U kabini za digitalno čitanje

Izložbom „Crteži na slobodi” i njenim pratećim programima, Francuski institut je napravio uvod u Mesec frankofonije (mart). Na pitanje hoće li biti još ovako provokativnih tema koje zadiru u srž vremena u kome živimo, Žan-Batist Kizen, novi direktor Francuskog instituta u Srbiji, koji je na ovoj dužnosti već šest meseci, kaže da je ovde reč o provokativnoj temi u najboljem smislu te reči. Želeli su, ističe on, da zajedno sa frankofonim partnerima podvuku zalaganje svih država i vlada članova Frankofonije (80 država i vlada u svetu, od toga 30 na evropskom kontinentu) za odbranu kulturne i jezičke raznolikosti, kao i ljudskih i socijalnih prava. Stavljanje naglaska na novinski crtež i njegov politički i društveni uticaj, ovde ili drugde u Evropi, kao i na ostala četiri kontinenta, doprineće boljem poznavanju političke i institucionalne frankofonije, što takođe doprinosi zaštiti individualnih sloboda, naglašava Kizen.

Na šta ćete staviti poseban akcenat kako biste ojačali kulturne, obrazovne i jezičke veze između Francuske i Srbije?

Svi vidovi partnerstava su u centru naših aktivnosti, kako u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, tako i u svim drugim gradovima Srbije gde smo prisutni, od Subotice do Leskovca, od Čačka do Pirota. Francuski institut u Srbiji ima, pre svega, zadatak da bude na usluzi svim kulturnim i obrazovnim partnerima i profesionalcima u Francuskoj i Srbiji, kako bi podržao Srbiju da se snažno i dinamično uključi u evropske tokove umetnosti, kulture, obrazovanja, visokog školstva i nauke. Radimo i na tome da što većem broju mladih talenata iz Srbije ponudimo mogućnost da prošire svoje univerzitetske horizonte tako što će pohađati deo studija ili se uključiti u istraživački rad u Francuskoj. Istovremeno, želimo da doprinesemo da što veći broj ljudi, a posebno mladih, ima pristup umetnosti, kulturi, pedagoškim inovacijama, naučnoj i tehničkoj kulturi, kao i da mogu da se uključe u razmenu mišljenja o velikim pitanjima kojima se bave naša dva društva.

Kako danas, u digitalno doba, privući mladu publiku u kulturne centre? Ima li Francuska svoj model?

To pitanje je već decenijama aktuelno i tačno je da je Francuska veoma inovativna kada je reč o muzejima, bibliotekama i ustanovama koje se bave zaštitom nasleđa i koje se sve više i više otvaraju ka savremenom stvaralaštvu. Digitalna sredstva su u tom smislu sjajni vektori, jer omogućavaju da se skrati put između umetnika profesionalca i ljubitelja kulture. Daju mogućnost publici da potpuno učestvuje u procesu stvaranja i da izbriše granice između nasleđa i kreativnosti, između učešća u kulturnom životu u javnim prostorima i kulturnoj potrošnji u privatnom sektoru. Za koji mesec ćemo, u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije, ponuditi eksperiment sa kabinom namenjenom digitalnom čitanju: gledalac smešten u zatvoreni prostor kabine imaće mogućnost da „oseti” u tri dimenzije, putem holograma, čitanje dela francuskih, srpskih i svetskih književnika.

Rekli ste da ste još kao student bili u Beogradu i da ste tada sebi obećali da ćete se jednom ovde vratiti. Šta vam se dopalo onda? A šta vam se dopada sada?

Prvi put sam došao u Beograd 1997. godine prilikom međunarodnog studentskog projekta u saradnji sa srpskim kolegama sa Pravnog i Ekonomskog fakulteta, kao i sa Univerziteta umetnosti, koji su se tada interesovali za ponovno otvaranje Srbije ka evropskom okruženju. Bio sam tada iznenađen snagom i hrabrošću kolega koje sam sreo, kao i njihovim jasnim ubeđenjem da su obrazovanje, prosveta i kultura neverovatni vektori rezilijencije. Nekoliko naknadnih privatnih boravaka u Beogradu učvrstilo me je u uverenju da mladi u Srbiji nose u sebi sve ono što je neophodno za boljitak ovog društva. Od samog početka svog boravka nisam imao nikakvih dilema ni kad je reč o evropskom identitetu Srbije.

Koliko vam je poznat istorijat francusko-srpskog prijateljstva? Smatrate li da je vreme da se grade neki novi, moderniji mostovi kulture?

Obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata prilika je da doprinesemo gajenju zajedničkih istorijskih uspomena. No, svet se umnogome promenio za sto godina i naše tradicionalno prijateljstvo treba da posluži kao polazna tačka kako bismo se zajednički okrenuli savremenim izazovima. Želimo da podelimo kreativnost, inovaciju i znanje koji su u srcu naših društava, ali i da prevaziđemo nasleđeni pristup naših istorijskih i kulturnih veza. Potrebno je, više nego ikad, da umrežimo našu savremenost i snagu naših stvaralaca i preduzetnika.

---------------------------------------------------------------------------

Mesec frankofonije u znaku slobode izražavanja

Centralna tema ovogodišnjeg Meseca frankofonije u Srbiji, koju organizuje Francuski institut u saradnji sa partnerima, jeste sloboda izražavanja, započeta izložbom „Crteži na slobodi”. Večeras će u 18 sati u prostorijama Francuskog instituta u Beogradu biti održana debata „Crteži, karikature i sloboda izražavanja. Unakrsni pogledi”, u kojoj će učestvovati Lorans Lepeti, Tjeri Barig, Zograf, Jugoslav Vlahović i Ivan Cvejić. Iz bogatog programa treba pomenuti i takmičenje za frankofonu pesmu (u Nišu, Beogradu, Kladovu, Novom Sadu, sa finalem 27. marta u Nišu), zatim koncert slem muzičara D-Track-a iz Kvebeka (14. marta u 21 sat u Klubu Doma omladine Beograda), gastronomsko francusko veče (21. marta, u kome učestvuje 13 restorana u Beogradu i Novom Sadu), koncert grupe Karusel iz Švajcarske (23. marta u 21 sat u UK Parobrod). Treba pomenuti i izložbu „Francuska epizoda Save Šumanović” (25. mart u 19 sati u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu), Festival frankofonog filma (od 28. do 31. marta, Kinoteka i Dom omladine Beograda), koncerte i predavanja u Narodnoj biblioteci Srbije (12, 16, 17. i 19. mart), Francuski filmski karavan (obuhvata 21 grad u Srbiji), debatu „Frankofona kultura u srpskim medijima” (15. marta u 18 sati u Francuskom institutu)...