Tramp ili Klintonova – da li je izbor neizbežan

Da će Amerikanci u novembru birati između Hilari Klinton i Donalda Trampa, čini se sve izglednijim zbog njihovih ubedljivih pobeda na prekjučerašnjim izborima posle kojih više nema sumnje da je u Republikanskoj stranci započeo „građanski rat”.

Superutorak, dan kada obe glavne stranke u SAD održavaju nadmetanja u desetak država, protekao je u znaku bivše prve dame i tajkuna iz Njujorka. Nekadašnja državna sekretarka  prednjačila je u sedam od 11 država. Trijumfovala je u južnjačkim državama sa velikom afroameričkom populacijom (Teksas, Tenesi, Arkanzas, Alabama, Virdžinija), dok je sa malom razlikom pobedila u Masačusetsu, što je njen prvi „poen” u liberalnoj državi Nove Engleske koja je dosad glasala za njenog stranačkog rivala Bernija Sandersa. Senator iz Vermonta je osim države iz koje dolazi osvojio i tri druge (Kolorado, Minesotu i Oklahomu), prenosi AP.

Mediji poručuju socijaldemokrati, za koga glasaju belci, mladi i visoko obrazovani, da je vreme da se povuče, ali je on izjavio da će se boriti do kraja, odnosno do konvencije u julu kada će Demokratska stranka zvanično imenovati svog kandidata za predsednika. Pripadnica moćne političke dinastije veruje da je stvar rešena, pa se zato u pobedničkom govoru više obraćala Trampu nego Sandersu. Istakla je da Americi ne trebaju podele i zidovi, što je aluzija na Trampovo obećanje da će podići bedem na granici sa Meksikom da bi zaustavio ilegalnu imigraciju.

Biznismen iz sveta šou-biznisa, nekretnina i kockarnica potvrdio je status vodećeg konzervativnog pretendenta na Belu kuću, što je raspomamilo njegovu već uspaničenu Republikansku stranku. Osvojio je najveći broj glasova u Alabami, Džordžiji, Tenesiju, Virdžiniji, Arkanzasu, Vermontu i Masačusetsu, dokazavši da može da pridobije slabije obrazovane, siromašnije, fundamentalne hrišćane na jugu i visoko obrazovane, bogate i umerene simpatizere republikanaca sa istočne obale.

Tramp je politički nekorektan autsajder koji je rekao najgore stvari upravo o sopstvenoj stranci i njenim liderima, sa kojima ne slaže u brojnim stvarima – zauzeo je krajnji desničarski stav o muslimanima i imigrantima i, za republikanca, isuviše levičarski stav o zaštiti prava radnika, pohlepi Volstrita i potrebi da se zaštiti domaća privreda. Republikanska elita očajnički pokušava da zaustavi Trampov pohod na nominaciju, ali ne uspeva da mu pronađe dostojnog protivkandidata. Etablirani slojevi su želeli da na „postolju” vide Marka Rubija koji je na superutorak osvojio samo jednu državu (Minesotu) ili ako je baš nužno – Teda Kruza, prekjučerašnjeg pobednika u tri države (Aljaska, Oklahoma i njegova država Teksas).

Demokrate i republikanci određuju ko će ih predstavljati na predsedničkim izborima tako što prvo u svim saveznim državama organizuju stranačke izbore, a potom dodeljuju nominaciju kandidatu koji je zavredio poverenje najvećeg broja partijskih simpatizera. Glasovi se pretvaraju u broj delegata na završnoj konvenciji, a superutorak je „super” jer donosi više delegata nego bilo koji drugi datum tokom procesa. Delegati će na završnim konvencijama glasati u skladu sa željama birača, ali u Demokratskoj stranci postoji izuzetak od ovog pravila. Američki liberali su dozvolili  superdelegate – istaknute članove, stranački vrh, kongresmene, bivše predsednike poput Bila Klintona ili potpredsednike poput Ala Gora  – koji nisu u obavezi da glasaju u skladu sa preferencijama birača već po svojoj volji, što ide naruku Klintonovoj.

Sanders je dobro prodrmao demokratski vrh i naterao Klintonovu da obeća daleko progresivnije ekonomske planove nego što je prvobitno nameravala, ali njihov sukob ne preti da preraste u šizmu koja bi pocepala stranku na klintonovce i sandersovce. Ne očekuje se da bi birači levičarskog senatora mogli da u novembru pre podrže Trampa nego Klintonovu, što ne važi za republikansku elitu čiji dobar deo najavljuje da će na jesen pre glasati za protivnicu Klintonovu nego za čoveka iz svojih redova, Trampa. Odavno se nije desilo da se stranka ograđuje od svog, i to najpopularnijeg, kandidata, ali ovaj put republikanci su uplašeni da Tramp neće slediti partijsku liniju, da će uništiti poredak koji je uspostavila republikanska elita u Vašingtonu, da će kao predsednik pre biti liberal nego konzervativac i da će uvredama na račun žena, manjina i stranaca odbiti umerene glasače partije. Kako piše „Politiko”, predsedavajući Predstavničkog doma Pol Rajan i lider republikanske većine u Senatu Mič Mekonel kritikovali su milijardera nakon što je ovaj odbio da se ogradi od Kju-kluks-klana (što je kasnije, ipak, uradio).

Njujorčanin deli stranku na trampiste i tradicionaliste, pri čemu su prvom taboru prišli i pojedini vrlo istaknuti članovi establišmenta poput guvernera Nju Džersija Krisa Kristija. Drugi neće ni da čuju za njega i javno priznaju da bi pre glasali za bivšu prvu damu. Time sebi izbijaju argument da Tramp ne sme da bude kandidat jer će olakšati pobedu demokrata pošto joj i oni sami to olakšavaju. Razočarani su i donatori, od kojih su mnogi proćerdali sto miliona dolara na „princa” establišmenta Džeba Buša, da bi se ovaj povukao, i sada ulažu u Rubija i Kruza, koji ni sami nisu najbolji prijatelji elite iz Vašingtona već fundamentalisti iz pokreta „Čajanka”.

Rajan je odbacio glasine da će uskočiti u trku i probati da ujedini stranku kao kandidat prihvatljiv svima, ali je nemoguće opovrgnuti da razjedinjenost partije i pozivi na bojkot najpopularnijeg republikanca savršeno pomažu vraćanju Klintonovih u aveniju Pensilvaniju. Tako sve ide naruku bivšoj šefici diplomatije, da su već počele da kruže teorije zavere da je Tramp njen „trojanski konj” koji ima za cilj da razbije redove konzervativaca i prostre joj crveni tepih ispred Bele kuće. Zbog Trampove ekscentričnosti, ona ispada kandidatkinja za koju treba da glasaju čak i apstinenti, umereni konzervativci i najprogresivnije demokrate – oni koji inače ne bi – samo da bi izabrali „manje zlo”.

Ako se Tramp i Klintonova ipak u novembru suoče kao pravi protivnici, biće to žestoka i prljava borba, pri čemu će njihovi pomoćnici gledati da iščeprkaju što više „prljavog veša” iz suprotstavljenog tabora. Milijarder je već podsetio na seksizam supruga ove feministkinje, a nagovestio je i da je neće ostaviti na miru zbog skandala sa mejlovima kada je poručio: „Oštro ću je napasti, ako joj uopšte bude dozvoljeno da se kandiduje.” Bila je to opaska na činjenicu da je pomenuta afera pod istragom FBI jer je u mejlovima Klintonove, koje je slala i primala sa privatnog, nezaštićenog mejla, pronađen i znatan broj poverljivih podataka, između ostalih i onih sa oznakom vrhovne tajne.