David primio priznanje i ogradio se od predsednika Nikolića

Postupak Filipa Davida, na uručenju nagrade najbolje od najčitanijih knjiga u mreži javnih biblioteka, za roman „Kuća sećanja i zaborava” (Laguna), na obeležavanju Dana Narodne biblioteke Srbije kojem je prisustvovao i predsednik Tomislav Nikolić, zasenio je čitavu proslavu. To je izrečeni stav Filipa Davida da poštuje instituciju predsednika, ali da od devedesetih godina nije saglasan sa govorom, politikom i idejama Tomislava Nikolića, da oseća obavezu da to i kaže, da se ograđuje od prisustva predsednika Srbije Tomislava Nikolića na centralnoj manifestaciji proslave Dana Narodne biblioteke i Nacionalnog dana knjige. Reagujući na ovu izjavu, ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac rekao je da je neprimereno na takvom mestu mešati politiku i kulturu, jer je kultura jedino polje u kome politika ne treba da postoji.

U razgovoru za naš list Filip David objasnio je da nije unapred znao da će predsednik Nikolić prisustvovati ovoj svečanosti, da je reagovao u trenutku, da je priznanje primio, a svečanost nije napustio zbog čitalaca. Na pitanje da li su kultura i politika zasebne oblasti društva, Filip David je rekao:

– Kultura i politika ne mogu se odvojiti, zbog toga što politika ima tako snažan uticaj na kulturu. Kulturu ne čini samo pisanje knjiga, pozorište, film, kultura je celovitost našeg života. Moja potreba da se ogradim od politike potiče upravo od tog velikog uticaja koji ona ima na naše živote.

Ponovio je i ono što je pročitao prilikom uručenja nagrade za najbolju od najčitanijih knjiga, uputivši pritom apel da se pomogne bibliotekama u unutrašnjosti koje su u teškom položaju, a koje zapravo jedino i rade u mestima u kojima je privreda zamrla:

– Živimo u svetu gde je primitivizam utisnut u svaki delić našeg života, bahatost i primitivizam sreću se na svakom koraku, ponekad se čini da je čitava nacija žrtva tabloida i rijalitija, u čije su mreže ulovljeni kultura, politika, ekonomija, svakodnevni život.

Od primitivizma svake vrste možemo se i moramo braniti samo kulturom, zato su biblioteke važne, zato su knjige važne. Knjige u našim teškim vremenima otvaraju prozore u neke druge svetove, pružaju nam zadovoljstvo i utehu, otvaraju prostore nepristajanja i pobune protiv primitivizma i prostakluka koji su ponižavajući za kulturu, za naš sveukupni život – kazao je David.

Nagradu za najbolju od najčitanijih knjiga u mreži javnih biblioteka u Srbiji je Filipu Davidu za roman „Kuća sećanja i zaborava” (Laguna), knjigu nagrađenu i prestižnim NIN-ovim priznanjem, uručio upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković.

Predsednik Nikolić je na proslavi Dana knjige nagradu „Janko Šafarik” za bibliotekarsku delatnost uručio direktorki Biblioteke grada Beograda Jasmini Ninkov.

U obraćanju na Centralnoj manifestaciji povodom obeležavanja Dana Narodne biblioteke i Nacionalnog dana knjige, Tomislav Nikolić je kazao da Narodna biblioteka gradi lepu sliku Srbije u svetu, ne zaboravljajući pritom stalnu komunikaciju sa svojim korisnicima.

Predsednik je, kako je rekao, kao najveću čast i odgovornost prihvatio pre tri godine da bude pokrovitelj Narodne biblioteke Srbije. On je podsetio i na uspehe tokom tri godine u radu te institucije, obnovljeni trezor i fototeku Odeljenja za arheografiju, nabavljene kompakt police i najavio da će ove godine biti završen eksterni depo, koji je veoma važan za dalje odlaganje knjiga.

– Pomenuću projekat „Centar srpske knjige” koji će uskoro zaživeti u Slavističkom centru u Bugarskoj. Dogovaramo, po istom principu, naše centre knjiga i u nacionalnim institucijama i bibliotekama širom Evrope – rekao je Nikolić, povodom Dana Narodne biblioteke Srbije. Predsednik Republike Tomislav Nikolić poklonio je nacionalnoj biblioteci knjigu Đankarla Alterija „Historia summorum romanorum pontificum nomismatibus recensitis illustrate” (Vatikan 2004), posvećenu istoriji papskih medaljona u periodu između pontifikata Julija II i Jovana Pavla II, odnosno između XV i XX veka, govoreći o važnosti restauriranja starih knjiga, čuvanja legata, fotografija, slika, časopisa, digitalizacije knjižnog fonda, što se sve radi u Narodnoj biblioteci Srbije, koja, kao i druge biblioteke, povezuje knjigu i čitaoce u vremenu u kojem preovladava laka zabava i estrada.