Huškanje tužilaca na „ratne huškače”

Sedam godina nakon što je Nezavisno udruženje novinara Srbije podnelo krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine protiv srpskih novinara koji su navodno počinili krivično delo „organizovanja i podsticanja na izvršenja genocida i ratnih zločina” iz člana 145. krivičnog zakona SRJ, jasno je da je NUNS uspeo da ocrni pedesetak kolega čija je imena spomenuo u toj krivičnoj prijavi, ali i da je time pucao sebi u nogu. NUNS-ova publikacija „Dosije o medijima” iz marta–maja 2009. godine, koja je poslužila kao osnova za krivičnu prijavu protiv novinara iz Srbije, u međuvremenu je postala dokazni materijal u sudskim sporovima koje su neki od tih novinara poveli protiv NUNS-a. Pokazalo se da su NUNS-ovi autori iskrivili činjenice ne bi li dokazali tezu o krivici srpskih novinara. Ove nedostatke utvrdili su i sudovi, pa je tako Apelacioni sud u Beogradu presudio da je NUNS tom publikacijom povredio čast i ugled novinara Vjekoslava Radovića jer je novinarka Ivana Jovanović napisala da je Radović autor vesti o 41 ubijenoj bebi u Borovom naselju pored Vukovara, kao i da je zbog te informacije otpušten iz Rojtersa, zbog čega će NUNS Radoviću morati da plati 178.000 dinara.

Ivana Jovanović je na sudu priznala da je tekst pisala samo na osnovu analize haškog veštaka i da je previdela čak i veštakovu ispravku.

Ignorisala je činjenicu da je Radović više puta demantovao da je autor vesti o „vukovarskim bebama”.

Apelacioni sud trebalo bi uskoro da raspravlja i o presudi koju je jula 2015. doneo Prvi osnovni sud u Beogradu. Naime, NUNS se žalio na presudu prema kojoj su u obavezi da isplate 600.000 dinara bivšim novinarima „Večernjih novosti” Dušanu Stojiću, Nenadu Nenkoviću i Miloradu Bošnjaku.

I u ovom slučaju sporna je ista publikacija – „Dosije o medijima” u kojoj su tekstovi trojice novinara predstavljeni na način koji ne odgovara istini. Jovanovićeva je kolegama iz „Večernjih novosti” dopisala izraze – hrvatska „životinjska priroda”, hrvatsko „varvarstvo” i „demonska priroda” Hrvata, iako tih izraza u njihovim tekstovima uopšte nema.

– Stav suda je da analiza tekstova izneta u publikaciji prevazilazi okvire osnovane, profesionalne kritike i izražava tendenciju da novinari „Večernjih novosti” bez zadrške budu stavljeni u grupu ratnih huškača – navela je sudija Irena Trifunović Radulović u presudi.

Tako je NUNS doveden u apsurdnu situaciju – utvrđeno je da je to udruženje, dokazujući da su za eksjugoslovenske sukobe krivi srpski novinari, radio upravo ono za šta ih je optuživao – lažirao je sadržinu tekstova.

Ova presuda stigla je šest godina pošto su Nadežda Gaće, Jelka Jovanović i Miomir Brkić kao predstavnici izvršnog odbora NUNS-a podneli krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine protiv novinara i urednika Radio-televizije Beograd, Radio-televizije Novi Sad, dnevnika „Politika”, „Večernje novosti”.Iako su predstavnici NUNS-a u medijima uporno isticali da je krivična prijava podneta protiv NN lica, u spornoj publikaciji navedena su imena novinara. Tužilaštvo za ratne zločine nikada nije optužilo niti jednog od tih novinara, nikad nije saopštilo ni ko je od njih osumnjičen za ratni zločin. Zna se jedino da je Bruno Vekarić, u žaru rasprave zbog sumnji u način na koji je izabran za zamenika tužioca u Tužilaštvu za ratne zločine, Milovanu Drecunu (političaru koji je 90-tih radio za RTS kao vojno-politički komentator) uzvratio rečima da se nalazi na listi osumnjičenih u predmetu „Mediji”.

Milovan Drecun za „Politiku” kaže da ovaj predmet „nije živ”, odnosno da je stavljen ad akta.

–Tadašnje tužilaštvo obmanjivalo je javnost jer je ćutalo kako bi opravdalo novac koji je dobijen za publikacije i skupove. Pokretanjem takve hajke, tačnije političkog progona, NUNS je sebe kompromitovao, kaže Milovan Drecun.

Iz Tužilaštva za ratne zločine juče nisu odgovorili na pitanje koliko se odmaklo sa istragom. Prošlog leta službenica Tužilaštva Jasna Janković – Šarčević tvrdila je za „Politiku” da je predmet živ, ali smo i tada ostali uskraćeni za odgovor da li uopšte ima elemenata za podizanje optužnice.

Poslednjih godina Tužilaštvo je, čini se, promenilo odnos prema javnosti koji je na početku bio više nego transparentan. Naime, sve “dokaze” koje su prikupili iz medijskih arhiva, objavili su 2011. u knjizi „Reči i nedela” u kojoj se nalaze i analiziraju primeri „ratno-huškačkih tekstova”, čak i fotografije njihovih autora…Tu se i sada nalaze novinari poput Vjekoslava Radovića, koji su tužili NUNS. Urednik knjige „Reči i nedela” je zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić koji o ovom dokumentu, finansiranom iz OEBS-a, nerado govori.

A kako je sve počelo? U Dubrovniku 2007. godine, održana je regionalna konferencija novinara i tužilaca o odgovornosti medija za ratne zločine, u organizaciji Hrvatskog novinarskog društva (HND), NUNS-a i Medijacentra Sarajevo, uz podršku OEBS-a Srbija.

Dve godine kasnije Izvršni odbor NUNS-a donosi jednoglasnu odluku da podnese krivičnu prijavu. Vrlo brzo i Tužilaštvo pokreće istragu. Ništa slično se nije desilo ni u Hrvatskoj ni u Bosni.

Kao što se i moglo predvideti, prijava NUNS-a podelila je javnost, koja dobrim delom nije podržala inicijativu. Neki su je zdušno pozdravili, poput Teofila Pančića koji je u tekstu „Okvir za mržnju” novinare nazvao „masovnim ubicama”, akciju Tužilaštva ocenio kao odličnu i tvrdio da su „parapatriotske paranovinske formacije svakodnevno činile sasvim konkretna, proverljiva i izmerljiva krivična dela”. Nadežda Gaće i Jasna Šarčević – Janković su objašnjavale da je ova istraga neophodna kako bi se istrebilo „žito od kukolja” i “oporavila” novinarska profesija i. Ne poričući da mnogi tekstovi iz devedesetih nisu primer etičnog i profesionalnog izveštavanja, drugi su se usprotivili tvrdeći da ne može Tužilaštvo za ratne zločine da uspostavlja kriterijume u novinarstvu. Sporna je bila i odluka da se u tužilački obračun sa žurnalističkim duhovima prošlosti krene sa dve decenije zakašnjenja, ali i odluka da se ne dira u političare koji su vladali devedesetih, kao da su novinari huškali njih, a ne obrnuto.