Pčele u Čačak donele milion evra

Čačak – Pčelari na području Čačka zabeležili su prošle godine dobar prinos bagremovog meda, 25–30 kilograma po društvu, na livadskoj paši od 8 do 10, a u suncokretu oko 20 kilograma.

– I lane je prosečna starost naših članova bila iznad 60 godina, ali hrabri činjenica da smo pojačani za 23 pčelara, među kojima su i osmorica mladih. To nas podstiče da nastavimo delatnost na razvoju pčelarstva u ovom delu Srbije, na dobrobit društva i nas samih – kaže za „Politiku” profesor univerziteta Svetomir Stamenković, od 2014. predsednik najbrojnijeg ovdašnjeg udruženja „Čačak”.

Ono sada okuplja 128 članova sa 5.309 košnica. Međutim, u gradu deluju još dve pčelarske zadruge sa 80 članova, a ukupnom spisku valja pribrojati i one koji nisu ubeleženi nigde. Tako se dolazi do podatka da su pčele lane svojim gospodarima u ovom kraju donele ukupno oko 300 tona meda, ili milion evra, što najbolje svedoči o značaju ove privredne delatnosti.

Kako te brojke izgledaju kad se ode u kuću nekog pčelara, recimo profesora Stamenkovića?

– Tokom godine imao sam od 33 do 35 aktivnih društava koja su mi donela tonu meda, ili oko 4.000 evra. Deo sam prodao po četiri, drugi po 4,5 evra, dok na gradskoj pijaci moj med u teglama košta 700 dinara po kilogramu, s tim što prodavcu dajem desetinu. Pored toga, tokom godine prodao sam 10 društava za 1.000 evra. Inače, otkupljivači sada bagremov med plaćaju između četiri i 4,5 evra i šalju u inostranstvo, samo neće da kažu po kojoj ceni. U celini, ovo je veoma zahtevan posao ali donosi i zaradu i zadovoljstvo pa ću ga proširiti, jer sad imam 55 košnica.

Možda je manje poznato kako, izbliza, izgleda ta zajednica marljivih insekata?

– U punoj sezoni bagremove paše jedno društvo ima od 40.000 do 60.000 pčela. Od toga su polovina izletnice, oko 35 odsto mlade pčele, do 15 dana, koje rade kućne poslove, čišćenje i hranjenje, oko pet procenata su vodonoše. Pčela je teška od 90 do 110 miligrama i prosečno unosi 25 miligrama nektara sa jednog leta, mada može i 50 miligrama, ali deo mora da potroši tokom letenja. Računa se da je pčelama potrebno da prevale 44.000 kilometara kako bi donele jedan kilogram meda. U punoj sezoni, kad vredno rade, žive do 40 dana, a ako uđu u zimu poživeće šest meseci.

U gradu je nedavno obeleženo 120 godina pčelarenja, a profesor Stamenković je prošle sedmice, na redovnoj godišnjoj skupštini UP „Čačak”, podsetio da su se pčelari za to vreme tri puta kućili i da su danas, opet, bez krova i adrese.

– To je, najpre, bilo 1936. godine kad su pčelari, voćari, povrtari i stočari svojim sredstvima i dobrovoljnim radom sagradili dom u Čačku u kome su, nažalost, ostali veoma kratko. Već po završetku Drugog svetskog rata, 1945. godine, država je preuzela taj dom, pretvorila ga u bioskop „Sutjeska” i ta zgrada, stečena teškim radom i znojem poljoprivrednika, biva nepravilno privatizovana pre nekoliko godina.

Ponovo su se skućili 1955. godine:

– Tada je u Čačku osnovana Sreska pčelarska zadruga koja je poslovala po principu privrednog preduzeća i kupila prostorije u središtu grada, u Železničkoj ulici. Godine 1966. zadruga prestaje da radi, a prostorije su predate trgovinskom preduzeću „Agrostroj” na korišćenje. Kod privatizacije „Agrostroja” gubi im se svaki trag i prodate su kao imovina tog preduzeća.

Ni treća nije bila sreća:

– U razdoblju od 1970. do 1974. čačanski pčelari dobili su od grada, na stalno korišćenje, prostorije u sastavu kafane „Zelengora”, na korzou. Izgubili smo ih tokom preuređenja glavne ulice u gradu i izgradnje novog objekta na tom mestu, iako smo imali obećanje da ćemo baš tu dobiti svoj prostor. Međutim, od toga do današnjih dana nije bilo ništa, pčelari su se zatim razjedinili u više udruženja, i još tragamo za stalnim radnim prostorom – opisao je profesor Stamenković.