Čas sa unukom Žaka Kustoa

Ana Živković predaje engleski jezik u Osnovnoj školi „Čegar” u Nišu. Iako škola ima 900 đaka, a samo dve učionice s internetom i polovne računare, ona je uspela da u prošloj godini bude proglašena jednim od 300 najboljih nastavnika na svetu. Svojim đacima je preko skajp učionice dovela Fabijana Kustoa, unuka čuvenog Žaka Kustoa, dok je boravio u podvodnoj laboratoriji tokom Misije 31, naučnika iz NASA Kenedi svemirskog centra, a đaci su virtuelno posetili i Nacionalni park Jeloustoun i učili o pingvinima iz Južne Amerike...

Za Anu nismo čuli u Srbiji – o prosveti se, kako i sama kaže, uglavnom piše u negativnom kontekstu – već na svetskom samitu „Majkrosofta” u Budimpešti o primeni modernih tehnologija u obrazovanju Educator Exchange 2016. Iako među nastavnicima iz 75 zemalja na ovogodišnjem 11. međunarodnom skupu na ovu temu nije bilo nikog iz Srbije, a „Politika” je bila jedini medij iz 24 zemlje Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza, Srbija je ipak predstavljena na najlepši način.

Jer, Ana Živković je na ovom samitu „prozvana” putem velikog ekrana kao primer jednog od najboljih edukatora na svetu za 2015. godinu, što je zvanje koje ova kompanija dodeljuje nastavnicima koji su inovativni, kreativni i menjaju sistem.

– Nastavnici nerado menjaju svoje navike i radije se drže tradicionalnih metoda nastave, što je razumljivo, jer je za uvođenje inovacija potrebno uložiti mnogo truda i slobodnog vremena, a nismo adekvatno nagrađeni za svoj rad. Međutim, uz seminare i praktičnu obuku sve više kolega počinje da koristi IKT u nastavi – priča za naš list Ana Živković, koju smo kontaktirali po povratku u Srbiju.

Na pitanje da li ima otpora i među roditeljima, ona odgovara da je većina svesna koliko je važno da njihova deca budu pripremljena za budućnost kroz digitalnu pismenost i povezivanje znanja među predmetima.

– To je upravo ono što radim na časovima: kroz učešće u onlajn projektima povezujemo gradivo iz različitih predmeta sa učenjem engleskog jezika, a učenicima pružam mogućnost da preko skajpa vežbaju ono što su naučili kroz razgovor s vršnjacima iz inostranstva – priča Ana.

U Srbiji, nažalost, postoji samo jedna škola budućnosti – u Aleksinačkim Rudnicima, koja je otvorena zahvaljujući „Majkrosoftu” i Ministarstvu prosvete – koju smo takođe pre nepune dve godine imali priliku da obiđemo.

Jelena Ružičić, menadžer za razvoj obrazovnih programa „Majkrosofta” u Srbiji i Crnoj Gori kaže da u našoj zemlji ima 24.000 registrovanih korisnika Kreativne škole, odnosno nastavnika koji koriste bazu digitalnih priprema za čas. Takođe, više od 50.000 nastavnika u Srbiji bilo je uključeno u neku od aktivnosti programa „Partner u učenju”. Kad je reč o projektu u Aleksinačkim Rudnicima „jedan učenik, jedan računar”, ona kaže da će rezultati ovog pilot-projekta uskoro biti dostupni javnosti.

Na ovom skupu u Budimpešti imali smo prilike da čujemo i kako je kod komšija, kad je o upotrebi modernih tehnologija reč, ali i da saznamo za neka rešenja koja Srbiju tek čekaju i koja i kod nas već izazivaju nedoumice.

Kako smo čuli od četvoročlane delegacije iz Bugarske, ovde je, recimo, 2008. godine uvedeno finansiranje per kapita, odnosno po učeniku – sistem koji je bio najavljen i u Srbiji, ali je više puta odlagan.

– Iako je situacija u školama daleko bolja nego nekada, zahvaljujući sistemu finansiranja „koliko đaka toliko para”, ipak ima i mnogo problema. Nastavnici u velikim školama su zadovoljni, ali je problem u malim školama. S druge strane, moderne tehnologije masovno ulaze u osnovno obrazovanje, a učitelje i nastavnike računarstva mogu da obučavaju i državne institucije i privatne kompanije – ispričali su nam nastavnici iz Bugarske.

O tome dokle se stiglo u školama u Mađarskoj, na ovom skupu saznala je samo „Politika”, jer je za nas predstavljen najnoviji projekat obrazovnog portala, pa skrećemo pažnju prosvetnim vlastima da razmisle o gotovom rešenju za koje je našim komšijama trebalo najmanje tri godine mukotrpnog rada.

– Ideja je bila da ohrabrimo nastavnike da uz štampane udžbenike počnu da koriste i nove tehnologije. Portal je pušten pre nekoliko nedelja, a čitav projekat je finansijski podržala Evropska unija. Preneli smo na ovaj portal, dakle u elektronskom obliku, kompletan nastavni plan i program za osnovnu i srednju školu, a sadržajima svaki učenik može da pristupi besplatno, pod uslovom da ima svoj nalog odobren od strane roditelja i nastavnika, za šta su zaduženi administratori u svakoj školi – objašnjava Lasko Kojanic, istraživač iz Instituta za istraživanja i razvoj obrazovanja Mađarske.

Kako to izgleda u praksi? Umesto suvoparnih lekcija, nastavnik ili đak ukuca pojam, na primer „demokratija” i tada dobija različite izvore za sve predmete i razrede u kojima se ova reč pominje, uključujući i video-zapise, animacije, zadatke i slično...

Sadržaj portala može da se menja, ali je za to potrebno odobrenje istraživača ovog Instituta, jer kažu, nastavnici i učenici uvek mogu da daju sjajnu ideju, novu verziju, s tim što izmene moraju da budu u skladu s važećim nastavnim planom i programom.

Đak takođe ima opciju da testira svoje znanje iz različitih predmeta, čak i bez obzira na razred, a onda se na portalu, u zavisnosti od rezultata, nude opcije kako da se poboljša znanje uz pomoć određenih profesora ili grupa, na primer ljubitelja matematike.

Nastavnici opet imaju mogućnost da kreiraju poseban nastavni program za izuzetno nadarene učenike ili one koje zaostaju u učenju, a mogu da naprave i potpuno nepresonalizovan program za čitavo odeljenje.

Ovo, po rečima Kojanica, ne znači da su iz učionica proterani štampani udžbenici i klasični dnevnici. Oni su i dalje u upotrebi, ali škole mogu da odaberu koje će metode učenja da koriste ili kombinuju, kao i da li će ocene upisivati u klasične ili elektronske dnevnike, da li će koristiti i dodatne digitalne materijale i slično.

– Bilo je mnogo otpora ovoj ideji, naročito kod izdavača udžbenika, imali smo problema oko licenci, ali je ideja države bila da ograniči tržište udžbenika – ispričao nam je ovaj istraživač, uz naš komentar da je slična situacija na tržištu udžbenika i u Srbiji, koje su čak i institucije EU ocenile kao jedno od područja s najvišom stopom korupcije.