Rijeka prestonica kulture 2020, Novi Sad se sprema za 2021.

Rijeka je postala prvi grad u Hrvatskoj izabran za evropsku kulturnu prestonicu, a tu titulu deliće 2020. sa još jednim irskim gradom. Kandidature su, uz Rijeku, Dubrovnik, Pulu i Osijek, koji su ušli u drugi krug, podneli i Đakovo, Split, Varaždin, Zadar i Zagreb.

Akciju „Evropska prestonica kulture” pokrenula je 1985. Melina Merkuri, poznata glumica i grčka ministarka kulture, a prva prestonica kulture bila je Atina. Prve dve decenije za ovu titulu birane su metropole s bogatim kulturnim nasleđem, a poslednjih godina to su gradovi srednje veličine, ohrabreni da postanu rasadnik ideja, mesto susreta i pokretač novih promena kroz upoznavanje različitosti evropskih kultura.

Ove godine, podsetimo, prestonice kulture su Vroclav i San Sebastijan. Sledeće godine Orhus (Danska) i Pafos (Kipar), 2018. Valeta (Malta) i Luvarden (Holandija), 2019. Matera (Italija) i Plovdiv (Bugarska). Iz regiona je Maribor bio prestonica 2012. godine. U svetu se biraju i gradovi za američku prestonicu kulture (od 2000) i arapsku prestonicu kulture (od 1996).

Da bi grad konkurisao za ovu titulu mora da donese strategiju razvoja kulture, koja konkretno definiše desetogodišnji kulturni razvoj.

Rijeka je osmislila koncept „Luka različitosti” i četiri teme – luka, voda, rad i različitost, koje su utkane u istorijski identitet tog grada, ali i u temelje Evropske unije. Na njihov javni poziv za programe za 2020. godinu stiglo je 187 predloga, a budžet za ovaj projekat iznosi oko 30 miliona evra. Često se navodi da bi svaki uloženi evro trebalo da donese pet evra lokalnoj privredi.

U 2008. godini u Liverpulu, tadašnjoj prestonici kulture, broj noćenja povećao se za 25 odsto, kao i u Sibiju, u Rumuniji. Glazgov je, recimo, uložio 17 miliona evra, a zaradio 80 miliona evra.

Rijeka bi trebalo da dobije 12 miliona evra od države, a još 18 od evropskih fondova. Mediji prenose da su u Hrvatskoj već nastali sukobi, jer je u okviru projekta planirana obnova broda „Galeb” koji je koristio J. B. Tito, a čija obnova košta 4,5 miliona evra, u čemu hrvatska desnica ne želi da učestvuje...

Od 2010. postojala je ideja da se Beograd kandiduje za prestonicu kulture za 2020, ali su kritičari ovog projekta postavljali pitanje koliko je ova akcija obesmišljena time što ključne institucije, koje bi trebalo da budu nosioci ovog projekta kao što su Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, ne rade. Međutim, to ne treba da bude presudno, jer dobijena sredstva i služe obnovi kulturnih institucija. Projekat je „gurao” Aleksandar Peković, tadašnji zamenik gradskog sekretara za kulturu, ali pošto prestonice po pravilu imaju manje šanse, štafeta je 2011. prešla u ruke Novog Sada koji se priprema da ponese ovu titulu 2021. kada će ona prvi put biti dostupna i zemljama van EU.

 Momčilo Bajac, programski direktor projekta „Novi Sad 2021.” u maju će predstaviti Novi Sad na međunarodnoj konferenciji u Pečuju.

– Ovo je pre svega razvojni projekat, u kojem se kultura vidi kao razvojni faktor društva. Zbog toga glavni gradovi više ne dobijaju ovu titulu. Beograd je prestonica kulture sa svim svojim festivalima i kreativnim industrijama i njemu ova razvojna šansa nije preko potrebna, kao ni Dubrovniku koji već jeste kulturna prestonica. Sarajevo nije dobilo ovu titulu 2014, ali će se ponovo kandidovati 2024, a 2027. i Skoplje – kaže Momčilo Bajac, i dodaje da je Novi Sad dobio podršku države, pokrajne i grada, a premijer ga je proglasio nacionalnim projektom.

– Koncept još razvijamo, u fazi smo pisanja druge aplikacije. Osnovne teme biće nam: mobilnost kao način na koji Evropa danas živi (ekonomska, socijalna, kulturna); druga je susedstvo, jer želimo da kroz mobilnost izgradimo bolje odnose sa regionom, pre svega sa Temišvarom i Osijekom. Treća tema je građenje nove reputacije. Novi Sad je nekada bio srpska Atina, obeležile su ga migracije i ratovi, a danas je postao centar informacione tehnologije i kreativnih industrija – ističe Bajac.

Prema njegovim rečima, grad koji dobije ovu laskavu titulu ulaže te godine od 10.000 evra do pola milijarde evra, kao što je učinila rurska oblast 2010. godine, kada su Nemci ulagali u nekadašnje industrijske oblasti i infrastrukturu.

– Fond Meline Merkuri daje nagradu najboljoj aplikaciji iz zemlje EU u iznosu 1.600.000 evra, a sve ostalo dobija se iz projektnog finansiranja, iz fondova. Mi možemo da konkurišemo kod 100 privatnih i javnih fondova, a infrastrukturu da obnovimo iz budžeta – objašnjava Bajac.

Prenoseći utiske iz perioda kada je njihov grad bio kulturna prestonica, u evropskom izveštaju Portugalci su naveli da su profitirali tako što su renovirali izložbene prostore u Lisabonu, da su građani uživali u prazničkoj atmosferi, a najlepša uspomena im je dugačak red za Bošovu izložbu uprkos kišnim danima.

Glazgov je leti mahom bio pust, a program evropske prestonice oživeo je ovaj škotski industrijski grad u letnjem periodu i u narednim godinama. Atinjani ističu da su im najuspešniji bili muzički programi, a Grci da su najveći utisak ostavile izložbe o Jevrejima u Solunu i o migrantima.

Stokholm će pamtiti „Strindbergovu stazu”, dugu kilometar, duž koje su ispisali Strindbergove citate. Iz Brisela ističu da su njihovi građani „odjednom shvatili” važnost kulture, postali aktivnija publika i kreativni partneri. U Helsinkiju navode da su ljudi razumeli pojam kulture u mnogo širem smislu nego ranije, a kao uspešnu izložbu navode onu o efektima mobilnih telefona na svakodnevni život.

Festivali o važnosti religije, džinovske skulpture, maratonski koncerti, retrospektive čuvenih autora, pirotehnički spektakli, festival bubnjara, gostovanja umetnika iz Evrope, debate o evropskom nasleđu i lingvističkoj raznovrsnosti, samo su neke od

ideja koje su osmislili ovi gradovi i postali mamac za ogroman broj evropskih turista.