Част творцу „Утољених душа”

Чачак – Жири Дисове награде 2016 – Васа Павковић, председник, др Горан Максимовић, др Ђорђе Деспић – састао се дваред, у Београду и Чачку, и једногласно одлучио да то признање припадне Томиславу Маринковићу (67) из Липолиста код Шапца, који живи у свом селу.

На објави у Чачку, Васа Павковић је навео да је „Маринковић у десетак последњих година избио у врх наше савремене лирике”, и истакао: Он је, узимајући у обзир истрошеност савременог језика, на основу својих искустава али и митских ослонаца и образаца европске културе, написао више песничких књига које импонују духовном зрелошћу, као и отвореношћу за разноврсне садржаје егзистенцијалних ситуација и феномена.

Пишући из усамљеничког, али врло отвореног интелектуалног простора, изабрао је утишано виђење света, а у одређеним моментима свог песништва, исписујући обичан живот, долазио у тајанствен, наслутљив дослух са мотивима и темама Дисове лирике.

Маринковић је на књижевну сцену ступио у 34. години збирком „Двојник” и после тога објавио још осам књига, а неке су му песме уврштене у антологије савремене српске поезије.

Овогодишње, 53. „Дисово пролеће” отворено је ове седмице, поставком песама Владислава Петковића Диса и Васка Попе исписаних калиграфијом. Аутор изложбе је чачански сликар Божидар Плазинић, а радови су постављени у овдашњем Дому културе, на Градском тргу.

У тој прилици оживљена су и сећања на прво „Пролеће” када је, 1964, беседио завичајац Бранко В. Радичевић, и друго (1965) са Васком Попом у улози главног госта приредбе која је, ево, постала дуговека.

Др Богдан Трифуновић, директор Градске библиотеке у Чачку на отварању описао је данашње време као дисконтинуитетно, што неминовно утиче на поимање категорија какве су етика и естетика.

– У доба које није наклоњено култури на овим просторима, 53 године непрекинутог трајања указују на високи степен домета „Дисовог пролећа”, и истовремено на универзални квалитет вредности које поистовећујемо са овом свечаношћу – казао је.

Речена изложба „Дис и Попа – Далеко у нама” настала је из замисли да се у Овчар Бањи оживи уметност лепог писања. Калиграфску радионицу са студентима и ученицима уметничких смерова водили су Ана Богићевић, професор одељења Уметничке школе у Чачку, и мр Лазар Димитријевић, доцент на Катедри за графички дизајн Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу.

Током трајања те уметничке задруге чији је оснивач сликар Плазинић, 2014. године исписивани су стихови из Дисових „Утопљених душа”, а 2015. строфе из „Мале кутије”, Васка Попе, и сви радови као омаж двојици песника данас су део фонда Међуопштинског историјског архива у Чачку.

Част да подигне завесу 53. „Дисовог пролећа” припала је др Михајлу Пантићу, професору Филолошког факултета у Београду. Као изузетан познавалац српске поезије и приређивач антологије лауреата Дисове награде „Онај живот”, Пантић је покушао да одговори на питање „Зашто поезија”?.

– Поезија је битна зато што се у њеном писању и читању самоизграђујемо, дозивамо себи, постајемо прочишћенији, правичнији... А кад смо такви, онда лакше склапамо уговор о ненападању са светом, и дубље уживамо у лепоти његових светлијих страна... Осмишљен живот, живот у пуном интензитету, осрећен живот, живот у радости која раскива браве сваке тамнице, па и оне Дисове, а од „мале кутије” чини целу васељену, све то је поетски сублимисано име за безграничну љубав због које постојимо, у којој се остварујемо и због које се, када се све сабере, и пишу песме. Да би биле читане, јер читање поезију претвара у свети чин помоћу ког долазимо до разлога због којих смо се објавили под небесима, с невиних даљина, са очима звезда, похрањеним у бесконачним одајама мале кутије.

Дисово песништво Михајло Пантић сматра „врхунским тренутком српске песничке традиције и трајно живо, продуктивно делујуће место модерне српске песничке имагинације”, а Диса „институцијом српске културе”. Владислав Петковић Дис (1880) рођен је у Заблаћу код Чачка, живот је завршио као утопљеник у Јонском мору (1917) и са стотину објављених песама обезбедио вечито место у врховима српске поезије.

Овогодишње „Дисово пролеће” обухвата укупно 15 догађаја, књижевних вечери, сусрета и изложби, а Маринковићу ће награда бити уручена на завршној свечаности, 27. маја у Чачку.