Odbor za odbranu Mandića i Radunovića

Šta bi Republika Hrvatska učinila kada bi negde na svetu postojala država u kojoj traje kampanja protiv hrvatskog naroda, njegove kulture i istorije? Gde proteruju građane koji borave na istom mestu decenijama, a oženjeni su državljankama i imaju decu državljane te zemlje ? Gde su svi izbori pod sumnjom, a predsednički očigledno falsifikovani? Gde Hrvati čine trećinu stanovništva i dvadeseti deo zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi (a da nema domara, čistača, kuvarica i portira, taj bi udeo bio i manji)... Konačno, gde prvi čovek tamošnjeg režima, iako navodno socijalista, kao najvažniji cilj postavlja stvaranje nove crkve, upravo one koja želi da uzme imovinu crkve u kojoj se mole Hrvati. Isti još javno optuži bivšeg hrvatskog premijera da stoji iza ubistva poznatog novinara te zemlje... Zamislimo da je hrvatskom prvaku koji je rođen i čitav život živeo u toj zemlji oduzeto državljanstvo samo zato što se pohvalio da ima i hrvatski pasoš... A da je drugom političaru Hrvatu šesnaestogodišnji sin držan, kao jedini maloletnik u Evropi, u pritvoru tokom mesec dana, za navodni zločin koji nije učinio, za koji ga niko od prisutnih nije okrivio i za koji mu posle nije suđeno? Šta bi da su takve prilike, i da je u takvoj situaciji, učinila Mađarska? Šta bi učinila Nemačka?

U Crnoj Gori se sa srpskim narodom dogodilo upravo sve opisano. Dobro je što veliki deo građana Srbije vidi da to nije deo tradicionalnih srpsko-crnogorskih odnosa već je reč o posledici devijacije iskvarene vlasti u Podgorici koju održavaju još samo mahinacije i strana pomoć. Izuzetno je dobro što u Crnoj Gori ne postoji teško nasleđe nacionalne i verske mržnje, kao što je izvrsno što su zajedničke srpske tradicije sasvim očigledne koliko god bile napuštene i prezrene od tamošnje vlasti i dela političke elite, baš kao što gotovo milionska srpsko-crnogorska zajednica u Srbiji ne vrši pritisak u javnosti kako bi odnosi dve države bili pokvareni.

Ipak, kada je pre nekog vremena počela politička intriga Đukanovićevog režima u koju je uključeno i lokalno sudstvo i kada su narodne poslanike Andriju Mandića (koji je i predsednik najveće srpske stranke u Crnoj Gori) i Slavena Radunovića iz tužilaštva počeli javno da označavaju kao rušitelje ustavnog poretka, bilo je jasno da je to deo progona srpskog naroda. Posle pokušaja mirnog obaranja Đukanovićevog režima u nenasilnim protestima tokom oktobra prošle godine, uzdrmane vlasti su radile isključivo na tome da podele opoziciju i privuku pomoć SAD i EU radi svog daljeg opstanka. Uspele su da pronađu podršku novih satelitskih stranaka u opoziciji. Lažnim okruglim stolom, koji nikako ne liči na ustanove koje su demokratizovale ostatak Istočne Evrope, pasivizirale su dvorski deo opozicije. Istinska opozicija, ona koja je pre pet meseci zaljuljala nedemokratski režim i navela ga na popuštanje, podeliće nesumnjivo sudbinu svojih vođa. Nad glavom će joj tokom narednih godina biti proces za „rušenje ustavnog poretka“. Za slučaj da iz inostranstva neko reaguje vlasti će se braniti „nezavisnošću“ sudstva, a sudstvo neefikasnošću i protokom vremena. Optužni predlog tužilaštva tako je odbijen u prvom stepenu, ali je gotovo izvesno da će ta odluka u budućnosti biti menjana. Dinamika svega će zavisiti od političkih interesa Mila Đukanovića i njegove oligarhije. Dvadeset i šest godina imamo istu taktiku Podgorice i jednako opštu pasivnost Beograda koji reaguje samo kada ga unutrašnje prilike i stranački interesi aktuelnih vlada na to na navedu. Tokom svih ovih godina izostanak reakcije nevladinih organizacija koje prate stanje ljudskih prava u Srbiji i regionu; kao i bilo kakva stalna politika Evropske unije kad je reč samo o ljudskim i građanskim pravima građana srpske nacionalnosti u zagraničnim srpskim zemljama koje su postale deo novih, međunarodno priznatih država – stvara neophodnost za delovanje svih onih kojima je stalo do odbrane univerzalnih prava i vrednosti. Nama u Srbiji ostaje da odgovorimo na sličan način kao u vreme komunizma. Tada su u Beogradu delovali odbori za zaštitu prava ljudi – ne Srba, Hrvata, Slovenaca... Ne Parage, Tuđmana... Već građana kojima su ugrožena prava. Zato je u Beogradu osnovan „Odbor za odbranu Andrije Mandića i Slavena Radunovića“. Članovi odbora su dr Miša Đurković, prof. dr Momčilo Pavlović, Đorđe Vukadinović, dr Aleksandar Raković, Vladimir Kecmanović, Čedomir Antić... Mandića i Radunovića će savetovati naš uvaženi advokat  g. Toma Fila. Odbor će pratiti proces, pomagati odbranu i obaveštavati javnost. Nadamo se uspehu.

Napredni klub