Давид примио признање и оградио се од председника Николића

Поступак Филипа Давида, на уручењу награде најбоље од најчитанијих књига у мрежи јавних библиотека, за роман „Кућа сећања и заборава” (Лагуна), на обележавању Дана Народне библиотеке Србије којем је присуствовао и председник Томислав Николић, засенио је читаву прославу. То је изречени став Филипа Давида да поштује институцију председника, али да од деведесетих година није сагласан са говором, политиком и идејама Томислава Николића, да осећа обавезу да то и каже, да се ограђује од присуства председника Србије Томислава Николића на централној манифестацији прославе Дана Народне библиотеке и Националног дана књиге. Реагујући на ову изјаву, министар културе и информисања Иван Тасовац рекао је да је непримерено на таквом месту мешати политику и културу, јер је култура једино поље у коме политика не треба да постоји.

У разговору за наш лист Филип Давид објаснио је да није унапред знао да ће председник Николић присуствовати овој свечаности, да је реаговао у тренутку, да је признање примио, а свечаност није напустио због читалаца. На питање да ли су култура и политика засебне области друштва, Филип Давид је рекао:

– Култура и политика не могу се одвојити, због тога што политика има тако снажан утицај на културу. Културу не чини само писање књига, позориште, филм, култура је целовитост нашег живота. Моја потреба да се оградим од политике потиче управо од тог великог утицаја који она има на наше животе.

Поновио је и оно што је прочитао приликом уручења награде за најбољу од најчитанијих књига, упутивши притом апел да се помогне библиотекама у унутрашњости које су у тешком положају, а које заправо једино и раде у местима у којима је привреда замрла:

– Живимо у свету где је примитивизам утиснут у сваки делић нашег живота, бахатост и примитивизам срећу се на сваком кораку, понекад се чини да је читава нација жртва таблоида и ријалитија, у чије су мреже уловљени култура, политика, економија, свакодневни живот.

Од примитивизма сваке врсте можемо се и морамо бранити само културом, зато су библиотеке важне, зато су књиге важне. Књиге у нашим тешким временима отварају прозоре у неке друге светове, пружају нам задовољство и утеху, отварају просторе непристајања и побуне против примитивизма и простаклука који су понижавајући за културу, за наш свеукупни живот – казао је Давид.

Награду за најбољу од најчитанијих књига у мрежи јавних библиотека у Србији је Филипу Давиду за роман „Кућа сећања и заборава” (Лагуна), књигу награђену и престижним НИН-овим признањем, уручио управник Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић.

Председник Николић је на прослави Дана књиге награду „Јанко Шафарик” за библиотекарску делатност уручио директорки Библиотеке града Београда Јасмини Нинков.

У обраћању на Централној манифестацији поводом обележавања Дана Народне библиотеке и Националног дана књиге, Томислав Николић је казао да Народна библиотека гради лепу слику Србије у свету, не заборављајући притом сталну комуникацију са својим корисницима.

Председник је, како је рекао, као највећу част и одговорност прихватио пре три године да буде покровитељ Народне библиотеке Србије. Он је подсетио и на успехе током три године у раду те институције, обновљени трезор и фототеку Одељења за археографију, набављене компакт полице и најавио да ће ове године бити завршен екстерни депо, који је веома важан за даље одлагање књига.

– Поменућу пројекат „Центар српске књиге” који ће ускоро заживети у Славистичком центру у Бугарској. Договарамо, по истом принципу, наше центре књига и у националним институцијама и библиотекама широм Европе – рекао је Николић, поводом Дана Народне библиотеке Србије. Председник Републике Томислав Николић поклонио је националној библиотеци књигу Ђанкарла Алтерија „Historia summorum romanorum pontificum nomismatibus recensitis illustrate” (Ватикан 2004), посвећену историји папских медаљона у периоду између понтификата Јулија II и Јована Павла II, односно између XV и XX века, говорећи о важности рестаурирања старих књига, чувања легата, фотографија, слика, часописа, дигитализације књижног фонда, што се све ради у Народној библиотеци Србије, која, као и друге библиотеке, повезује књигу и читаоце у времену у којем преовладава лака забава и естрада.