Diliteri imaju najuređeniji inboks

Virenje u sanduče elektronske pošte na računaru ili u pametnom telefonu u poslovnom svetu je strogo zabranjeno, a u sferi privatnih odnosa, najblaže rečeno, nekulturno. Ipak, da li se osobe razlikuju ako jedna u inboksu čuva stotine nepročitanih poruka, a druga ima samo tri elektronska pisma? Da li se onaj ko ekspresno briše pročitane mejlove može smatrati urednijim od kolege kome je potrebno da „skroluje” nekoliko sekundi ili minuta da bi došao do pisma od pre nekoliko dana?

Kako se slažu različiti autori konsultovani da pojasne ove teme za „Biznis insajder”, prema situaciji u prijemnom sandučetu mogu da se uoče tri vrste ljudi: oni koji odmah sve brišu – diliteri, čuvari – oni koji čuvaju mejlove, i ignoranti.

Troje autora saglasno je da u velikoj meri izgled i način uređivanja inboksa zavisi ne samo od same ličnosti, već i od vrste posla koji obavlja, stepena zauzetosti, kao i raspoloženja. Oni podvlače da to što je nečiji inboks uredniji ne znači da je ta osoba u radnom okruženju produktivnija, niti da je neka vrsta radoholika.

Kako priznaje psiholog Lari Rozen, on spada u prvu kategoriju.

„Diliteri su osobe koje odmah po prijemu mejla reaguju. Odgovaraju pošiljaocima, brišu pisma i razvrstavaju potreban materijal u fajlove. Može se reći da su to osobe od akcije. Njihove datoteke broje malo mejlova. Time u stvari pokazuju da imaju jaku želju za kontrolom. U velikoj meri radni sto dilitera je generalno uredniji. Ipak, to ne znači da su ti radnici korisniji nego oni čije datoteke broje više od 1.000 mejlova”, pojašnjava Rozen.

Kroki druge vrste osoba – čuvara elektronske pošte – može da se nacrta sa više različitih poteza. Pojedini autori smatraju da je reč o perfekcionistima čije su težnje da budu sigurni i da će im kad-tad materijal iz starih mejlova zatrebati. Drugi tvrde da, međutim, to nije tako i da se te osobe zavaravaju.

Psiholog Pamela Rutledž ima sasvim praktično objašnjenje: „Možda su to osobe jednostavno prezauzete i opterećene, ne daju značaj stanju inboksa, već se posvećuju rešavanju zadataka i problema pristiglih u elektronskoj formi.”

Prema njenom stavu, čuvari mejlova se plaše rizika pa ih ne brišu. To je u stvari njihova odbrana kojom pokazuju nizak nivo tolerancije na neizvesnost.

Ignorante, tj. one koji ne čitaju novopridošlu poštu, ne bi trebalo etiketirati kao saradnike problematičnog ponašanja – oni sigurno nisu lenji, već pre inteligentni jer prepoznaju šta je važno i na to reaguju.

Možda, kako kaže Ron Fridman, autor štiva „Najbolje mesto za rad: umetnost i nauka kreiranja odličnog radnog okruženja”, koji je protiv podele zaposlenih na osnovu stanja u inboksu, strategija upravljanjem elektronske pošte umnogome zavisi od struke i protoka. Naše lične osobine su periferne, njegov je zaključak.