Karikaturisti na nišanu cenzure i oružja

„Crteži na slobodi” naziv je izložbe koja će večeras biti otvorena u Francuskom institutu u Beogradu, u 18 sati, sa pedesetak karikatura iz štampanih medija koje ilustruju način na koji je danas sloboda izražavanja prisutna na svim kontinentima. Među njima su i karikature švajcarskog umetnika Bariga, dok će srpski ilustratori crtati uživo, već od 13 sati, karikature koje oslikavaju našu aktuelnost, a njihovi radovi biće priključeni izložbi.

Ovim povodom za „Politiku” govori Lorans Lepeti, generalna sekretarka asocijacije „Cartooning for Peace” („Crteži za mir”), koja će biti gost Beograda 1. marta na debati „Crteži, karikature i sloboda izražavanja. Unakrsni pogledi” u Francuskom institutu (18 sati) i u kojoj će osim nje učestvovati još Zograf, Barig i Jugoslav Vlahović. Izložba će biti otvorena do 19. marta, a tokom njenog trajanja biće prikazan i dokumentarni film „Karikaturisti, borci za demokratiju” u bioskopu „Reks” (19. februara u 19 sati), posle kojeg će biti debata u kojoj učestvuju Koraks, Miroslav Vujović i Marija Vučić.

„Cartooning for Peace”, sa sedištem u Parizu, jeste međunarodna mreža angažovanih karikaturista koji se humorom bore za poštovanje kultura i sloboda. Lorans Lepeti kaže da ova mreža okuplja 150 karikaturista iz pedesetak zemalja i da ima tri misije. Prva je da upozorava svet i da se solidariše sa karikaturistima koji su zbog pretnji sprečeni da rade svoj posao, druga je pedagoška, a treća dijalog i susret sa publikom. Ideja za nastajanje ove asocijacije rodila se spontano kada su se 2006. sreli Kofi Anan, tadašnji generalni sekretar Ujedinjenih nacija, i Planti, francuski karikaturista, povodom karikatura Muhameda objavljenih u danskim dnevnim novinama 2005. godine koje su izazvale gnev protiv Danske širom islamskog sveta.

Sloboda izražavanja, karikatura Sesil Bertran (Foto: Cartooning for Peace) 

– Rasplamsavanje nasilja u svetu, koje je usledilo posle objavljivanja karikatura Muhameda u danskom listu, dovelo je karikaturiste u situaciju da se prvi put zapitaju o načinu na koji crteži mogu doprineti promociji razumevanja i obostranog poštovanja između ljudi različitih vera i kultura. Planti, inače karikaturista lista „Mond”, okupio je dvanaest najvećih karikaturista iz svetskih medija da razmisle o temi „Zaboraviti netrpeljivost” i ta debata bila je inicijativa za našu asocijaciju – objašnjava Lorans Lepeti.

Izložba u Francuskom institutu, koja je prethodno bila i u Novom Sadu, organizovana je, dakle, godinu dana posle atentata na redakciju francuskog satiričnog lista „Šarli ebdo” kada je ubijeno 12 osoba, od toga pet poznatih francuskih karikaturista. Posle ovog događaja, koji se zbio 7. januara 2015, usledile su debate o slobodi izražavanja. Gde je granica? Kada karikatura postaje uvreda?

– U jednom demokratskom društvu sloboda izražavanja važi ne samo za informacije i ideje koje ne provociraju debatu, već i za one koje vređaju, šokiraju i uznemiravaju vladu ili bilo koju drugu grupu populacije – kaže Lorans Lepeti. – Ta sloboda, međutim, nije apsolutna, pošto je ograničena zakonom. U Francuskoj govorimo o zloupotrebi slobode izražavanja u slučaju klevete ili vređanja, u slučaju objavljivanja lažnih informacija ili, pak, hvalospeva za počinjeno krivično delo. Na sudijama je da prelome i mnogima se svakodnevno sudi. Sloboda izražavanja, dakle, može biti zloupotrebljena ako se pretvori u slobodu vređanja. Tako se bar tumači u Francuskoj i u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Ali ono što se ne može tolerisati to je da karikaturisti, novinari i nevini građani budu ubijeni zbog slobode reči.

Karikatura je po svojoj prirodi preterana i nemilosrdna. Kako njenu suštinu učiniti razumljivom onima koji ne mogu ili neće da je shvate?

– pitali smo našu sagovornicu, a ona je odgovorila:

– Reakcije na atentate iz januara 2015. u Francuskoj podsetile su nas na okrutan način koliko je za zajednički život neophodno naučiti o medijima i razumeti značaj crteža u njima, kao i, šire gledano, shvatiti ulogu informativnih medija. Mediji i internet su takođe mesta gde mladi mogu biti izloženi diskursu ekstremista i nasilju. Stoga „Cartooning for Peace” upotrebljava univerzalne vrednosti i pedagoške crteže da mladu publiku, slikom i smehom, učini osetljivom na velike društvene probleme i da ih ohrabri da uzmu reč. Naša mreža ima ambiciju da se suprotstavi nasilju pedagoškim odgovorom koji upotrebljava humor, pozivom na ironiju, dijalogom i građenjem mostova. Ovim projektima naša asocijacija želi da doprinese razvoju kritičkog stava kod mladih, kreativnosti i razumevanja.

Svedoci smo, međutim, da je nedavno karikatura na naslovnoj strani lista „Šarli ebdo” ponovo izazvala velike kritike. Koliko su crteži danas na slobodi? – pitali smo Lorans Lepeti, a ona je kazala:

– „Šarli ebdo” je satirični list čija suština je da provocira i zato kritike usmerene protiv njegovih karikaturista ne prestaju. Ipak, činjenica da kritika može da se izražava na javnom mestu i da crtači mogu da objavljuju svoja dela govori o tome da živimo u demokratskoj zemlji gde je sloboda izražavanja zaštićena. S druge strane, ako se zapitamo da li su crteži zaista na slobodi, videćemo da su karikaturisti na nišanu cenzure i sudskih optužbi i kazni, fizičke agresije, zatvaranja, nestanka, pa i ubistva zbog svog umetničkog izražavanja. Neki su, čak, naterani da potraže azil u drugim zemljama. Evolucija načina komunikacije išla je naruku prenošenju karikatura iz štampe koje su postale pristupačne i na društvenim mrežama. Ova pristupačnost povećava rizik za karikaturiste. Naime, crtež izvučen iz uredničkog konteksta može da bude pogrešno protumačen. Karikature su istinski barometar slobode izražavanja, a pretnje koje izazivaju ilustruju stanje demokratije u periodima nesigurnosti i nemira.