Izbeglička majka ne želi da primi izbegle sa Đevđelije

Frankfurt, Hajdelberg – „Merkelova, gde si? Merkelova, pomozi nam”, kroz plač su uzvikivale očajne izbeglice, prenosi izveštač minhenskog „Zidojče cajtunga” sa grčko-makedonske granice, gde žica i jake snage bezbednosti onemogućavaju izbegle da idu dalje, uglavnom ka Nemačkoj gde žele da traže azil. „Izbeglička majka”, međutim, više nije onakva kakvom je većina izbeglica sa Bliskog istoka zamišlja, pa ne samo da je zaoštrila nemačku politiku prijema azilanata već se više ne libi i da javno kaže da Nemačka ne želi da primi izbegle koji su zaglavljeni na grčko-makedonskoj granici.

Ona je prekjuče, nakon razgovora sa hrvatskim premijerom Tihomirom Oreškovićem, ne samo rekla da „izbeglice nemaju pravo da biraju u kojoj će konkretno zemlji članici EU dobiti azil” već je istakla da očekuje da izbeglice koje sada pristižu u Grčku tu i ostanu dok im se ne razmotri zahtev za azil.

„Pripremili smo infrastrukturu u Grčkoj, prvenstveno sabirne centre (za smeštaj i procenu podobnosti za dobijanje azila), i u Grčkoj bi izbeglice morale da koriste te mogućnosti”, rekla je Merkelova, istakavši da sadašnja situacija sa nagomilanim hiljadama izbeglica na grčko-makedonskoj granici kod Đevđelije nije uporediva sa situacijom iz septembra prošle godine kada su mađarske vlasti zatvorile oko 25.000 izbeglica na železničkoj stanici u Budimpešti.

Tada se Merkelova saglasila da ti ljudi vozovima preko Austrije dođu u Nemačku i traže azil, pri čemu je tim potezom svetu pokazala „humano lice Nemačke”, ali ujedno dala municiju svojim protivnicima u Nemačkoj i EU, koji smatraju da je ona time pozvala stotine hiljada izbeglica da dođu u Evropu, te da snosi odgovornost za ogroman talas izbeglica. Sada suočena sa predstojećim pokrajinskim izborima 13. marta u Nemačkoj i anketama koje ukazuju da je samo 11 odsto Nemaca za neograničen prihvat izbeglica, kancelarka nastoji da drastično smanji priliv izbeglica u Nemačku u kojoj je prošle godine čak 1,1 milion ljudi tražilo azil.

Zapravo sve njene izjave minulih dana pokazuju da u trenutku predizborne kampanje u tri nemačke pokrajine, pri čemu njena CDU pokušava da u jednoj zadrži, a u dve da se vrati na vlast, Merkelova nastoji da balansira i da spreči lokalni poraz svoje stranke zbog migracione politike savezne vlade. Na oštrije izjave su je očigledno podstakli i rezultati jedne od poslednjih anketa u kojoj je samo 11 odsto ispitanih Nemaca reklo da se zalaže da Nemačka primi svakog tražioca azila koji se pojavi na nemačkoj granici. Osim anketa, uzrok njenog oštrijeg tona prema izbeglicama je i nastojanje njene vlade da pritisne ostale partnere u EU da zajednički rešavaju krizu. Prema saznanjima nedeljnog izdanja dnevnog lista „Velt”, izvori bliski ministru unutrašnjih poslova Tomasu de Mezijeru kažu da nemačka vlada razmatra mogućnost da zatvori svoje granice za tražioce azila u nastojanju da pritisne ostale države članice EU da preuzmu odgovornost i usaglase zajedničko evropsko rešenje.

Austrijski kancelar Verner Fajman juče je pozvao Nemačku da direktno preuzima izbeglice iz Grčke i susednih država Sirije tako što će izdavati sertifikate za njihovo proputovanje do odredišta. Uticajni nemački ministar finansija Volfgang Šojble ocenjuje da bi, „ako bi postojale samo slike bodljikave žice na balkanskoj ruti ili na železničkoj stanici u Budimpešti ili u francuskom izbegličkom kampu Kale, Evropa bila poprilično osramoćena”.

„Uz sve dužno poštovanje, Austrija je relativno mala. Nije joj potrebno mnogo da kontroliše svoje granice. To neće pocepati Evropu... Ali mi smo baš u sredini. Ne možete se boriti sa Evropom a da nemate posla sa Nemačkom. Mi moramo da preuzmemo odgovornost za ovo i ne možemo da se ponašamo kao Austrija ili Švedska”, rekao je Šojble, čime je otvoreno podržao politiku Merkelove, uprkos tome što mnogi čak i njihovi demohrišćani priželjkuju da baš on bude taj koji će unutar stranke, a potom i unutar vlade srušiti kancelarku.