Saudijska veza na Kapitol hilu

Kralj Salman i ostali predstavnici vrha Saudijske Arabije od prošlog proleća su spustili odnose s Barakom Obamom na hladniji nivo zbog rešenosti američkog predsednika da s rivalom Rijada, Iranom, sklopi sporazum o nuklearnom programu. Taj sporazum omogućio je Iranu da se oslobodi većine sankcija koje su mrcvarile njenu privredu i ograničavale joj snagu u regionu. Međutim, daleko od toga da su Saudijci prestali da iza zatvorenih vrata kupuju uticaj u Vašingtonu. Sad kad im je potreban više nego ikada ranije i zbog nepoverenja prema Obami i zbog međunarodnog pritiska kojem su izloženi usled stradanja civila u njihovoj vojnoj intervenciji u Jemenu, Saudijci su već dugačkom spisku svojih lobista u SAD upravo dodali kompaniju „BGR gavernment afers” Hejlija Barbura, bivšeg predsedavajućeg Nacionalnog komiteta Republikanske stranke.

Ta kompanija će, kako prenosi istraživački informativni sajt „Intersept”, dobijati pola miliona dolara godišnje kako bi saudijski Centar za proučavanje i medijske poslove povezivala s američkim medijima. U tome će joj pomagati i Džefri Birnbaum, nekadašnji novinar uglednog „Vašington posta”, koji je pisao o lobističkoj industriji pre nego što je to znanje počeo da iskorišćava radeći u njoj, i Ed Rodžers, koji danas kao kolumnista takođe povremeno piše za „Post”, dok je osamdesetih godina prošlog veka bio zvaničnik administracije Ronalda Regana.

To je samo poslednji u nizu ugovora kojima je Rijad u poslednje dve godine pribavio sebi usluge vrhunskih američkih lobista. Među njima je i čuvena Podesta grupa, koju predvodi glavni prikupljač novca za kampanju Hilari Klinton. Tu su i osobe povezane s državnom sekretarkom iz vremena mandata njenog supruga Medlin Olbrajt, Mitom Romnijem, kandidatom republikanaca za mesto predsednika 2008. godine i velikom grupom za finansiranje te partije.

Osim ove mreže kojom su obuhvaćene obe velike stranke u Americi, Saudijska Arabija godinama održava i angažman lobističke firme „Kurvis”, koju od lani, kako izveštava „Intersept”, plaća sedam miliona dolara za svakih šest meseci, dvostruko više nego ranije.

Prošlog meseca je Arabija, medijska kuća koju finansiraju članovi Kuće Sauda, najavila stvaranje Saudijsko-američkog komiteta za odnose s javnošću. Njegov osnivač i predsednik Salman el Ansari izjavio je za Arabiju da je komitet građanska, a ne državna inicijativa i da se neće baviti prikrivenim lobiranjem nego će obrazovati američku javnost o odnosima dve zemlje.

Saudijska lobistička mašina dokazala je svoju uhodanost kada je nedavno Rijad pogubio šiitskog propovednika Nimra el Nimra, što je izazvalo bes Irana i šiita širom Bliskog istoka. Podesta grupa je, prema saznanjima „Intersepta”, bila ta koja je američke medije, na primer slavni „Njujork tajms”, uveravala kako je Nimr bio terorista, premda su njegove izjave samo u retkim slučajevima bilo dovoljno dvosmislene da se iz njih moglo zaključiti kako bi nenasilni otpor, koji je uporno zagovarao, ipak mogao podrazumevati i podršku smeni režima, ali ne nužno uz krvoproliće.

Zadržavanje uporišta na vašingtonskom Kapitol hilu, sedištu najvažnijih državnih struktura u SAD, za Saudijce je osobito važno u trenutku kada se suočavaju s upozorenjima Ujedinjenih nacija da bi mogli biti izloženi optužnici za ratne zločine u Jemenu. Više od 6.000 stanovnika te zemlje, među njima otprilike polovina civila, stradalo je u poslednjih godinu dana otkako se koalicija sunitskih država Zaliva, predvođena Saudijcima, umešala kako bi suzbila pobunu šiitske milicije Huti, za koju Rijad tvrdi da joj pomaže Iran, iako se dubina te povezanosti često osporava u međunarodnim krugovima.

Učestalost civilnih žrtava u vazdušnom bombardovanju područja koje drži milicija Huti u nepriliku je dovela i SAD i Veliku Britaniju, koji asistiraju Saudijcima obaveštajnim podacima, tankerima iz kojih se avioni mogu napuniti gorivom u letu i oružjem. Vašington je podržao saudijsku intervenciju u vreme kada je kralj Salman počeo pokazivati nezadovoljstvo zbog onoga što je doživeo kao popustljivost Obame prema Iranu, tako da je taj američki potez očevidno bila trgovina. Nevoljan da potpuno raskine s dosadašnjom američkom politikom na Bliskom istoku, koja podrazumeva savezništvo sa Saudijcima, i željan napretka oko Irana, jedne od najvažnijih država u regionu, Obama je žrtvovao jednu od najsiromašnijih zemalja na svetu, Jemen, posluživši se njime kao sitnim kusurom u trgovini s Rijadom.

Kako je broj civilnih žrtava u Jemenu rastao, medijski se Obami to sve više obijalo o glavu, premda nije bio izložen kampanji pod kakvom se našla britanska vlast, od koje još od jesenas opozicija i kritička javnost traže da prestane s prodajom oružja Saudijskoj Arabiji, dugogodišnjem velikom klijentu ostrvske vojne industrije. Kabinet Dejvida Kamerona je pitan i kako je moguće da snabdeva Saudijce obaveštajnim podacima, a da oni ipak toliko često pogađaju civile. Zahteva za obustavljanje prodaje oružja Rijadu bilo je i u Nemačkoj, da bi jedan takav prošle nedelje svojoj vladi ispostavio i holandski parlament. Nekoliko dana kasnije, Saudijci su saopštili da će sniziti nivo vojnih operacija u Jemenu.

To bi se moglo protumačiti i probojem u mirovnim pregovorima s milicijom Huti. Ali, oni su i dalje neizvesni i borbe se nastavljaju, tako da nije isključeno da stvar stoji suprotno, to jest da je iza nagle saudijske volje za mirom, osim tvrdokornog otpora protivnika i finansijskih problema Rijada zbog pada cena nafte, zapravo pokušaj da se izbegnu dalji problemi na međunarodnom planu. Slučajno ili ne, najavu da će se delimično povući iz sukoba na teritoriji južnog suseda uputili su nekoliko časova pre nego što je predstavnik UN za ljudska prava Zejd Rad el Husein, kako je preneo Rojters, kazao da je Saudijska Arabija odgovorna za većinu stradanja i patnji civila u Jemenu, zbog čega se razmatra podizanje optužnice za ratne zločine protiv članica njene koalicije.