Alergije poprimaju epidemijske razmere

Broj dece koja imaju problema s alergijama poslednjih decenija poprima epidemijske razmere. U Evropi od 10 do 30 odsto mališana boluje od alergijskog rinitisa, a oko 8,4 odsto pati zbog astme, hroničnog upalnog oboljenja disajnih puteva. Slična je situacija i u našoj zemlji, gde je alergija prisutna kod više od osam odsto dece, a smatra se da su uzroci kombinacija genetskih faktora i uticaja sredine. Deca s alergijskim rinitisom (oboljenjem sluzokože nosa praćenim kijanjem, curenjem vodenog sekreta i zapušenjem nosa) imaju veću mogućnost da razviju astmu, a rizik za razvoj ove bolesti kod onih koji imaju alergijski rinitis iznosi gotovo 19 odsto.

Prema rečima dr Snežane Rsovac, pedijatra-pulmologa i načelnice Odeljenja intenzivne nege Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, respiratorne tegobe koje dete ima manifestuju se u vidu astme ili alergijskog rinitisa, dok grčevi, mučnina, povraćanje, dijareja i opstipacija mogu biti simptomi gastro-alergija. Sezona alergija počinje, u zavisnosti od toga da li je zima blaga ili oštra, od kraja februara do sredine marta za polene drveća, od kraja aprila do septembra za osobe alergične na polene trava, a od kraja jula do oktobra za one kojima smeta polen korova.

– Učestalo kijanje po deset i više puta uzastopno, zapušen nos i curenje vodenog sekreta, svrab i crvenilo nosa i očiju, osećaj peckanja i suzenje, kao i nadražajni kašalj i grebanje u grlu, gotovo su siguran znak postojanja alergijskog rinitisa. Simptomi liče na prehladu, ali ako traju duže od nedelju dana, a pri tome se javljaju uvek u isto doba godine, najverovatnije je reč o alergijskom rinitisu. On može da se javi u bilo kojem uzrastu. Preosetljivost na kućne alergene, kao što su prašina, grinje ili bubašvabe, javlja se i kod dece mlađe od dve godine. Preosetljivost na spoljašnje alergene kod dece se najčešće javlja posle druge godine života, obično od četvrte do šeste godine, a u 80 odsto slučajeva razvija se do dvadesete godine – ističe dr Rsovac.

Za utvrđivanje alergije najspecifičniji i najosetljiviji je kožni test, kada se na kožu malim ubodima stavlja kap alergena i posle 15 minuta se očitava reakcija. Ovaj test može se raditi već kod šestomesečne bebe. Postoji i test utvrđivanja nivoa takozvanog serumskog IgE u krvi i on nije osetljiv kao kožni test, već samo sugeriše mogućnost postavljanja dijagnoze alergije. Određivanje specifičnih IgE antitela takođe se radi iz krvi i može biti od pomoći ukoliko postoji sumnja na specifičan alergen.

Naša sagovornica naglašava da alergijska upala gornjih disajnih puteva treba da se leči, jer dugotrajne i višegodišnje tegobe mogu da uzrokuju obolevanje od astme, upale sinusa, pojave polipa u nosu, konjunktivitisa. U lečenju alergijskog rinitisa upotrebljavaju se lekovi iz grupe takozvanih dekongestiva, antihistaminika, nazalnih kortikosteroida, antileukotrijena, kao i imunoterapija.

– Kod primene antihistaminika, problem je što se simptomi vraćaju čim pacijent prestane da ih pije, što bi značilo da ova terapija treba da se uzima neprestano. Zato se kod sezonske kijavice primenjuje lečenje tokom cvetanja biljaka, a cilj je da se sa što manje lekova kontroliše bolest. Lečenje je usmereno prvenstveno na otklanjanje tegoba. S druge strane, imunoterapija je jedini tretman alergijskih bolesti sa sposobnošću da izmeni prirodni tok bolesti i na taj način zaustavi dalju progresiju istih i pojavu novih bolesti. Danas je imunoterapija, kad je o alergijskom rinitisu reč, prisutna samo za mali broj alergena. Smatra se da je njena uloga u terapiji alergija na ubod insekta daleko značajnija – ističe dr Rsovac.

Alergije nastaju usled kombinacije genetike i uticaja sredine. Danas se zna i da alergija nastaje veoma rano, kaže dr Rsovac, već u toku trudnoće. Ukoliko majka ima alergiju, to dosta utiče na nastanak ovog problema kod deteta. Zato je veoma važno da majka i pre i tokom trudnoće maksimalno izbegava izlaganje duvanskom dimu, koji dovodi do promena DNK fetusa, kao i pojedinim jakim alergenima, kao što su kućna prašina, kikiriki, belance ili kravlje mleko.

– Preporučuje se uzimanje antioksidanasa u prvom trimestru trudnoće (folna kiselina i cink) i vitamina De, a ako majka ima alergiju ili astmu, odmah po rođenju kreće se s primenom probiotika tokom najmanje šest meseci. Kasnije mere prevencije, koje podrazumevaju produženo dojenje, eliminaciju pojedinih namirnica iz ishrane ili sređivanje uslova stanovanja, nažalost, nemaju veliki uticaj na sprečavanje nastajanja alergije i astme, već obično samo odlažu pojavu alergije kod osoba koje imaju predispoziciju da se ona ispolji – zaključila je dr Rsovac.