom konaku. Ovo manastirsko zdanje ima dobre masivne zidove, koji su opstali u požaru i njegova obnova nije komplikovana. Ranđić, međutim, dodaje da će, zbog njegove velike površine i troškova, sama rekonstrukcija trajati do 2010. godine.

„Završetkom radova na Velikom konaku manastir će dobiti veliki koristan prostor koji mu sada nedostaje. Njegovom obnovom manastir će u najvećem delu povratiti svoje staro lice koga se sećaju poklonici”, kaže Ranđić.

Za obnovu Hilandara posebno je značajna 2006. godina kada su započeli radovi na obnovi konaka iz 1814. godine. Ovaj objekat je izabran da bude prvi obnovljen jer je najmanji od izgorelih objekata i nalazi se uz sam ulaz u manastir. Rad na ovom objektu bio je značajan i zbog principa izvođenja radova za koji se opredelio Hilandar.

„Svešteni Sabor je doneo odluku da manastir, uz organizacionu i tehničku podršku svoje Zadužbine u Beogradu, samostalno organizuje radnike, bez nekog izvođača sa strane. 

Obnova konaka iz 1814. izvršena je uspešno i sada predstavlja primer kako će se sprovoditi obnova ostalih oštećenih zdanja. Tokom svih faza obnove strogo će se voditi računa da objekti u kojima se primenjuju kombinovana, tradicionalna i savremena graditeljska tehnička rešenja, zadrže u potpunosti autentičnost prepoznatljivog svetogorskog i hilandarskog ambijenta. Svi detalji, materijali, boje, u najvećoj mogućoj meri, biće primenjeni po uzoru na stanje pre požara”, objašnjava Ranđić kako se pristupa radovima pod rukovodstvom arhitekte i konzervatora profesora Mirka Kovačevića.

Danas se u prizemlju ovog prvog obnovljenog konaka nalazi knjižara a na gornja dva sprata, kao i pre požara, kelije za posebne goste i sinodik – sala za sabore. Konak iz 1814. je osvećen u junu 2007. i predat na upotrebu bez poslednjeg sprata na kome unutrašnji radovi čekaju uslove da se uklone osiguravajuće zatege između zajedničkog zida ovog objekta s paraklisom Svetog Nikole.

(/slika2)Uspešne obnove ne bi bilo bez finansijske pomoći vlade i podrške ministarstava kulture i vera i nacionalnih ustanova zaštite nasleđa. Iz državnog budžeta se godišnje za Hilandar izdvaja po milion evra. Ranđić ističe da ta sredstva nisu namenjena samo za radove na rekonstrukciji izgorelih konaka. Jedan deo sredstava odlazi na aktivnosti zaštite pokretnog nasleđa, a drugi za unapređenje uslova života manastira kroz obnovu infrastrukture. Najveću pomoć, izvan države, obezbedila je Srpska pravoslavna crkva. Tokom 2004. i 2005. SPC je od vernika u svim eparhijama sakupila više od dva miliona evra za obnovu Hilandara.

„Ali, početak radova na rekonstrukciji Velikog konaka krajem 2007. godine, uključujući i druge neophodne projekte, povećava i godišnje rashode. Otuda nas je obradovala nedavna najava iz KeDAK-a da će i grčka država za poslove na Velikom konaku izdvojiti oko milion evra u toku naredne tri godine koliko će trajati realizacija ovog projekta”, kaže član Izvršnog odbora za obnovu Hilandara.

Pomoć u obnovi Hilandaru pružila su i mnoga preduzeća iz Srbije. Tako su u preduzeću „Putevi Srbije” izradili projekat puta od pristaništa Jovanjice do manastira. „Novosadski vodovod i kanalizacija” uradio je projekat snabdevanja pijaćom vodom manastirskog metoha Arsenica – Kakovo.

„Srbijavode” u ovoj godini pripremaju projekat regulacije hilandarskog potoka koji sve češćim bujicama ugrožava južnu i jugozapadnu stranu manastirskog kompleksa. Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede i nacionalnog parka „Fruška gora” koordinira akciju radi pripreme projekta revitalizacije hilandarskih šuma koji će, kako kaže Ranđić, ako Bog da, biti aktuelan 2009. godine.

Uporedo sa fizičkom obnovom konaka u Hilandaru se uvećava i broj monaha i danas ih ima oko 40. „Posebno raduje to što se, pored uvećanja, bratstvo ujedno i podmlađuje i što sa svakom novom dušom njihova porodica biva unapređena novim talentima. Ljude tamo očigledno dovodi i drži jedinstveni svetogorski životni opit koji se danas u svetom manastiru prepoznaje i oseća kao naročiti blagoslov Božiji. Bez Božijeg dopuštenja ne bi bilo ni požara, a s njim, bar se tako ponekad čini, ni današnjeg vaskrsavanja Hilandara. Polažemo nadu da se i u našem pokolenju ispune reči svetog vladike Nikolaja da je Hilandar barometar srpskog naroda”, kaže Ranđić.

Milenko Pešić

--------------------------------------------------------

Šta je obnovljeno u Hilandaru

Milivoj Ranđić navodi koji su poslovi na obnovi Hilandara urađeni za četiri godine:

– krajem 2004. godine rekonstruisano i dozidano radničko naselje;

– sredinom 2005. godine rekonstruisana je Portarnica na ulazu u manastir;

– u aprilu 2006. godine otvoren deo postavke u manastirskoj riznici, nakon detaljne rekonstrukcije koja je započeta 2000. godine;

– u aprilu 2006. pušten je upotrebu i potpuno rekonstruisan konak „Senara“ u okviru istoimenog kompleksa pod severnim zidinama Hilandara.

– u aprilu 2007. su završeni i poslednji zanatski radovi na konaku Hatlarnica čija je namena prijem gostiju kao i dodatni smeštaj za sve brojnije hilandarsko bratstvo;

– u junu 2007. predat na upotrebu konak iz 1814. godine (osim poslednjeg sprata).