Sumnjivi došljaci iz Rusije

Od našeg dopisnika
Tel Aviv – Dva suparnička pokreta za nacionalni preporod vode bitku, a poprište je ruski kulturni centar koji je pre šest meseci otvoren u Tel Avivu. Zvaničnici izraelskih obaveštajnih službi iznose optužbe da centrom, koji je pod nadležnošću Ministarstva spoljnih poslova, upravljaju bivši agenti KGB-a u okviru tajnog plana Kremlja da namami emigrante da se vrate u domovinu koja doživljava preporod i sve je bogatija. Vodeći izraelski mediji i veb sajtovi dodali su mračnu notu celoj priči, opisujući centar kao „zgodnu bazu za regrutovanje špijuna i agenata” koji se „infiltriraju” i „igraju na kartu nostalgije”, dok su posebno na meti radnici u odbrambenoj industriji i naučnoj zajednici.

Optuženik, dr Aleksandar Krijukov, visoki 55-godišnjak blagog lica, naučnik i bivši profesor, odgovara pomalo umorno. U razgovoru koji smo vodili u njegovoj skromno nameštenoj kancelariji na trećem spratu podsmešljivo je odbacio ideju da program koji nudi – časovi jezika, koncerti, izložbe i biblioteka puna novih izdanja ruskih klasika – krije neki mračni plan. „Ja sam naučnik koji je napisao 330 članaka o izraelskoj književnosti, preveo sam šest knjiga na hebrejski, predavao sam hebrejsku filologiju na Moskovskom državnom univerzitetu. Moje kolege i ovde i kod kuće smatraju da su optužbe protiv mene smešne.”

Priznaje da je već platio cenu nesporazuma. Meseci su prošli pre nego su mu Izraelci konačno odobrili vizu da ovamo dođe sa suprugom i otvori centar, prvi te vrste u zemlji. Problemi se, međutim, nastavljaju. Krijukov napominje da su izraelske vlasti bez ikakvog objašnjenja zadržale 11 kompjutera koji su kao diplomatska pošiljka poslati za opremanje centra.

„I slepcu je jasno zašto se ovo događa,” kaže on. „Vlasti se plaše da će u teškim uslovima oni koji su došli u Izrael iz Rusije početi da razmišljaju o povratku.” Iako kategorički negira da ovaj centar deluje kao sifon ili čak namerni katalizator, priznaje da bi Rusija, suočena sa sumornom demografskom budućnošću, imala korist od bilo kakvog priliva povratnika.

Jedna prošlogodišnja studija Svetske banke prikazala je turobnu sliku sve starije zemlje sa niskom stopom rađanja u kojoj na svako novo rađanje dođe jedna i po smrt. Tokom sledeće dve decenije, očekuje se smanjenje broja stanovnika Rusije za 17 miliona. Uz upozorenje da tako strmoglav pad predstavlja direktan izazov ekonomskoj produktivnosti, ova studija je navela da je potreban stabilan priliv doseljenika – 2,7 miliona ljudi do 2020. – da bi se smanjio pritisak na suženo tržište radne snage.

Populacija koja je u skorije vreme postala glavna briga Rusije odavno je bolna preokupacija u Izraelu i to objašnjava zašto razuveravanja dr Krijukova nisu prekinula sumnje u ciljeve i postupke njegovog kulturnog centra.

Izraelski Arapi, koji čine skoro 20 odsto od ukupno 7,2 miliona stanovnika, imaju brojnije porodice u odnosu na Jevreje. Stopa rađanja među tri i po miliona stanovnika Zapadne obale i Gaze među najvišim je u svetu. Pouzdana istraživanja pokazuju da bi jezičak na vagi, kada će Jevreji postati manjina, mogao da pretegne već 2020. Iako je izraelska vlada godinama davala podsticaj jevrejskim parovima kako bi se taj trend promenio, brojčano „sigurno odstojanje” moglo je da se održi samo zahvaljujući prilivu došljaka.

Taj zadatak je 1953. dobio Biro za veze, pod šifrom Nativ (put). Direktno povezan sa Mosadom, Nativ je delovao kao tajna agencija koja je gradila mreže po celom SSSR-u i zemljama nekadašnjeg istočnog bloka, uspostavljao je veze sa jevrejskim stanovništvom i podsticao „alijah” odnosno imigraciju u Izrael. Po rečima Zvija Magena, šefa Nativa od 1999. do 2005, ova organizacija je igrala ključnu ulogu u padu komunizma. „Kada neko vrši uticaj kod tako velikog dela stanovništva jedne države, to je mnogo opasnije za nacionalnu bezbednost te zemlje nego neko ko je došao da prikuplja obaveštajne podatke,” rekao je on nedavno u intervjuu za „Haarec”.

Danas u Izraelu živi više od milion Rusa. Za mnoge od njih dolazak ovamo svakako nije bio prvi izbor. Od kraja 1988. do kraja 1989, kada je zemlju napustilo 100.000 stanovnika, 85 odsto je odabralo Ameriku ili države Zapadne Evrope. Tek kada su ove vlade prestale da daju politički azil Izrael je mogao da dobije svoj deo kolača.

Većina ovih emigranata se dobro prilagodila. Međutim, prilična većina se i dalje oseća otuđeno. Jedna prošlogodišnja anketa je pokazala da se 48 odsto došljaka „više osećaju kao Rusi nego kao Izraelci”. Otvorio se kulturni i jezički jaz pošto je veliki broj Rusa ignorisao napore Ministarstva za integraciju i nastavio da priča maternjim jezikom. Naučili su samo osnove hebrejskog i nastanili su se u razdvojenim nacionalnim enklavama.

Tako je ova zajednica doseljenika postala izvor sumnjičavosti i ogorčenja. Religiozni ortodoksni Izraelci tvrde da po rabinskom zakonu najmanje jedna trećina ovih Rusa uopšte nisu Jevreji, jer su stigli ili sa falsifikovanim papirima ili kao hrišćani venčani sa Jevrejima. Politički liberalni Izraelci kažu da Rusi, zadojeni tradicijom autoritarizma, gravitiraju ka desničarskim partijama. Izraelski radnici se žale da je masovan priliv Rusa podigao cene stanova i povećao konkurenciju pri zapošljavanju, a izraelska tabloidna štampa, uvek gladna zločina i skandala, uticala je na veliki deo javnosti da Ruse izjednačava sa prostitucijom i mafijom.

Faktori privlačenja ali i faktori odbijanja doprineli su da se oko sto hiljada Rusa vrati u zemlju iz koje su nekada pobegli. Jezik, bliski običaji i procvetala privreda privukli su ljude nazad. Osim toga, Jevreji se osećaju bezbednije, delimično zahvaljujući novim antirasističkim zakonima koje je uveo predsednik Putin.

Boris Gorin, koji radi za Ruski savez jevrejskih zajednica, priznaje da bi čak i slab odliv povratnika mogao demorališuće da deluje na cionističku državu. „Živeti u Izraelu je ideologija, a odlazak ljudi koji su u toj zemlji potražili utočište je udarac za tu ideologiju,” kaže on.