Srpska neutralnost na radaru NATO i Rusije

Srbija će čuvati i štititi svoju vojnu neutralnost, poručio je juče premijer Aleksandar Vučić na sastanku sa ambasadorom Kazahstana Nurbahom Rustemovim. Ovo saopštenje predsednika vlade samo je potvrda ranije izrečenih stavova o odnosima naše zemlje sa najvažnijim spoljnopolitičkim partnerima, odnosno sa Rusijom i NATO, ali je i svojevrsna reakcija na sve vatrenije rasprave o tome da li Srbija polako napušta neutralnost i čini korake ka članstvu u NATO.  Te rasprave su se rasplamsale nakon što je Narodna skupština ratifikovala Sporazum Vlade Srbije i NATO o saradnji u oblasti logističke podrške, a često se kao argument ističe narušavanje proklamovane politike neutralnosti, o čemu je parlament doneo posebnu deklaraciju 2007. godine, kada je premijer bio Vojislav Koštunica.

Ali, kontinuitet zvaničnih vojnih odnosa sa NATO, Srbija ima još iz postdejtonskog perioda, kada je tadašnja vlast na čelu sa Slobodanom Miloševićem dala pogodnosti snagama SFOR – u čijem sastavu su bili i ruski padobranci – za korišćenje određenih objekata vojne infrastrukture u funkciji ostvarivanja mandata mirovne misije u BiH. Tako su američke trupe koristile surčinski aerodrom za prebacivanje svojih vojnika. Kritičari, međutim, danas ističu da je u to vreme NATO plaćao za tranzit, a danas strani vojnici imaju mnogo veća prava, uključujući i diplomatske povlastice i imunitete.

U vreme Koštuničine vlade, tadašnji ministar spoljnih poslova državne zajednice SCG Vuk Drašković prvi je potpisao SOFA sporazum (o slobodi kretanja i pravima NATO osoblja) sa generalnim sekretarom Alijanse Japom de Hop Sheferom, još 2005. godine. Da li je sporazum potpisan „neovlašćeno”, kako je potom tumačeno, ostaje manje važno jer je taj dokument otvorio put drugim ugovorima i ratifikacijama. Predsednik Srbije Boris Tadić je zatim u ime vlade Srbije, septembra 2006, u Vašingtonu potpisao SOFA sporazum sa američkom državnom sekretarkom Kondolizom Rajs, koji je ratifikovan 2009. godine.

Posle dolaska naprednjaka na vlast, tadašnji ministar odbrane Nebojša Rodić potpisao je 2014. u Vašingtonu SOFA sporazum u okviru Partnerstva za mir, čiji je član Srbija postala u decembru 2006. godine. Poslednji sporazum o logistici zaključen je prošlog septembra, kao deo Individualnog akcionog plana (IPAP) Srbije i NATO, usvojenog u januaru prošle godine.

Postavlja se, naravno, i pitanje reakcije Rusije na „srpsko približavanje NATO”, kako je ratifikaciju sporazuma ocenila portparol ruskog MIP-a Marija Zaharova. Ruski liberalno orijentisani list „Komersant” ocenio je da je „Srbija, koju Moskva smatra glavnim saveznikom na Balkanu, napravila je veliki korak ka NATO”. „Na taj način Beograd, ne odustajući formalno od politike neutralnosti, aktivno unapređuje saradnju sa NATO”, ocenjuje se u tekstu i ističe da „sporazum podiže saradnju između Beograda i Alijanse na novi nivo”. Navodi se i da je „proruska opozicija u Srbiji dočekala sporazum na nož” i da zahtevaju od predsednika Srbije da stavi veto na zakon.

Međutim, iz izjave zvaničnog predstavnika ruske diplomatije Marije Zaharove, teško bi se mogao izvući zaključci na koje upućuje prozapadni „Komersant”. Ona je samo konstatovala da „Rusija uočava da Srbija razvija odnose sa NATO, ali računa da će se pridržavati politike vojne neutralnosti”, koja je potvrđena odlukom Skupštine. Na taj način vidi se komplementarnost izjave Zaharove sa stavovima Vučića, odnosno Vlade Srbije. Očigledno je da Moskva ni na koji način ne dramatizuje svoje odnose sa Srbijom i da je za Kremlj crvena linija zvanično članstvo u Alijansi, o čemu u ovom trenutku nema govora.

