Muzeji digitalizuju kolekcije fosila

Iako se tehnologija razvija ogromnom brzinom u određenim poljima, u drugim oblastima nauke i istraživanja ona je znatno iza svog vremena. Mnogi muzeji i naučnoistraživački centri širom sveta, uključujući i ekonomski i naučno najrazvijenije zemlje sveta, još nisu učinili svoje kolekcije fosila lako dostupnim na internetu. Primerci su sakriveni u depoima, malo njih je izloženo po galerijama, ali je pokrenuta inicijativa da se to promeni.

„Potraga za nekim fosilom je kao potraga za blagom, jer tada pokušavate da otkrijete nešto novo”, objasnio je Tori Najborg, stručnjak za fosile morskih rakova, koji je možda otkrio novu vrstu morskog raka, preneo je „Glas Amerike”.

Lov na blago je način na koji naučnici pronalaze primerke u mnogim muzejima. Bezbroj kostiju i fosila čuva se u muzejskim fiokama i depoima, i oni se smatraju „tamnim podacima”, jer ne postoji lak način da se pronađu.

„Za sada je to kao mačka u džaku. Trenutno, možete samo da pretražujete depoe i da lovite blago.”

Kustosi, uz finansijsku podršku Nacionalne naučne fondacije SAD, pokušavaju da iznesu skrivene primerke na svetlo dana tako što digitalizuju muzejske kolekcije. Dakle, svako ko ima pristup kompjuteru i smartfonu može lako da pronađe informacije o određenom uzorku.

„Mislim da muzeji malo kaskaju za ostalima što se tiče te tehnologije, ali shvataju da postoji potreba za njom”, naveo je Ostin Hendi, iz Prirodnjačkog muzeja okruga Los Anđeles.

Ovaj prirodnjački muzej je u procesu digitalizacije nekih zbirki fosila. Hendi je objasnio da će prikupljeni podaci o fosilima dati naučnicima ideju o tome kako će organizmi reagovati na klimatske promene na osnovu toga šta im se u prošlosti događalo kada se Zemlja zagrevala i hladila. On je dodao i da postoji međunarodni pritisak da se podaci o uzorcima postave na internet i učine dostupnim svima:

„To će otvoriti istraživačke mogućnosti, podstaći saradnju preko geografskih, političkih, čak i jezičkih granica, i to su uzbudljivi aspekti onoga što radimo sa procesom digitalizacije”.

Digitalizacija zbirki i njihova dostupnost na internetu takođe će uštedeti vreme i novac mnogim naučnicima, ocenio je Karlos Haramijo iz Smitsonijan instituta:

„To će promeniti i način na koji istražujemo, jer u suprotnom bi bilo vrlo teško imati pristup zbirkama širom sveta.”

Sjedinjene Države, Kina, Australija i evropske zemlje dele informacije o najboljim načinima za digitalizaciju uzoraka fosila da bi istraživači širom sveta imali pristup tim informacijama.