Migranti između Džungle i Gvantanama

I za izvoz i za domaće potrebe, Mađarska iz dana u dan povećava proizvodnju žilet-žice, stubova i zaptivača neophodnih za postavljanje ograde koja zaustavlja prolaz migranata preko granice. Portparol vlade Zoltan Kovač objasnio je juče da će se veće zalihe bodljikave žice iskoristiti ukoliko se Budimpešta odluči da postavi ogradu sa Rumunijom, a da se očekuju i narudžbine iz inostranstva.

Prošle godine Mađarska je postavila žilet-ogradu na granici sa Srbijom i Hrvatskom. Sloveniji je prodala 24.000 kotura žice, 16.000 stubova i 48.000 zaptivača, dok je Makedoniji velikodušno donirala sto kilometara žice. U svojim radionicama zatvora Marijanostra na severu zemlje zatvorenici prebacuju norme i u magacine dnevno ubacuju po sto kotura dragocenog materijala.

Uz ovu, ima još vesti širom Evrope koje ukazuju koliko se istanjilo poverenje da će Evropska unija uspeti da nađe neko bolje rešenje za migrantsku krizu. U očekivanju još jednog briselskog samita EU sa Turskom, zakazanim za 7. mart, svaka članica obezbeđuje svoje dvorište i sa zebnjom čeka proleće. Nijedan metod do sada nije zaustavio priliv migranata. Ni žilet-žice (Mađarska), ni oduzimanje nakita (Danska, Nemačka, Švajcarska), ni deportacija (Austrija, Nemačka, Slovenija, Hrvatska, Norveška, Švedska…) nisu smanjili interes ljudi da iz rata prebegnu u Evropu.

Nisu pomogli ni oglasi koje su skandinavske vlade objavili na arapskom jeziku u najvećim novinama Bliskog istoka. Izgleda da migranti ne čitaju novine pa nisu ni videli upozorenja iz Osla, Kopenhagena, Stokholma da im se loše piše kad stignu u nekadašnje humanitarne velesile.

Ako su se donedavno državnici trudili da izbegavaju rečnik koji asocira na zla vremena progona, sada sve veći broj njih nema više dlake na jeziku. Britanska javnost se zapanjila kada je oksfordski diplomac Dejvid Kameron prošlog leta ljude uporedio sa „rojevima” koji pristižu preko Mediterana, a danas premijera hvale što je uspeo da u pregovorima sa Briselom ukine socijalne beneficije „evropskim migrantima” koji stižu na Ostrvo.

Pariz je počeo rušenje naselja „Džungla” kod Kalea, a Belgija je sedma zemlja u EU koja je suspendovala Šengenski sporazum i uvela kontrolu granica. Po jadnim uslovima, blatu i udžericama, bolestima koje su se širile, „Džungla” nije zadovoljavala ni afričke, a kamoli evropske standarde. Buldožeri će ovo ruglo u naredne tri nedelje sravniti sa zemljom, što je odmah pozdravio francuski ministar unutrašnjih poslova Bernar Kaznev.

Ako stanovnici raskrčene „Džungle” krenu u belgijsko priobalje, tamo ih čeka… Gvantanamo. Gradonačelnik živopisne flamanske varoši Knoke Leopold Lipens upravo je zavapio da „bi nam bio potreban logor Gvantanamo (američki zloglasni zatvor u vojnoj bazi Gvantanamo na Kubi) kako bi u njega smestili ilegalne imigrante”. 

U intervjuu listu „Sudinfo” (Sudinfo.be) Lipens je obrazložio svoju teoriju o opasnosti koja preti Evropi: „Tri miliona muslimana žele da dođu u Evropu. Pretpostavimo da imaju po troje dece. Za dvadeset godina imaćemo 20 miliona, a u budućnosti ne tako dalekoj biće ih sto miliona. Ne želimo to. Trebalo je da ostanemo u Evropskoj uniji sa devet država i da zatvorimo granice.“ Ni guverner te belgijske provincije nije ga opomenuo.

„Ne dajte im hranu, dolaziće još u većem broju”, upozorio je jedan od političara iz tog kraja.

Da ne bi zvučao kao Amerikanac, Lipens je dodao da se u Gvantanamu za migrante ne bi primenjivala tortura kao u zatvoru na Kubi.

Eh, gde su oni lepi dani kada su migranti bili rojevi pa su mogli da prelete žilet-žice i celu evropsku džunglu.