Zapad ne razume Putina

Saopštenje da Rusi povlače glavninu vojnih snaga iz Sirije zateklo je zapadne prestonice makar onoliko koliko ih je u septembru iznenadila vest o ulasku Moskve u taj bliskoistočni rat.

Šta Putin smera, jedno je od glavnih pitanja za medije, analitičare i političare, pri čemu „Njujork tajms” ustvrđuje da niko na Zapadu nije bio spreman za ovakav razvoj događaja. Iako niko nije predvideo ovakav potez, sada ga mnogi tumače.

Tako ovaj dnevnik citira ruske analitičare poput Vladimira Frolova, stručnjaka za međunarodne odnose, koji je za ruski informativni sajt „Slon” kazao da se šef Kremlja odlučio na ovako nešto da bi pokazao da su SAD i Rusija jedine dve supersile koje „mogu da zaustave rat”. U zapadnim interpretacijama preovladava i mišljenje da je ovo urađeno da bi Moskva pokazala da odlučuje i deluje samostalno. „Proširujemo vojno prisustvo bez ranijih konsultacija i zaključujemo ga bez upozorenja”, navode se reči još jednog ruskog analitičara, Aleksandera Morozova.

Jedna od teorija je i da ruski predsednik šalje poruku sirijskom kolegi Bašaru el Asadu, koji je, navodno, postao krajnje nefleksibilan za pregovaračkim stolom otkako su mu Rusi pomogli da konsoliduje armiju i napreduje u osvajanju. Pominje se i da je Rusija shvatila da njeno učešće treba da se završi jer je njena uloga u Siriji bila kontraproduktivna u odnosima sa Evropom, kojoj želi da se predstavi kao pouzdan partner koji ne zaslužuje zapadne sankcije.

Vidno je da nerazumevanje ruskih poteza dolazi posle 20 godina zapadnog tretiranja Rusije kao „trećerazredne sile”, čiji se interesi ne moraju uzimati u obzir kada se prave veliki geopolitički planovi. Na potcenjivanje Rusije ukazao je i pre nekoliko dana i bivši američki ministar odbrane Vilijam Peri, upozoravajući da je krivac za zategnutost u odnosima Rusije i NATO-a upravo prezir koji je prema Moskvi gajio Zapad od kraja hladnog rata.

Peri je istakao da se on lično zalagao za sporije proširenje NATO-a na istok, ali da niko u Vladi SAD nije za to hteo ni da čuje. Kada je probao da im stavi do znanja da Rusi ne gledaju blagonaklono na ulazak NATO u svoje dvorište, dobio je odgovor: „Koga je briga šta oni misle? Oni su trećerazredna sila.” Slično se desilo i kada su raspoređivane rakete u istočnoj Evropi i organizovan prevrat na Majdanu, pa nije ni čudo što je ruski ulazak u Siriji i izlazak iz nje velika nepoznanica za one koji su ispisivali stranice istorije poslednje dve decenije.

Jedno od tumačenja je da je Putin rešio da povuče trupe da bi nametnuo rešenje za Siriju umesto da svoje trupe uvuče u živo blato, što mu je prorokovao Barak Obama u nedavnom intervjuu „Atlantiku”.  Dnevnik sa Menhetna smatra da je Putin ostvario većinu ciljeva i da se zato delimično povlači iz Rusije.

Sprečio je Zapad da izvrši još jednu smenu režima i pokazao da je Moskva pouzdaniji saveznik od Vašingtona, koji je izdao bivše partnere poput Hosnija Mubaraka, nekadašnjeg predsednika Egipta koji je pušten niz vodu tokom „arapskog proleća”. Putin je, piše dalje dnevnik, vratio Rusiji ugled svetske sile i važnog činioca na Bliskom istoku, dok je o sebi stvorio sliku svetskog lidera.

Dalje, naterao je Zapad da prekine da izoluje Moskvu zbog aneksije Krima i da sa njom započne dijalog, a time je ujedno i skrenuo pažnju sa zamrznutog sukoba u Ukrajini i ruske uloge u tim događajima. Rusi su dobili šta su hteli i kada su u Siriji demonstrirali delotvornost najnovije generacije svog oružja što je za njih, kao druge najveće planetarne izvoznike oružja, bio veoma važan cilj. Konačno, nije bilo presudno, ali se računa i to što kraj operacija znači i uštedu od tri miliona dolara dnevno, koliko je koštala ruska vojna intervencija u Siriji.

Hronologija ruskog ratovanja u Siriji

30. septembra 2015. Rusija počinje bombardovanje, izvodeći dnevno onoliko napada koliko američka koalicija mesečno.

24. decembar 2015. Grupe za zaštitu ljudskih prava ističu da je Rusija gađala civile.

5. februar 2016. Sirijska vojska, potpomognuta Rusima, napreduje u regiji Alepo što je uzdrmalo pobunjenike, a građane nateralo u zbeg ka Turskoj.

27. februar 2016. Počinje prekid vatre koji su dogovorili SAD i Rusija.

14. mart 2016. Putin izjavljuje da je Rusija ostvarila ciljeve i objavljuje povlačenje glavnine trupa.