Kubanski komunisti ne pristaju na prevaspitanje

Da je baza nezadovoljna i da pred Sedmi kongres Komunističke partije Kube traži širu debatu o smernicama za sledeću petoletku, to se može naslutiti iz tekstova objavljenih i u zvaničnim kubanskim glasilima. Nepotpisani članak na prvoj strani u „Granmi” (organu Komunističke partije Kube) objavljen je istog dana i uporedo sa tekstom Fidela Kastra u kome povodom Obamine posete vođa revolucije poručuje da Kubi nisu potrebni nikakvi pokloni ako je darodavac američka imperija. To je bila udarna vest za Zapad, jer se dugo čekalo šta će o zbližavanju sa Amerikom reći „el komandante”. Druga, možda udarnija, vest sakrivena je u podužem članku o predstojećem trodnevnom Sedmom kongresu Komunističke partije Kube od 16. aprila.

„Članovi KPK i oni koji to nisu” pitaju uredništvo „Granme”, kaže se u ovom neuobičajenom članku, zašto se o dokumentima za predstojeći kongres nije diskutovalo na većim tribinama, onako kako se to uradilo 2011. pred prošli komunistički skup kada je baza podrobno i masovno razmatrala partijske smernice ekonomske i socijalne politike.

Sledi iscrpno objašnjenje, sa puno podataka iz kojih se vidi da je o prethodnom dokumentu koji se tiče otvaranja Kube za tržišnu ekonomiju i prihvatanje privatnog vlasništva, uz smanjivanje glomaznog aparata u javnim ustanovama i preduzećima, diskutovalo čak oko osam miliona Kubanaca, čime je „zadržana demokratska praksa” i ispunjen cilj koji je revolucija postavila od samog početka: da o svim reformama i događajima važnim za državu i narod – Kubanci vode široku raspravu .

Pa zašto je onda ovoga puta ta rasprava i kritika iz baze izostala?

U glavnom tekstu „Granma” na ovo pitanje pruža dosta jednostavan i logičan odgovor: svega 21 odsto smernica dogovorenih na prethodnom kongresu sprovedeno je u ovom petogodišnjem periodu, a 77 odsto je tek u „procesu sprovođenja”. Mora se pri tome imati u vidu, opominje list kubanskih komunista, da je veliki broj najkompleksnijih reformi počeo da se sprovodi tek 2014. i 2015, tako da o rezultatima još nije moguće govoriti. Zbog svega toga aprilski kongres treba samo da potvrdi smernice dogovorene na prethodnom skupu komunista, umesto da pokreće novu debatu o nečemu o čemu su se Kubanci već izjasnili.

Još zanimljiviji su komentari koje preko interneta šalje čitateljstvo, a rediguje ih i uređuje „Granma”. Britkom kritikom i dužinom komentara ističe se izvesni Leandro.

„Ovo je jedan od poslednjih kongresa koji vodi istorijska generacija”, piše Leandro, osvrćući se na činjenicu da je smenu generacija najavio i Raul Kastro koji odlazi sa vlasti 2018. kada mu ističu dva petogodišnja mandata. Leandro opominje da se budućim liderima daje loš primer, jer će oni sebi dati za pravo da buduće kongrese upriličuju a da prethodno ne konsultuju široku bazu.

Znakoviti su i potonji komentari koji se osvrću na Leandrove konstatacije i daju mu za pravo.

Raspoloženje na Kubi nije tako proameričko koliko se to čini kada se čitaju mediji „sa severa”, ističu pojedini kubanski analitičari. Mnogi se pribojavaju da će u nekom budućem „divljem kapitalizmu” Kuba izgubiti pravo na besplatno zdravstvo i školstvo, da će ostati bez socijalne zaštite i svega onog po čemu je bila jedinstvena u regionu.

U tom smislu treba shvatiti i kritiku Obaminog govora, na čiju „slatkorečivost” upozorava Fidel Kastro. On nije jedini.

Novinar Fransisko Rodrigez, koji je ujedno član KP i gej aktivista, ocenjuje da je Obamin govor bio „propoved kapitalizma”. Predsednik SAD dobio je priliku da se direktno obrati Kubancima, govorio je iz nacionalnog teatra u Havani i njegove reči su bile direktno prenošene na televiziji i radiju. Mnogi članovi partije odbijaju da prihvate takve propovedi.

Za oko sedamsto hiljada članova KPK Obamin govor je podsticaj da se o smernicama Kube ozbiljnije i dublje razmisli. Na neki način to je Kubancima savetovao i Fidel Kastro, poručujući Obami da se okane teoretisanja o kubanskom unutrašnjem sistemu.

Havana od Vašingtona očekuje da „unilateralno” i bez ikakvog uslovljavanja ukine nepravednu blokadu koja traje već skoro 60 godina. Upravo je to juče poručio i ministar spoljnih poslova Kube u intervjuu agenciji Prensa latina, koji se nalazi u poseti Ekvadoru. On je optužio Ameriku da nastavlja sa namerom da „ekonomski i politički dominira Kubom”.

Takva američka dominacija „no pasaran”, poručuje se iz Havane pred Kongres od koga je Vašington očekivao mnogo. Sada su nade da će se kubanski komunisti prevaspitati posle posete šarmantnog predsednika pale u vodu.