Rehabilitacija uz pomoć robotike

Ljudi koji su preživeli šlog, oni kojima su oduzeti ekstremiteti zbog povrede kičmene moždine, osobe sa degenerativnim bolestima, građani kojima je ugrađen veštački kuk ili koleno, bolesnici sa problemima kičme i tegobama zbog diskus hernije, onkološki pacijenti koji imaju otoke ruku ili nogu... samo su neki od pacijenata Klinike za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović” u Sokobanjskoj ulici.

U ovoj jedinoj beogradskoj klinici za rehabilitaciju sa stacionarom lekari i terapeuti se bave tretmanom posledica teških oštećenja kojima je potrebno veoma zahtevno produženo lečenje. Kako naša zemlja ima sve više starijih ljudi, ovde se povećava i broj pacijenata sa potrebom za hospitalizaciju.

– Imala sam blaži oblik šloga. Čekala sam četiri meseca da se oslobodi neko mesto kako bih došla na rehabilitaciju. Oporavljam se, mada to ne ide tako brzo. Svesna sam da su potrebni vreme i bezbroj terapija da bih se osećala bolje. Zadovoljna sam hranom i higijenom u ovoj ustanovi, a to je najvažnije za višenedeljni boravak – kaže Ljubina Jeremić (66), iz Sopota.

I Ivana Živojinović, mama dvogodišnjeg Luke, zadovoljna je tretmanom u ovoj kući rehabilitacije. Duže od godinu dana dovodi dete na vežbe zbog kašnjenja u motornom razvoju.

– Osećamo se kao kod svoje kuće. Ovo je jedina ustanova koja nam je pružila ono što nam je stvarno potrebno. Terapije su odlične – naglasila je Živojinovićka.

Klinika u Sokobanjskoj je vrlo specifična. Jedina u Beogradu radi specijalnu vrstu ispitivanja funkcije mokraćne bešike kod onih koji su povredili kičmenu moždinu, što je veoma važno u rehabilitaciji. Zahvaljujući tom ispitivanju, medicinari tačno znaju koja je vrsta povrede u pitanju i kakve terapije treba primeniti. Među pacijentima kojima se rade ove analize uglavnom su mlađi ljudi koji su se povredili u saobraćajnim nezgodama, ili prilikom skokova u plitku vodu na glavu. U poslednje vreme lekari beleže više pacijenata koji dolaze sa povredama nastalim prilikom skakanja sa terase zgrade u sneg. Ta vrsta ekstremnog ponašanja se zove „snežni anđeo”.

– Imamo sve više mlađih pacijenata. Ranije je šlog bio karakteristična bolest za starije, a sada dolaze i četrdesetogodišnjaci posle moždanog udara. Pacijenti su zadovoljni lečenjem, čemu najviše doprinosi stručni kadar – kaže Anđelka Pjanović, glavni terapeut klinike.

Najveći pomak u klinici načinjen je u rehabilitaciji neuroloških bolesnika koji imaju povrede i oštećenje mozga. U samom procesu terapije oporavka funkcije ruke, kod ljudi kod kojih je zbog prirode bolesti oduzeta jedna polovina tela, sada se primenjuje robotizovan sistem. Posebna tehnika postoji i za one koji oporavljaju svoj hod posle teške bolesti.

Ta nova tehnologija, pojašnjava dr Željko Kanjuh, v. d. direktora klinike, primenjuje se projektom „Tempus” u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom.

Ranije se isključivo rukama terapeuta obavljao proces oporavka, a sada nove tehnologije animiraju pacijente da aktivno učestvuju. Pacijent ispred računara sedi i uzima u ruku džojstik uz pomoć koga rešava zadatke. Na taj način vežba celu stranu tela koja mu je oduzeta ili slabo pokretljiva. Primenjuju i poseban projekat magnetne stimulacije, odnosno specijalnu vrstu terapije kod pacijenata sa povredama mozga.

Prvi rezultati ovih terapija su veoma ohrabrujući.

– Naša ustanova bavi se rehabilitacijom ljudi sa najtežim oblicima invaliditeta. Svaka povreda ili oboljenje daju neku vrstu onesposobljenosti koja može da bude privremena ili trajna. Kod nas uglavnom dolaze pacijenti koji imaju trajni invaliditet. Nastojimo da u procesu rehabilitacije iskoristimo preostale funkcionalne sposobnosti pacijenta da bi mogao da vodi kvalitetniji život i da bude što je moguće manje zavisan od tuđe nege i pomoći – priča dr Kanjuh i napominje da pacijenti kod njih uče kako da prevaziđu arhitektonske barijere.

Najviše pritužbi stiže na period čekanja za prijem na hospitalizaciju jer se čeka šest meseci u proseku.

– Mi primamo sve pacijente i ne možemo nikome da uskratimo pravo na lečenje i oporavak. Pacijenti kod nas ne plaćaju dodatno lečenje. Samo oni koji žele da budu u apartmanima ili sami u sobi plaćaju participaciju. Takav način rada funkcioniše svuda u svetu pa i kod nas. Takvih pacijenata je manje – dodaje dr Kanjuh.

Kako bi proširili kapacitete, zahvaljujući sredstvima vlade i kreditu Evropske investicione banke, izgrađen je još jedan objekat u krugu bolnice, koji će imati 72 kreveta. U toku je tehnički prijem objekta i još se čeka upotrebna dozvola. Pacijenti će u novoj zgradi moći da se leče za 30 do 45 dana.

Šest decenija privremeni objekti

U toku je preuređenje toaleta na odeljenju gde su ortopedsko-traumatološki pacijenti, za šta je klinici Ministarstvo zdravlja dalo novac. Za veće popravke ustanova nema novca.

– Bolnica je izgrađena 1952. godine. Uvek se nalazio novac da objekte, koji su nam dodeljeni kao privremeni, održavamo tako da oni traju više od šest decenija. Sav novac koji dobijamo od participacije koju pacijenti daju za apartmanski smeštaj koristimo za održavanje ustanove. Imamo svoju kuhinju i vešeraj, a sve to košta. Iz naše kuhinje svakoga dana izađe 1.200 obroka i to se posebno priprema hrana zavisno od oboljenja i uzrasta pacijenata: za bebe kašice, za dijabetičare posebni obroci, dijetalna ishrana za neke bolesnike... Jer ishrana je na neki način dopuna lečenja i moramo da vodimo računa šta pacijenti jedu. Za neke moramo i pet obroka dnevno da pripremimo – ističe dr Željko Kanjuh.

Klinika ima i dečje odeljenje na kom se rade terapije mališanima kod kojih su u najranijem uzrastu uočeni problemi, ali i kod onih koji moraju na lečenje zbog raznih povreda nastalih zbog padova.

Klinika u brojkama

Milion zdravstvenih usluga godišnje

20.000 ambulantnih pregleda godišnje

  3.500 pacijenata na stacionarnom lečenju godišnje

       30 dana u proseku pacijent ostaje na terapiji

       13 objekata ima ustanova