Banke zaradile 280 miliona evra

Na našim dugovima, i to samo na domaćem tržištu, strane banke su prošle godine zaradile oko 280 miliona evra. Najmanje. Toliko su profitirale na takozvanim portfolio investicijama, koje podrazumevaju finansiranje državnih dužničkih papira za pokrivanje budžetskog deficita, kao i repo operacijama Narodne banke Srbije (NBS). To su podaci naše centralne banke. Možda su banke i ostali investitori zaradili i koji milion evra više, pošto je deo profita ostao ovde, u Srbiji. Ostatak su – iznele.

Jorgovanka Tabaković, guverner NBS, potvrdila je da su banke, koje imaju matice u inostranstvu, iznosile profit iz Srbije što je, jednim delom, uticalo na slabljenje dinara u januaru, kao i krajem prošle godine. Ona je pre nekoliko dana izjavila da „banke u Srbiji i dalje, hvala bogu, imaju profit koji mogu i da iznesu bez zakonskih ograničenja”.

O tome koliko je tačno novca izneto iz Srbije u januaru, NBS još nema podatke. Kod nas se o uticaju banaka na kurs mnogo više govori kada iznose zaradu, ali ne i kada su investirale što je imalo efekat da dinar jača.

Ismail Musabegović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da je uobičajeno da u decembru i januaru bude veća tražnja za devizama, jer investitori povlače profit, dok u spoljnoj trgovini plaćaju ranije uvezenu robu.

– To što banke, odnosno portfolio investitori, iznose deo profita od investiranja sasvim je legalno i legitimno. One ne iznose kapital, plate porez na profit i iznesu ga. To je normalno u savremenoj ekonomiji. Tamo gde nema profita investitori se povlače – kaže Musabegović dodajući da po njegovom mišljenju suma koju su investitori izneli nije velika poredeći s iznosima kamata koje su sada niske, kao i na to da su strani investitori finansirali javni dug koji je dostigao gotovo 25 milijardi evra.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da su u januaru investitori više povlačili novac nego što su ga investirali zbog najave izbora. Slično je bilo i kod prethodnih izbora 2012. i 2014. godine. On potvrđuje da krajem i početkom godine domaća valuta neretko slabi zbog sezonskih faktora, kao što je plaćanje uvezene robe, ali i iznošenja profita.

– Portfolio investitori imaju pravo da iznesu profit kad požele. Pravo vlasnika novca je da njime raspolaže i ne bi bilo dobro da je drugačije, niti sme da se razmišlja o ograničenju. Suština je da bude više ulaganja, a manje povlačenja – kaže Arsić.

Nenad Gujaničić iz Vajz brokera kaže da su dinarske dužničke hartije Ministarstva finansija dugo vremena nudile više nego atraktivne prinose, naročito u situaciji stabilnog kursa, jer je nominalni prinos bio veoma blizu realnom. Glavni kupci ovih finansijskih instrumenata su domaće banke i strani portfeljni investitori, dok je učešće domaćih investitora, van bankarskog sektora, veoma malo. Kada ovi investitori povlače kapital sa domaćeg tržišta to može da utiče na rast kursa. Kada su unosili kapital u našu zemlju događalo se obrnuto – dolazilo je do smirivanja, odnosno jačanja dinara. To je nažalost posledica plitkog domaćeg finansijskog tržišta gde ne postoji veći broj jakih domaćih portfeljnih investitora (investicioni i penzioni fondovi, osiguravajuća društva itd.). Ovo je i jedan od glavnih problema kada je u pitanju javni dug naše zemlje. Oko 80 odsto duga je u stranoj valuti, dolar i evro, pre svega, dok je dug denominovan u dinarima uglavnom u vlasništvu stranaca i domaćih banaka koje su, pak, većim delom u vlasništvu inostranih igrača.

Veće zaduživanje i rast javnog duga počeo je 2008. Podsećanja radi na kraju 2008. godine javni dug bio je samo 8,7 milijardi evra, a prema poslednjim podacima Ministarstva finansija bili smo zaduženi 24,8 milijardi evra. Novac je, kao što je poznato, pribavljen što zaduživanjem na međunarodnom tržištu, što kod domaćih banaka. Naši najveći kreditori su Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, kao i najveće banke na domaćem tržištu – Inteza, Unikredit, Komercijalna, AIK…