(Ne)moć nadzornog odbora

Poslednji posao koji će uraditi Skupština Srbije, pre raspuštanja početkom marta, biće formiranje nadzornog odbora za izbore. Tako je, bar planirano, saznaje „Politika” nezvanično. Ukoliko se plan realizuje, biće to prvi put posle 2000. godine da neke izbore „nadzire” telo koje je zakonom predviđeno, a čije formiranje je, uprkos mnogobrojnim zahtevima, svih ovih godina ignorisano. Od nadzornog odbora, međutim, ako ga bude, s obzirom na iskustva od pre petnaestak i više godina, ne treba mnogo očekivati, jer su mu nadležnosti skromne.

Formiranje nadzornog odbora za predstojeće izbore zatražilo je Regulatorno telo za elektronske medije (REM), pismom, koje je 2. februara uputilo Maji Gojković, predsednici parlamenta. Gojkovićeva je već narednog dana poslala dopis poslaničkim grupama da predlože kandidate za nadzorni odbor. Međutim, do juče nijedna poslanička grupa nije zvanično dostavila svoj predlog, osim što joj je Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije, pismeno odgovorio da njegova stranka neće predlagati kandidate te da to prepušta koaliciji.

Ovakva nezainteresovanost za kandidovanje prilično je zanimljiva, budući da je Stalna komisija opozicionih stranaka i pokreta za obezbeđivanje uslova za poštene izbore, koju čine sve opozicione parlamentarne stranke, osim SDS-a Borisa Tadića, na konferenciji za novinare održanoj 8. februara (dakle pet dana posle dopisa Maje Gojković) tražila da „Skupština Srbije, u skladu sa zakonom, formira nadzorni odbor koji bi pratio stranačke aktivnosti u kampanji i izveštavanje medija o njima”. Ova opoziciona komisija juče je pozdravila „najavu predsednice skupštine Maje Gojković o prihvatanju inicijative partija opozicije u vezi izbora članova nadzornog odbora Republičke izborne komisije za praćenje izbora”.

Neki su već i najavili da će predložiti kandidate za članove nadzornog odbora, poput DS-a, čiji kandidat bi bila Vesna Pešić. Socijalisti su rekli da će kandidovati Darka Nedića, profesora na Fakultetu političkih nauka. Naprednjaci će, kako nam je rečeno, imati svog kandidata, ali još nisu odlučili ko će to biti. SDPS Rasima Ljajića neće nikoga kandidovati, jer, kako nam je rekao Milorad Mijatović, parlament ima 14 poslaničkih grupa, a oni su mali, pa nema nekih velikih izgleda da njihov kandidat bude izabran. Ni SVM neće imati svog kandidata, tako su se bar izjašnjavali.

Dakle, prvi put posle 16 godina pokazana je volja da ovo telo bude formirano. Ranijih godina je, takođe, bilo zahteva, ali nije bilo ni trunke spremnosti da se tako nešto uradi. Tako je, na primer, Republička izborna komisija (RIK) u aprilu 2008. godine, uoči majskih parlamentarnih izbora, većinom glasova odlučila da uputi inicijativu vladi i Narodnoj skupštini Srbije za formiranje nadzornog odbora, ali to, naravno, nije realizovano, niti razmatrano, budući da je parlament već bio raspušten. RIK je i krajem novembra 2006. uoči januarskih parlamentarnih izbora 2007. godine tražio od vlade da „preduzme hitne mere radi formiranja nadzornog odbora ”, a vlada je najavila da će uraditi svoj deo posla. Međutim, od tog posla ništa nije bilo. Formiranje nadzornog odbora tražila je i organizacija Transparentnost Srbija (TS) od Skupštine Srbije u vreme kada su većinu činili Demokratska stranka i njeni koalicioni partneri, a, prema onome što je TS saopštila, ovako im je odgovoreno: „U odgovoru na naš predlog da poslaničke grupe pokrenu inicijativu za osnivanje nadzornog odbora za izbore (predviđenog Zakonom o izboru narodnih poslanika) potpredsednica parlamenta, poslanica Gordana Čomić ukazala je da je od 2000. godine, kada je usvojen važeći zakon, doneto mnogo propisa, pa tako imamo i Agenciju za borbu protiv korupcije i RRA sa nadležnostima po nekim pitanjima kojima bi se bavio ovaj nadzorni odbor.”

Bilo je raznih objašnjenja zašto nam ne treba nadzorni odbor, pa je, na primer, Suzana Grubješić (G-17 plus) 2006. godine rekla: „Meni ovo liči na onu priču o tome da, kad ne znaš kako bi rešio neki problem, formiraš odbor ili komisiju.” Milorad Vučelić (SPS) je istom zgodom rekao da ne vidi neku veliku svrhu „formiranja nadzornog odbora zato što on nema mogućnost za izricanje sankcija”. Vučelić je podsetio i da je u vreme vlasti socijalista nadzorni odbor uvek bio na vreme formiran, i to je potpuno tačno.

Poslednji nadzorni odbor, čiji je predsednik bila Elena Božić Talijan, formiran je na vreme, a pratio je predsedničke i parlamentarne izbore 2000. godine. Posle prvog kruga izbora, nadzorni odbor je ocenio da su „izbori protekli mirno i dostojanstveno, uz potpunu primenu izbornih zakona i važećih međunarodnih standarda”. Odbor je pozvao predsedničke kandidate (Slobodana Miloševića i Vojislava Koštunicu) da svoja prava uoči drugog kruga ostvaruju legalnim putem... Onda se desio 5. oktobar, a ovaj isti nadzorni odbor je ocenio da su decembarski parlamentarni izbori neregularni „zbog flagrantnog kršenja zakona” i da su „svi mediji vodili kampanju za DOS”. Čedomir Jovanović, tada funkcioner DS-a, ocenio je ovo saopštenje kao „apsolutnu laž”. Sa ove vremenske distance svakako je lakše proceniti vreme i događaje u kojima je ovaj poslednji nadzorni odbor funkcionisao, kad je i da li je uopšte odbor bio u pravu, ali i koliki je njegov doprinos održavanju fer izbora.