Zašto nam treba Evropska unija

Građanima Hrvatske važnije je da zaštite ribu u svom delu Jadrana nego da uđu u Evropsku uniju, pokazalo je istraživanje objavljeno u Zagrebu. Čini mi se da tamo niko nije optužio Ivu Sanadera da vodi „ludačku politiku” i da mu je vlada kao „konc logor” samo zato što traži da se poštuju državni interesi i da se ne dozvoli Italijanima i Slovencima da ribare u zaštićenom pojasu, iako te dve zemlje prete da će sprečiti ulazak Hrvatske u Uniju ako se ne izađe u susret njihovim zahtevima.

Srbija je, ipak, u drugačijoj situaciji. Njoj će u narednih deset godina neminovno biti postavljen zahtev da prizna nelegalno proglašenu državu Kosovo ako želi da uđe u EU (ili čak da joj se nešto više približi), a odgovor tada može biti sličan onome koji je davno dao komičar Gručo Marks grupi svojih holivudskih kolega: „Neću da budem u klubu koji u članstvo prima ljude kao što sam ja”.

Zaista, dan kada će Srbiji biti ponuđeno članstvo nije tako blizu, ali put koji ona do tada mora da pređe nije zbog toga manje bitan. Prvo što sledi jeste potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju – prvog ugovora između Srbije i EU i načina da se slobodnom trgovinom sa 27 članica Unije ojača ekonomija ove zemlje. Neke države EU sigurno neće odustati od zahteva da se pre toga Haškom tribunalu izruči Ratko Mladić – Hrvatskoj je progledano kroz prste i Ante Gotovina je ozbiljno tražen tek pred početak pregovora o pristupanju, ali to ne treba da bude izgovor našim vlastima.

Čim ovaj sporazum bude potpisan, pred Srbijom se otvaraju vrata koja nema nijedna druga država u Evropi – imaće sporazume o slobodnoj trgovini i sa EU i sa Rusijom, a to može biti odskočna daska za ovdašnju privredu.

I još nešto – usvajanjem zakona u skladu sa propisima EU i, bitnije, primenom tih zakona, Srbija će postati još sređenija zemlja sa efikasnijom i boljom vlašću. Tada će kontrast između većeg dela naše zemlje i većeg dela njene južne pokrajine biti još jasniji nego danas. Naročito Evropskoj uniji.

To je šansa Srbije.