Čast tvorcu „Utoljenih duša”

Čačak – Žiri Disove nagrade 2016 – Vasa Pavković, predsednik, dr Goran Maksimović, dr Đorđe Despić – sastao se dvared, u Beogradu i Čačku, i jednoglasno odlučio da to priznanje pripadne Tomislavu Marinkoviću (67) iz Lipolista kod Šapca, koji živi u svom selu.

Na objavi u Čačku, Vasa Pavković je naveo da je „Marinković u desetak poslednjih godina izbio u vrh naše savremene lirike”, i istakao: On je, uzimajući u obzir istrošenost savremenog jezika, na osnovu svojih iskustava ali i mitskih oslonaca i obrazaca evropske kulture, napisao više pesničkih knjiga koje imponuju duhovnom zrelošću, kao i otvorenošću za raznovrsne sadržaje egzistencijalnih situacija i fenomena.

Pišući iz usamljeničkog, ali vrlo otvorenog intelektualnog prostora, izabrao je utišano viđenje sveta, a u određenim momentima svog pesništva, ispisujući običan život, dolazio u tajanstven, naslutljiv dosluh sa motivima i temama Disove lirike.

Marinković je na književnu scenu stupio u 34. godini zbirkom „Dvojnik” i posle toga objavio još osam knjiga, a neke su mu pesme uvrštene u antologije savremene srpske poezije.

Ovogodišnje, 53. „Disovo proleće” otvoreno je ove sedmice, postavkom pesama Vladislava Petkovića Disa i Vaska Pope ispisanih kaligrafijom. Autor izložbe je čačanski slikar Božidar Plazinić, a radovi su postavljeni u ovdašnjem Domu kulture, na Gradskom trgu.

U toj prilici oživljena su i sećanja na prvo „Proleće” kada je, 1964, besedio zavičajac Branko V. Radičević, i drugo (1965) sa Vaskom Popom u ulozi glavnog gosta priredbe koja je, evo, postala dugoveka.

Dr Bogdan Trifunović, direktor Gradske biblioteke u Čačku na otvaranju opisao je današnje vreme kao diskontinuitetno, što neminovno utiče na poimanje kategorija kakve su etika i estetika.

– U doba koje nije naklonjeno kulturi na ovim prostorima, 53 godine neprekinutog trajanja ukazuju na visoki stepen dometa „Disovog proleća”, i istovremeno na univerzalni kvalitet vrednosti koje poistovećujemo sa ovom svečanošću – kazao je.

Rečena izložba „Dis i Popa – Daleko u nama” nastala je iz zamisli da se u Ovčar Banji oživi umetnost lepog pisanja. Kaligrafsku radionicu sa studentima i učenicima umetničkih smerova vodili su Ana Bogićević, profesor odeljenja Umetničke škole u Čačku, i mr Lazar Dimitrijević, docent na Katedri za grafički dizajn Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu.

Tokom trajanja te umetničke zadruge čiji je osnivač slikar Plazinić, 2014. godine ispisivani su stihovi iz Disovih „Utopljenih duša”, a 2015. strofe iz „Male kutije”, Vaska Pope, i svi radovi kao omaž dvojici pesnika danas su deo fonda Međuopštinskog istorijskog arhiva u Čačku.

Čast da podigne zavesu 53. „Disovog proleća” pripala je dr Mihajlu Pantiću, profesoru Filološkog fakulteta u Beogradu. Kao izuzetan poznavalac srpske poezije i priređivač antologije laureata Disove nagrade „Onaj život”, Pantić je pokušao da odgovori na pitanje „Zašto poezija”?.

– Poezija je bitna zato što se u njenom pisanju i čitanju samoizgrađujemo, dozivamo sebi, postajemo pročišćeniji, pravičniji... A kad smo takvi, onda lakše sklapamo ugovor o nenapadanju sa svetom, i dublje uživamo u lepoti njegovih svetlijih strana... Osmišljen život, život u punom intenzitetu, osrećen život, život u radosti koja raskiva brave svake tamnice, pa i one Disove, a od „male kutije” čini celu vaseljenu, sve to je poetski sublimisano ime za bezgraničnu ljubav zbog koje postojimo, u kojoj se ostvarujemo i zbog koje se, kada se sve sabere, i pišu pesme. Da bi bile čitane, jer čitanje poeziju pretvara u sveti čin pomoću kog dolazimo do razloga zbog kojih smo se objavili pod nebesima, s nevinih daljina, sa očima zvezda, pohranjenim u beskonačnim odajama male kutije.

Disovo pesništvo Mihajlo Pantić smatra „vrhunskim trenutkom srpske pesničke tradicije i trajno živo, produktivno delujuće mesto moderne srpske pesničke imaginacije”, a Disa „institucijom srpske kulture”. Vladislav Petković Dis (1880) rođen je u Zablaću kod Čačka, život je završio kao utopljenik u Jonskom moru (1917) i sa stotinu objavljenih pesama obezbedio večito mesto u vrhovima srpske poezije.

Ovogodišnje „Disovo proleće” obuhvata ukupno 15 događaja, književnih večeri, susreta i izložbi, a Marinkoviću će nagrada biti uručena na završnoj svečanosti, 27. maja u Čačku.