Stvarna ili šuplja supersila

”Intervencija u Siriji je bila izuzetno ekonomična sa stanovišta vremena i resursa”, tvrdi ”Prospekt”, ugledni britanski mesečnik u analizi koju je na svom veb-sajtu objavio 24. marta. U članku se navodi da je u bezmalo šestomesečnoj operaciji bilo angažovano oko 4.000 pripadnika ruskih oružanih snaga, sa oko 80 borbenih aviona i helikoptera. Njihove akcije su bile jeftinije od zapadnih, jer su poletali iz baze u Latakiji, na zapadnoj obali Sirije, za razliku od NATO avijacije koja je mogla da koristi jedino svoje baze u Persijskom zalivu, na Kipru, ili nosače aviona.

Inventarišući postignuto, ”Prospekt” navodi da je ”sirijska opozicija bombama privedena za pregovarači sto”, za kojim je ”Rusija istaknuti akter”.  Asadovom režimu je ”pružena strateška dubina”, proširenjem njegove teritorije za oko 10.000 kvadratnih kilometara (kao teritorija Kosova). Time možda jeste namerno pogoršana izbeglička kriza da bi se pojačale napetosti u Evropi, kao što tvrdi jedan viši komandant NATO, mada bi, sugerira ”Prospekt”, to mogla da bude i kolateralna dobit.

Ova analiza zaključuje da da je ruska intervencija bila ”taktičko angažovanje koje je postiglo strateški cilj”. Ali iza toga sledi upozorenje da treba da postupa oprezno ”svaka nacija čija je ekonomija na nizbrdici, čije se stanovništvo smanjuje, iz koje beže kapital i mozgovi, sa političkim sistemom koji favorizuje one bliske vlasti”.

Američki ”Forin afers” u analizi na svom veb sajtu od 20. marta konstatuje pak da se Rusija ”uspešno vaspostavila kao velika globalna sila”, time što je pokazala ne samo sposobnost brzog udara , već i svoje nove raketne potencijale”. Primetno je zatim proširila svoju zonu uticaja i sebi obezbedila poziciju najuticajnijeg igrača u bliskoistočnom regionalnom sukobu velikih sila u kojem one ne učestvuju direktno.

Za londonski ”Ekonomist” ovo je međutim bila ”skupa intervencija koja je pogoršala ekonomske nevolje kod kuće”. Deo negativnog salda je da je Rusija sada izložena napadima Islamske Države koja je oborila jedan njen putnički avion, zbog pogođenog bombardera ušla je u konflikt sa Turskom, dok je Asadov režim ojačala do nivoa da se on sada uspešno suprotstavlja i njenim pritiscima da na mirovnim pregovorima bude konstruktivniji.

U ”brifingu” objavljenom dan ranije, ”Ekonomist” pak iznosi tezu o”šupljoj sili” ocenjujući da je Putinova Rusija ”mnogo slabija nego što se prikazuje”. Glavni argument za to je stanje njene ekonomije. Kao rezultat jeftine nafte i sankcija koje je Zapad uveo Moskvi zbog Ukrajine, životni standard u poslednje dve godine primetno opada. Prosečna plata koja je, pretvorena u dolare, u januaru 2014. bila 850, godinu kasnije pala je na 450.

Čatam haus, britanski ”Kraljevski institut za međunarodna pitanja”, dotle povlačenje iz Sirije vidi kao ”primer rastućeg snalaženja Rusije u bliskoistočnom metežu i njegovog iskorišćavanja na svoje interese”. Upozorava međutim da ”međunarodna zajednica ne bi smela da bude prevarena nedavnim ruskim izjavama o vojnom povlačenju iz Sirije”, pošto najnoviji potez Moskve ”nije ono kakvim se prikazuje”.

U analizi koju potpisuje ekspert za rusku spoljnu politiku Nikolaj Kozanov, povlačenje ruskih snaga se ocenjuje kao ”u najboljem slučaju privremeno i odnosi se samo na avione angažovane u Siriji posle 30 septembra. Obe tamošnje ruske baze ostaju operativne i nastavljaju da Asadovom režimu pružaju neophodnu opremu, obuku i vojnu podršku. Moskva će neodređeni broj borbenih aviona (koji su nastavili da dejstvuju i posle objave povlačenja) zadržati u regionu...”

