Topčiderski drum stiže u budućnost

Gusti drvoredi, prostrani trotoari, biciklistička staza, šest kolovoznih traka, razdelno ostrvo sa zelenilom – ovako će od leta 2018. godine izgledati jedna od najvažnijih beogradskih saobraćajnih arterija, Ulica kneza Miloša. Prepoznatljiv po kulturno-istorijskim spomenicima i zdanjima najviših državnih ustanova, potes od Mostarske petlje do Bulevara kralja Aleksandra decenijama je sinonim za saobraćajne gužve i parkiranje bez reda.

Podaci iz sadašnje njene „lične karte” već u prvoj polovini 2017. na stranice istorije poslaće građevinske mašine koje će je okupirati u delu između Nemanjine i Višegradske. Tu će ispod zemlje biti izgrađena garaža sa po dva ulaza i izlaza. Oni će biti gotovo neprimetni jer će ih „obmotati” staklene dekorativne konstrukcije.

Podzemna garaža površine 12.100 kvadrata, prema idejnom rešenju „Parking servisa”, imaće 427 parking mesta. To je dvostruko više nego što ih je sada nad zemljom. Polovina njih trebalo bi da bude namenjena stanarima i to po povlašćenim cenama, a 20 će biti rezervisano za osobe sa invaliditetom. Time će se rešiti i višedecenijski problem žitelja ove centralne prestoničke ulice koja nije zonirana.

– Građevinsku dozvolu očekujemo u avgustu. Ulica sada ima pet kolovoznih traka, a dodavanjem još jedne saobraćajnica će postati znatno protočnija. Ispod ulice trebalo bi da se uradi i kolektor. To će biti „soba” za sve instalacije. Kada se desi kvar, majstori neće morati da buše asfalt, nego će ulaziti direktno u tu „sobu” i odatle će raditi – objašnjava Andrija Čupković, direktor „Parking servisa”.

Ovih dana trebalo bi da stigne i saglasnost vojske neophodna jer se u Ulici kneza Miloša nalaze najznačajnije državne institucije.

Ako se obistine sve najave, Beograd će dobiti moderan bulevar koji neće zaostajati za Paseo de Grasijom u Barseloni, avenijom po uzoru na koju će se raditi.

– Ulicom kneza Miloša s kraja 19. veka šetali su Beograđani, o čemu svedoče stare fotografije. Da bismo pešake vratili u ovu ulicu, umesto uskih, zakrčenih trotoara, kada radovi budu završeni, ponovo ćemo dobiti prostrane javne površine. Imaćemo i biciklističku stazu koja će povezivati centar grada sa Prokopom – najavljuje Milutin Folić, glavni gradski urbanista.

Niče i nemačka ambasada

Kada 2018. godine građani budu testirali obnovljenu Ulicu kneza Miloša, moći će da daju svoj sud i o izgledu nove nemačke ambasade čija će gradnja, kako je najavljeno, biti završena iste godine. Do tada bi trebalo da bude poznata i sudbina oštećenih zgrada Generalštaba u NATO bombardovanju, ime novog vlasnika bivše američke ambasade, a možda će se pojaviti i prvi objekti na mestu tog kompleksa, kao i tržni centar na dnu ulice umesto ruševina bivšeg saveznog MUP-a. Godinama se govori da će umesto svih tih objekata naše i stranih država iznići hoteli, stambeni i poslovni prostor, ali bageri su se „uselili” jedino na gradilište nemačke ambasade. Teška mehanizacija, doduše, bruji i na zgradi A Generalštaba gde se ruši 5.000 kvadrata. Da na mestu kompleksa arhitekte Nikole Dobrovića, spomenika kulture, gradi hotel bio je pre tri godine zainteresovan šeik Muhamed bin Zajed. Istim povodom 2013. došli su i izaslanici Donalda Trampa, američkog bogataša, za koje je lokacija Generalštaba bila samo jedna od potencijalnih „meta” u koju bi „zakucali” ekskluzivni hotel. „Ekscelzior” će, sve su prilike, zasad ostati jedino hotelsko zdanje na nekadašnjem Topčiderskom drumu. Jer ni od namere ambasade Gvineje da zgradu u Kneza Miloša 66, koju su napustili pre dvadesetak godina, dograde i pretvore u hotel još nema vidljivih pomaka.

Korzo kraljice Natalije

Da, dobro je zapazio gradski arhitekta. Ulica kneza Miloša ne samo da je bila šetalište, već i glavni korzo prestonice Srbije krajem 19. i početkom 20 veka.

