Pozovi gritera da bi zavoleo Suboticu

Subotica – Nik Majers iz Sijetla voli destinacije izvan uobičajenih turističkih ruta i u maloj kulturnoj „ambasadi” svoje zemlje, Američkom kutku u Subotici, popio je svoju prvu, pravu domaću kuvanu kafu. Za ovog uposlenika „Starbaksa” bilo je to neobično iskustvo, a o svemu tome detaljno je izvestio na svom blogu, deleći komplimente Subotici, ljubaznosti domaćina i lepoti grada.

U otkrivanju grada i novih ukusa pomogao mu je Levente Homolja, zaposlen u Turističkoj organizaciji Subotice, ali i griter – poseban turistički vodič, koji je kao vaš prijatelj u drugom gradu. Subotica je, odmah posle Beograda, 2010. godine pristupila svetskoj mreži gritera, odnosno gradova koji imaju ovu turističku uslugu izmišljenu 1992. godine u Njujorku, kada je Lin Bruks shvatila da je na putovanjima stekla prijatelje koje bi da ugosti u svom gradu.

Od tada je upravo ta neposrednost, ljubaznost, prijateljski nastup prilagođen potrebama gosta u osnovi gritera svugde u svetu. U Subotici ovaj posao, osim Levente, aktivno rade i Bojan Stanin, Bojan Nikolić, inače kolega novinar, i Đorđe Todorović. Ovo je volonterska usluga Turističke organizacije, tako da ni griterima ne plaća vođenje turista, niti im gost duguje bilo kakvu novčanu nadoknadu.

Osim znanja jezika i uslužnosti, Levente objašnjava šta je još važno za gritera: – Ogromna ljubav prema gradu i neprestano čitanje o njegovoj istoriji i slušanje starijih sugrađana. Samo tako mogu da se pronađu, nauče i upoznaju za većinu skrivene tajne i lepote grada i njegove istorije.

Kao i za svaki posao koji se radi bez naknade, griteri imaju i ogroman entuzijazam, a gosti im na to uzvraćaju i na neočekivane načine. – Godišnje u Suboticu dođe između 30 i 40 turista koji traže usluge gritera i kada prošetamo s njima, pričajući im o istoriji grada i znamenitim sugrađanima, oni se toliko iskreno oduševe njegovom lepotom da sam i sam počeo Suboticu da posmatram drugim očima – priča nam Levente.

Dobro poznavanje Subotice je, naravno, obaveza, jer iskustvo gritera govori da im stižu odlično edukovani putnici, upoznati sa ovdašnjom istorijom, kulturom, te nije retkost da neki to ovekoveče i u posebnim blogovima ili postavljajući fotografije na društvene mreže.

Nakon što je 2014. godine „Njujork tajms” Suboticu uvrstio na 42. mesto od 52 destinacije koje treba obići u Evropi, prvi koji je tragom tog teksta stigao u grad bio je Patrik Barker iz SAD. – Patrik je bio toliko oduševljen našim gostoprimstvom i onim što je video da je o tome napisao blog koji je postavljen i na zvanični sajt ambasade SAD u Beogradu. Mi smo i privatno ostali u kontaktu i ove godine nam se vraća, zajedno s porodicom i prijateljima – nastavlja Levente.

Kroz grad je poveo mnoge strance, pa je tako usluge gritera tražio i danski ambasador u Turskoj, dok je prilikom prve neslužbene posete Subotici Majkla Kirbija, sada već bivšeg ambasadora SAD u Beogradu, Levente sam ponudio da mu pokaže Gradsku kuću i centar grada. – Bila je to potpuno neformalna situacija, ja sam bio u šortsu i papučama, ali sam želeo da mu pokažem naš grad, a on je to prihvatio.

Obično su griteri ti koji zasipaju gosta podacima, ali Levente pamti i neobičan slučaj sa Subotičankom koja je grad napustila 1948. godine i prvi put se vratila pre dve godine s mužem.

– Pošto je Jevrejka, obišli smo Sinagogu i jevrejsko groblje, a onda sam je poveo na železničku stanicu, gde je u sklopu neke manifestacije bio i voz koji je nosio žrtve holokausta. Bila je tu i grupa đaka i dok ih je učiteljica ispitivala kakve su oznake nosili Jevreji za vreme Drugog svetskog rata, umesto dece, odgovorila je moja gošća. Rekla im je da je i sama bila u ovakvom vagonu. Onda je deci govorila o užasu rata i logora. Bio je to potpuno spontano i toliko nabijeno emocijama da ćemo zauvek pamtiti – ispričao nam je subotički griter Levente.