Četiri evropska lidera sa Putinom o izbeglicama

Prema izveštajima agencija

Pariz, London, Berlin – Francuska i Nemačka saglasile su se da bi izbeglice koje beže od rata u Siriji trebalo da ostanu u tom regionu i da Evropska unija mora da zaštiti svoje spoljne granice, izjavili su francuski predsednik Fransoa Oland i nemačka kancelarka Angela Merkel posle sastanka u Parizu. Francuski predsednik Fransoa Oland ocenio je da Francuska i Nemačka deluju „u istom duhu i sa istom voljom” u rešavanju migrantske krize i poručio da će Francuska, kao što je i obećala, prihvatiti 30.000 migranata.

U međuvremenu, evropski lideri poručili su ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da se krhko primirje u Siriji mora iskoristiti da se obezbedi trajni mir bez sirijskog predsednika Bašara el Asada, rekla je portparolka britanskog premijera Dejvida Kamerona, preneo je Rojters. U telefonskom razgovoru Kamerona, Merkelove, Olanda i italijanskog premijera Matea Rencija sa Putinom, lideri su se saglasili da prekid vatre u Siriji mora da se održi.

Merkelova je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Olandom u Parizu, rekla da je Putin u telefonskom razgovoru sa četiri lidera EU potvrdio posvećenost Rusije prekidu vatre u Siriji koji je stupio na snagu prošlog vikenda. „Želela bih da još jednom naglasim da je posvećenost održavanju primirja potvrđena kao ključna poruka ruskog predsednika: napadati samo Daeš (Islamsku državu) i Nusra front”, rekla je ona.

Najavivši samit EU sa Turskom 7. marta o zaustavljanju priliva migranata i izbeglica u Evropu, ona je istakla da „sa evropskim naporima još nije gotovo” i da razume da i Turska od Evrope očekuje akciju. Ona je, takođe, navela da Turska ima veliki interes u okončanju sukoba u Siriji kako se izbeglice više ne bi slivale na njenu teritoriju.

Merkelova je ocenila i da je kontraproduktivno da evropske zemlje primenjuju individualne mere kao odgovor na migrantsku krizu, te da jednostrana rešenja ne pomažu EU, prenosi AP. Zatvaranja granica i ograničenja ulazaka izbeglica i migranata samo znače da se oni sada nagomilavaju u Grčkoj, iscrpljujući resurse te zemlje, zaključila je nemačka kancelarka.

Evropska unija će Grčkoj dati rok do 12. maja da uredno registruje sve migrante i izbeglice, ili će se Atina suočiti sa daljim kontrolama na granicama u Evropi, izjavio je juče evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulos. „Grčka će imati rok do maja da zaštiti svoje spoljne granice”, rekao je nemačkom listu „Velt” komesar Avramopulos, bivši ministar u grčkoj vladi.

Kako je dodao, Evropska komisija će proceniti situaciju 12. maja, preneo je Rojters. „Ukoliko procenimo da rezultati nisu uspešni, nećemo oklevati da postavimo zahteve za produženje kontrola granica u Evropi”, istakao je on.

Prema njegovim rečima, cilj je do novembra ukinuti sve kontrole na granicama koje su uvedene kao rezultat migracione krize okviru šengenske zone.

Evropska komisija planira i da polovinom marta iznese početne planove za reformu Dablinskih propisa, prema kojima zahtev za azil mora biti podnet u zemlji u koju tražilac prvo uđe. „Držimo se planova o mehanizmu za trajnu raspodelu izbeglica. To će biti povezano sa planovima o reformi Dablinskih propisa. Pored toga, predstavićemo i planove o usklađivanju azilskih standarda u Evropi”, rekao je Avramopulos.

Grčka je glavna kapija za gotovo milion migranata i izbeglica koji su prešli Egejsko more iz Turske tokom prošle godine na putu ka bogatijoj severozapadnoj Evropi, podseća britanska agencija.

Uspostavljanje graničnih kontrola u nekoliko zemalja duž migrantske rute na Balkanu odgovara Nemačkoj zbog smanjenja broja ljudi koji dolaze u zemlju, kaže bavarski saveznik nemačke kancelarke Angele Merkel Horst Zehofer u izjavi za „Špigl”, a prenosi Rojters. „Sada je prelomna tačka u izbegličkoj politici koja je u vezi sa zatvaranjem velikih delova balkanske rute. Nemačka ima koristi od toga”, navodi Zehofer za nemački magazin.

Zehofer je lider Hrišćanskosocijalne unije, stranke sa sedištem u Bavarskoj koja je sestrinska partija Hrišćanskodemokratske unije Merkelove.

Rojters podseća da je Austrija, jedna od poslednjih stanica za stotine hiljada migranata koji idu ka Nemačkoj, uspostavila jače pogranične kontrole prošlog meseca, što je pokrenulo domino efekat u Evropi i ostavilo stotine hiljada migranata zaglavljene u Grčkoj.

Danas je na blatnjavim poljima na granici Grčke sa Makedonijom bilo 12.000 migranata koji nisu imali smeštaj.

Nemačka federalna policija objavila je da je priliv migranata u Nemačku znatno opao poslednjih dana, pre svega zbog lošeg vremena i jačih pograničnih kontrola koje su napravile „usko grlo” u zemljama južno od Nemačke.