On se od kafane „London” spuštao ka Topčideru, navodi Aleksandar Diklić u knjizi „Beograd večiti grad”. Skroman po uređenju i ponudi, „London” je bio poznat kao „javna advokatska kancelarija” jer su njegovi najčešći gosti bili advokati. Oni su, kako Diklić ukazuje u svom „sentimentalnom putovanju Beogradom”, za novac na licu mesta pisali žalbe. Lokacija za kafanu nije slučajno odabrana jer je u njenoj blizini, na uglu današnjih ulica Kneza Miloša i Kraljice Natalije, bio dom tadašnje Narodne skupštine, kao i razna ministarstva i nadleštva.

Donji deo ulice krasile su raskošne kuće sa prostranim cvetnim baštama. Ali, u njoj je bila smeštena i Vojna akademija.

– Tu su šetale mlade Beograđanke u pratnji guvernanti ili starijih rođaka. Devojke su posmatrale uniformisane pitomce koji su paradirali – ističe Diklić.

Ovom ulicom šetala je i kraljica Natalija. Kada je uveden tramvajski saobraćaj, šetalište je gubilo značaj. Tramvajske šine vodile su Beograđane do Topčidera pa je linija postala prva izletnička u prestonici. Fijaker je tramvajem, ukazuje Diklić, zamenila i kraljica Natalija pa se i ona tuda vozila sa sinom Sašom, poslednjim kraljem Srbije iz dinastije Obrenović. 

Ova ulica je i kaleidoskop istorije Beograda.

– Njome su 1868. godine proletele kočije sa knezom Mihailom, smrtno ranjenim u Topčideru – kaže Diklić.

Na uglu sa današnjom Masarikovom 1921. godine odigrao se i jedan od nekoliko pokušaja atentata na kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića. Komunista Spasoje Stević bacio je bombu na kraljeve kočije u kojima je bio i Nikola Pašić, premijer Kraljevine SHS. Kralj je ostao nepovređen jer je bomba umesto kočije pogodila telegrafsku žicu i povredila nekoliko prolaznika.

Ova ulica nemi je svedok i dešavanja od 27. marta 1941, ali i prisustva nacista, na šta je ne tako davno podsetila i fasada Ministarstva spoljnih poslova. Godine 1998. prilikom njenog čišćenja ispod slojeva smoga pojavila su se obeležja Vermahta, velika latinična slova V.

Najsvežija, vraćaju nas u 1999. godinu kada su ožiljke na neka od najznačajnijih zdanja u njoj naneli NATO projektili.

Mešavina stilova

Ulica kneza Miloša je i svojevrsna slika Beograda u malom. Jer ko god prođe potesom od Mostarske petlje do Bulevara kralja Aleksandra i pažljivo osmotri objekte koji je krase uočava mešavinu arhitektonskih stilova i epoha. Hotel „Ekscelzior”, Muzička škola „Stanković”, nekadašnji savezni MUP, hrvatska ili bivša američka ambasada nemaju gotovo ništa zajedničko, ali sve one čine dušu Ulice kneza Miloša. Neka od najznačajnijih zdanja nastala su između dva svetska rata i povezuje ih isto ime – Nikolaj Krasnov. Ovaj ruski emigrant projektovao je ne samo zdanje današnje zgrade Vlade Srbije, već i zgradu Ministarstva spoljnih poslova. Autor je i projekta za dogradnju i preoblikovanje zgrade u kojoj se danas nalazi Ministarstvo finansija.

Biografija

Prostire se na teritoriji Savskog venca, Starog grada i Vračara

1872. dobila ime Kneza Miloša

1.870 metara duga

18,75 metara širok kolovoz

32 metra ukupna širina

*podaci Direkcije za puteve

Zanimljivosti:

Ukršta se sa još tri saobraćajnice sa imenima Obrenovića – Kraljice Natalije, Kralja Milana i Kralja Aleksandra

Ime članova dinastije Obrenović nosi nekadašnje i današnje glavno gradsko šetalište Knez Mihailova ulica

Prve obrise dobila je u vreme kneza Miloša (tada još poznata kao Topčiderski drum, a ne kao ulica). Taj drum bio je veoma značajan jer je grad povezivao sa kneževim dvorom (konakom) u Topčideru

U gornjem delu Finansijskog parka podignut je spomenik ovom srpskom vladaru  

Na uglu Kneza Miloša i Nemanjine trebalo bi da budu spomenik Stefanu Nemanji i spomen-kompleks „Srpski srednji vek”