Kozanov smatra da je sredinom marta ”efekat šoka” zbog ruske vojne intervencije počeo da bledi, jer je ”međunarodna zajednica na ruske vojne mišiće u Siriji počela da gleda kao na geopolitičku realnost”. Kaže zatim da je u početku Rusija dobro iskoristila priliku koju je sama sebi stvorila, ali da sirijska armija potom nije uspela da postigne značajnije pobede i sa stanovišta Moskve, pokazala je svoju nesposobnost.

Pavel Baev, norveški profesor sa Instituta za istraživanje mira u Oslu (rođen u Rusiji), u analizi za Evroazijski dnevni monitor, rusko delimično povlačenje vidi kao ”strateško uzmicanje” i ukazuje da se rapidno smanjuju resursi Moskve za eventualne nove eksperimente sa projekcijom vojne moći.

Citirajući ruske izvore, on navodi da je ekonomija u minusu već šest uzastopnih kvartala, bez signala verodostojnog oporavka, dok istovremeno nije na vidiku neki sveobuhvatni program za zaustavljanje krize. Umesto toga, očigledno se ”diskretno prihvata realnost produženog pada, što pokazuje direktiva da se vojni izdaci smanje za 5 odsto”, što po Baevu nije veliko kresanje, ali je uprkos tome značajna promena u odnosu na donedavnu spremnost da se ambiciozni ciljevi vojne modernizacije održe po svaku cenu.

”Ruska vojska je mnogo slabija nego što Putin želi da mi verujemo”, naslov je analize iz američkog portala ”Voks” (koji vode dva bivša urednika ”Vašington posta”). Glavna teza je da danas malo ko dovodi u pitanje modernizovanu rusku vojnu moć – i da Putin računa upravo s tim.

Autor, Mark Galeoti, profesor međunarodnih odnosa sa Njujork univerziteta, ne spori da su ruske oružane snage mnogo spremnije u poređenju sa jadnim stanjem iz 1990-ih, ali da je njihova obnova još proces koji je u toku.

On kaže da ruski specijalci jesu sa ”respektabilnom preciznošću” u februaru 2014. zauzeli Krim, ali naglašava da su te jedinice bile ono najbolje što ima Rusija, a sem toga, nisu naišli na otpor.

Rusija je, po Galeotiju, u Siriju, poslala svoje najbolje pilote, dok bombardovanje slabo organizovanih pobunjenika bez iole ozbiljnije protivvazdušne odbrane, svakako ne može da bude prava provera borbene gotovosti. To je, kaže Galeoti, kao kad bi se američki obrazovni sistem ocenjivao samo na osnovu posete Harvardu.

Po većini objektivnih merila, Rusija je jedva velika sila, smatra američki profesor. Poseduje nuklearno oružje, ali ono je od male praktične važnosti. Ruska ekonomija je 13. na svetu, između Australije i Španije, upola je manja od francuske i samo je 14. deo američke. Čak i pre kolapsa rublje, ruski vojni izdaci bili su samo jedna sedmina američkih.

Ono što Putin međutim ima, to je, po Galeotiju, spremnost da rizikuje, da ignoriše pravila, nadajući se pritom da je druga strana razumnija i opreznija, voljnija da čini ustupke, umesto da prepozna rusko blefiranje.

Zašto je onda Zapad toliko zabrinut? Odgovor je da vojnoindustrijski kompleksi zapadnih zemalja naduvavaju ruski izazov da bi opravdali svoje zahteve za većim budžetima i novim oružanim sistemima. Generali po pravilu predviđaju najgori mogući scenario i za njega se, bez obzira na realnosti, i pripremaju.

”U ovom momentu”, zaključuje Galeoti, ”Zapad je u ulozi Putinovog Pi-Ar-a”.