Jer, kada Vučić kaže da je Srbiji „NATO potreban kao saveznik da bi sačuvala srpski narod na Kosovu i Metohiji”, onda se može postaviti i obrnuto pitanje: da li su Srbi na severu, a posebno na jugu Pokrajine bezbedni bez zaštite međunarodnih snaga? I da li je moguće zabraniti prolaz NATO snagama kroz našu zemlju, ali ih istovremeno podsećati da, kad već nekako „svojim putem” stignu na sever Kosova – da ne zaborave da brane naše građane tamo. Očigledno je da saradnja sa NATO-om u ovom slučaju više podseća na dvosmernu ulicu, gde se Beogradu ne pruža velika mogućnost izbora u poslednjih dvadesetak godina. A to veoma dobro razumeju u Moskvi i nije slučajno što ruski zvaničnici ne propuštaju priliku da Srbiju nazovu „jedinim saveznikom u Evropi”.

„Komersant” podseća i na „rusku bazu” u Srbiji, odnosno Rusko-srpski humanitarni centar (RSHC) u Nišu, čijem bi osoblju navodno trebalo dati iste povlastice kao što imaju pripadnici NATO. Već dugo se spekuliše da ruski državni vrh vrši pritisak na Beograd da pruži ove privilegije pripadnicima RSHC, ali se vodeći mediji u Rusiji po tom pitanju uglavnom ne oglašavaju. U skladu sa proklamovanom politikom neutralnosti, ne treba isključiti mogućnost da se Beograd i Moskva dogovore o ovom pitanju, ali ruski zvaničnici do sada nisu javno pokazivali nikakvu nervozu tim povodom.

I srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić juče je govorio o ovoj temi, ocenivši da samo ovih dana suočeni sa „još jednom beskrupuloznom kampanjom protiv Vlade Srbije”. „Sa jedne strane, Vlada je napadnuta da maltene vodi Srbiju u NATO, a, sa druge strane, da se Srbija suviše približila Rusiji zbog Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu”, istakao je Dačić, naglasivši takođe da „Srbija vodi politiku vojne neutralnosti”.

Dačić je podsetio da je SOFA dvostrani sporazum, tako da privilegije uživaju i naše oružane snage na teritoriji članica NATO-a, „za razliku od sporazuma koji je potpisao Tadić sa Kondolizom Rajs, koji daje privilegije samo američkoj vojsci, sa čim se saglasila Koštuničina vlada”. Šef diplomatije je naglasio da su vlade Rusije i Srbije 20. oktobra 2009, prilikom posete predsednika Medvedeva i u prisustvu Tadića, potpisali Sporazum o RSHC, kao i da rusko osoblje uživa pravni status utvrđen za administrativno i tehničko osoblje Ambasade Rusije. „Nikad nije bilo reči o njihovom diplomatskom statusu”, poručio je Dačić i rekao da vlada vodi jasnu politiku: vojna neutralnost, članstvo u EU i prijateljski odnosi sa Rusijom.

-----------------------------------------------------------------

Dačić: Tadić i Koštunica pokrenuli saradnju sa NATO 

Potpredsednik vlade ‎Ivica Dačić rekao je juče da je bivši predsednik Srbije Boris Tadić u Briselu potpisao Okvirni dokument 14. decembra 2006, čime je Srbija i formalno postala učesnica Programa Partnerstvo za mir.

- Nakon toga je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić 5. septembra 2007. uručio u sedištu NATO-a Prezentacioni dokument, kojim su definisane oblasti saradnje sa NATO-om. U to vreme je, da podsetim, premijer bio Vojislav Koštunica. Sve što je do danas rađeno u saradnji sa NATO definisano je u ovim dokumentima, uključujući i IPAP kao viši oblik saradnje. Ni u jednom aktu Vlade Srbije se ne predviđa učešće u Akcionom planu za članstvo, što NATO poštuje. I SOFA sporazum i sporazum o logističkoj podršci imaju sve države partneri. U našem slučaju, ovim se stvaraju uslovi za modernizaciju Tehničko-remontnog zavoda u Kragujevcu – navodi se u Dačićevom saopštenju.Antrfile

-----------------------------------------------------------------

Pripadnici Alijanse dobijaju slobodu kretanja i diplomatski imunitet u skladu sa Bečkom konvencijom iz 1961. godine, ali neće imati pristup restriktivnim bezbednosnim zonama bez posebne dozvole. NATO osoblje moći će da se kreće po Srbiji i razmenjuje poverljive informacije sa srpskom vojskom, kao i opremu. Sporazumom je institucionalizovana saradnja sa telima NATO: Organizacijom za podršku i nabavku (NSPO) i Agencijom za podršku i nabavku (NSPA). Osoblju NATO, na njihov zahtev, mora biće odobren i pristup državnim i privatnim objektima „u kojima se radi” i u kojima se obavljaju „ispitivanja i probe”. NATO osoblje biće oslobođeno plaćanja poreza, carina, PDV, moći će da uvozi robu i usluge bez dažbina.