Запад не разуме Путина

Саопштење да Руси повлаче главнину војних снага из Сирије затекло је западне престонице макар онолико колико их је у септембру изненадила вест о уласку Москве у тај блискоисточни рат.

Шта Путин смера, једно је од главних питања за медије, аналитичаре и политичаре, при чему „Њујорк тајмс” устврђује да нико на Западу није био спреман за овакав развој догађаја. Иако нико није предвидео овакав потез, сада га многи тумаче.

Тако овај дневник цитира руске аналитичаре попут Владимира Фролова, стручњака за међународне односе, који је за руски информативни сајт „Слон” казао да се шеф Кремља одлучио на овако нешто да би показао да су САД и Русија једине две суперсиле које „могу да зауставе рат”. У западним интерпретацијама преовладава и мишљење да је ово урађено да би Москва показала да одлучује и делује самостално. „Проширујемо војно присуство без ранијих консултација и закључујемо га без упозорења”, наводе се речи још једног руског аналитичара, Александера Морозова.

Једна од теорија је и да руски председник шаље поруку сиријском колеги Башару ел Асаду, који је, наводно, постао крајње нефлексибилан за преговарачким столом откако су му Руси помогли да консолидује армију и напредује у освајању. Помиње се и да је Русија схватила да њено учешће треба да се заврши јер је њена улога у Сирији била контрапродуктивна у односима са Европом, којој жели да се представи као поуздан партнер који не заслужује западне санкције.

Видно је да неразумевање руских потеза долази после 20 година западног третирања Русије као „трећеразредне силе”, чији се интереси не морају узимати у обзир када се праве велики геополитички планови. На потцењивање Русије указао је и пре неколико дана и бивши амерички министар одбране Вилијам Пери, упозоравајући да је кривац за затегнутост у односима Русије и НАТО-а управо презир који је према Москви гајио Запад од краја хладног рата.

Пери је истакао да се он лично залагао за спорије проширење НАТО-а на исток, али да нико у Влади САД није за то хтео ни да чује. Када је пробао да им стави до знања да Руси не гледају благонаклоно на улазак НАТО у своје двориште, добио је одговор: „Кога је брига шта они мисле? Они су трећеразредна сила.” Слично се десило и када су распоређиване ракете у источној Европи и организован преврат на Мајдану, па није ни чудо што је руски улазак у Сирији и излазак из ње велика непознаница за оне који су исписивали странице историје последње две деценије.

Једно од тумачења је да је Путин решио да повуче трупе да би наметнуо решење за Сирију уместо да своје трупе увуче у живо блато, што му је пророковао Барак Обама у недавном интервјуу „Атлантику”.  Дневник са Менхетна сматра да је Путин остварио већину циљева и да се зато делимично повлачи из Русије.

Спречио је Запад да изврши још једну смену режима и показао да је Москва поузданији савезник од Вашингтона, који је издао бивше партнере попут Хоснија Мубарака, некадашњег председника Египта који је пуштен низ воду током „арапског пролећа”. Путин је, пише даље дневник, вратио Русији углед светске силе и важног чиниоца на Блиском истоку, док је о себи створио слику светског лидера.

Даље, натерао је Запад да прекине да изолује Москву због анексије Крима и да са њом започне дијалог, а тиме је уједно и скренуо пажњу са замрзнутог сукоба у Украјини и руске улоге у тим догађајима. Руси су добили шта су хтели и када су у Сирији демонстрирали делотворност најновије генерације свог оружја што је за њих, као друге највеће планетарне извознике оружја, био веома важан циљ. Коначно, није било пресудно, али се рачуна и то што крај операција значи и уштеду од три милиона долара дневно, колико је коштала руска војна интервенција у Сирији.

Хронологија руског ратовања у Сирији

30. септембра 2015. Русија почиње бомбардовање, изводећи дневно онолико напада колико америчка коалиција месечно.

24. децембар 2015. Групе за заштиту људских права истичу да је Русија гађала цивиле.

5. фебруар 2016. Сиријска војска, потпомогнута Русима, напредује у регији Алепо што је уздрмало побуњенике, а грађане натерало у збег ка Турској.

27. фебруар 2016. Почиње прекид ватре који су договорили САД и Русија.

14. март 2016. Путин изјављује да је Русија остварила циљеве и објављује повлачење главнине трупа.